11
Kako inače objasniti da nam pod nebeskom kapom postaje sve vrelije kao u paklu, da su nam zatrovani vazduh, voda i hrana, da živimo životom oglednih životinja?! Eksperiment sa bubnjem jasno pokazuje to da se i ljudi, baš kao i zamorci kada su u bubnju, ponašaju na isti način. Jedno je sigurno: ni za jedne ni za druge izlaza iz bubnja nema dok je to volja onoga ko organizuje eksperiment. A njegova volja je zakon i to ne običan, nego zakon jačeg i zato ga i zovu nečastivi, kaže arhitekta i ulični umetnik Andrej Josifovski Pijanista, objašnjavajući neke od svojih motiva za to što je danas postavio instalaciju u obliku velikog točka za glodare pred Narodnom skupštinom.
Andrej Josifovski Pijanista ponovo je iznenadio javnost novim projektom. Ovaj put namera mu je bila da, kako kaže, ponovo opomene društvo u kom živi na ozbiljne posledice zagađivanja. Simbolično ga je nazvao „Buđenje prirode – buđenje svesti“ i okviru njega je ispred Narodne skupštine postavio instalaciju od metala u obliku velikog bubnja ili točka kakvi se koriste u laboratorijama za oglede na životinjama, ali dovoljno velikog da u njega može da uđe i čovek. Uradio je to, kaže, da bi skrenuo pažnju na „najzagađeniji vazduh na svetu, nelegalno otimanje planinskih reka njihovim usmeravanje u cevi, izlivanje otpadnih materija u reke, seču drveća, kontaminaciju plodnog tla toksičnim materijama koje se koriste pri eksploataciji ruda…“ U ovom potezu su neki od okupljenih građana videli i metaforički izraz za nešto drugo.
– Spisak je dugačak – navodi Pijanista i dodaje da je njegov rad „ilustracija eksperimenta koji se već dugo sprovodi nad narodom“.
Instalaciju je nazvao „Esperiment – krug života na Balkanu“, a nastala je, kako kaže, iz želje da se ukaže „na snagu i moć naroda“ i da se „probudi intelektualna elita koja može društvo da izvede sa stranputice“. A odlučio se da je postavi baš na plato ispred Narodne skupštine, koja bi „trebalo da bude Narodni dom, a ne privatna svojina pojedinaca“.
– S obzirom da to nije tako, velika opasnost preti od ekološke katastrofe koju izazivaju bahati pripadnici društva – dodaje Pijanista.
I performans je simbolično izveden baš danas, prvi dan nakon kalendarskog početka proleća, jer, kako ističe autor, osim buđenja prirode treba da dođe i do buđenja svesti. Građani su se i pre nego što je instalacija postavljena okupili da podrže umetnika, a mnogi među njima odlučili su i da slede njegov primer i „provozaju se u bubnju“ pred Skupštinom.
– Eksperiment, evo, pokazuje da su učesnici stalno na putu, ali da regularnog izlaza za one koji su unutra nema. Stih jedne popularne pesme bi rekao „Sistem te laže“, jer sve je uređeno da bude „kako bubanj kaže“. Da bismo završili sa ovim eksperimentom, morali bismo prvo da utvrdimo da li mi to zaista želimo ili nam je lepo da nam sve u životu bude lutrija. Naravno da to nije lako kada smo u bubnju i kada smo jedino fokusirani na to, kako da ostanemo na nogama. Bilo bi, zapravo, čudo da se u uslovima kada nam se vrti u glavi donesemo pravu odluku. Poznata je poslovica koja se ranije često koristila kada se čovek nađe u nedoumici, a koja kaže: sedi i razmisli. Oni koji su izmislili ovu igru sa bubnjem lansirali su drugi moto: koračaj ili umri. Bubanj se zatim zavrteo i svi su koračali što su brže mogli, ne bi li izbegli smrt, a to je klopka, jer što od nje više bežiš sve si joj bliži – priča Josifovski.
Dok se sugrađani vozaju u bubnju, umetnik objašnjava da mu je u pravljenju skulpture pomogao i njegov tim i da im je za to bilo potrebno nekoliko dana.
– Igra je tako režirana da ljudi zapravo vide spas u tome da uđu u bubanj, jer napolju vladaju neprirodni uslovi. Zgrada u kojoj se režira scena, na kojoj ćemo odigrati naše životne uloge, zove se skupština i pred njenim ulazom su impozantne skulpture. One jasno prikazuju da su konji zajahali narod i to je svakako neka poruka, za sve one koji su ostali napolju da čekaju šta će sa njima biti. Veliki umetnik je odavno, vajajući skulpture izrekao svoje viđenje uloge skupštine, da je to zapravo cirkus, u kome se kao glavna tačka izvodi jahanje naroda. Deklarativno to nije tako, jer skupština je Narodni dom i poslanici izražavaju narodnu volju, onog istog naroda koji ih je kao svoje najbolje predstavnike, tu i ustoličio. Tamo se međutim, ipak nešto naopako dešava, kao da sam nečastivi u toj kući predsedava i smišlja narodu muke – dodaje Josifovski.
Celokupna postavka skulpture, kao i njena izrada i dovoženje, objavljena je na Pijanistinom profilu na Instagramu, a svi su bili pozvani na učestvovanje u performansu. Svaki posetilac prisustvom je, kako kaže Josifovski, potvrdio da je protiv takvog sistema u kom ljudi treba da budu zamorci, tako da se svačije prisustvo smatralo izrazom protesta protiv negovog daljeg funkcionisanja, pod sloganom „Stop za bubanj“. U narodu se, dodaje umetnik, obično za takvo zaustavljanje koristi termin „banana“, pa je zato odlučio da prvih 100 učesnika, za uspomenu na ovaj događaj, daruje sa po jednom bananom.
– Kako inače objasniti da nam pod nebeskom kapom postaje sve vrelije kao u paklu, da su nam zatrovani vazduh, voda i hrana, da živimo životom oglednih životinja?! Eksperiment sa bubnjem jasno pokazuje to da se i ljudi, baš kao i zamorci, kada su u bubnju, ponašaju na isti način. Jedno je sigurno, da ni za jedne ni za druge, izlaza iz bubnja nema, dok je to volja onoga ko organizuje eksperiment. A njegova volja je zakon i to ne običan, nego zakon jačeg i zato ga i zovu nečastivi – objašnjava Pijanista.
Na samom kraju, kao zaključak, umetnik ističe:
– Izvođenje eksperimenta ima za cilj da urazumi one koji sede u Narodnom domu, da se trgnu i odreknu nečastivog, jer nije ljudski da se ostavljaju smrdljivi tragovi, pošto će istim putem ići i potomstvo. Ne dozvolimo da nam smisao života bude lutrija i da nam o svemu odlučuje bubanj.
Po završetku performansa skulptura je odmah uklonjena, a umetnik navodi da je u planu i pravljenje „Pijanistinog parka na otvorenom“, gde će biti izložene sve njegove skulpture. Osim toga, najavljuje još sličnih, već pripremljenih, „gerilskih“ akcija sa ciljem „otrežnjenja društva i sveta koji nas okružuje“, u okviru nastavka njegovog serijala „Zlatno doba“.
