0
"Ako se nađeš uplašena u nekim vrstama sećanja na život", stihovi su kojima je Miroslav Antić "otvorio" pesmu za koju mu je inspiracija "sinula" pre ravno četiri decenije. Bilo je to 26. novembra 1981. godine, dan nakon što je primabalerina Ivanka Lukateli proslavila svoj 33. rođendan.
I ova sad nepoznata pesma, koju je Mika Antić napisao u čast rođendana balerine Narodnog pozorišta u Beogradu, kasnije i direktorke baleta ove kuće i pedagoga, konačno je, posle 40 godina, pred sudom javnosti.
„Tebi je danas rođendan, tebi mora svakoga dana da bude rođendan.
To je tvoj smisao sjedinjenja sa prozirnim i bela katarza tvog bistrog“, zapisao je, između ostalog, Mika Antić Lukatelijevoj „one noći posle sedenja kod Vanje“.
Ovi stihovi, kao i čitava pesma, čiji su deo, uskoro će se naći u legatu Ivanke Lukateli u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat„. Lukatelijeva je poklonila pesmu, otkucanu na pisaćoj mašini, ali uz ispravke ispisane rukom Mike Antića, „Adligatu“.
I ti stihovi će, kao i drugi lični predmeti naše cenjene baletske umetnice, moći da se vide od 25. novembra kada je planirano svečano otvaranje legata Lukatelijeve, saopšteno je iz ovog udruženja.
– Antić mi je u kritičnom životnom trenutku pomogao, i ja ću mu biti večno zahvalna. Bili smo komšije u Novom Sadu godinama. Veliki čovek, izuzetan književnik. Volela sam ga kao umetnika i prijatelja. Bio je višestruko obdaren čovek, voleo je takođe da slika. Nadam se da ćemo postaviti balet po njegovom delu „Mit o ptici“, koje je smatrao svojim najboljim delom – reči su primabalerine, koja je još otkrila da ima i veliki broj knjiga sa Antićevim posvetama, kao i da će se uskoro i one naći u njenom legatu.
A kada smo kod „Mita o ptici“, te himne stvaranja i pohvale neprolaznosti, letos je u izdanju „Lagune“ objavljena istoimena zbirka poezije zahvaljujući kojoj je Miroslav Mika Antić uvršćen u red najvećih pesnika na tlu bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka.
Antić, rođen 1932. godine u Banatu, u selu Mokrinu, govorio je za sebe da je „bio najgori đak“:
– Ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio sa kompresorima, obrađivao drvo… Umem da napravim krov, glumio sam u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije, uređivao listove… Imam i neke nagrade i priznanja – kazivao je jednom, konstatujući da bi od svih njegovih „životnih poduhvata“ neko mogao da napiše bezbroj stranica. Ali…
– Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo sam rekao u pesmi „In Memoriam„. I u svim ostalim svojim pesmama zaključio je Miroslav Antić, koji je preminuo samo pet godina nakon što je Ivanki Lukateli posvetio pesmu. Imao je samo 54 godine.
Osim do sad nepoznate pesme Mike Antića, Ivanka Lukateli je „Adligatu“ poklonila portret koji je uradio njen otac, slikar Anton Lukateli, ali i na desetine fotografija sa čuvenih baletskih predstava u kojima je igrala. Posle jedne od njih Josip Broz Tito organizovao je prijem za članove ansambla i ta svečanost zauvek je ovekovečena objektivom fotoaparata. Balerina je darovala i nagradu koju je dobila od Istanbulske opere, novinske isečke koji beleže njenu impresivnu karijeru kroz decenije, kao i svesku sa svojim pesmama.
A otac primabalerine i baronese bio je slikar Anton Lukateli, koji je slikarstvo učio u rodnom Herceg Novom od profesora Čajkova. Bio je aktivan učesnik narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je njegovim likovnim opusom dominirala ratna tematika. Lukatelijev linorez, sasvim prikladnog naslova – „Kraj“ krasio je prvi broj „Pobjede“ 24. oktobra 1944. godine. Lukateli je bio i jedan od osnivača Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore, njegov prvi sekretar, a sa Milanom Božovićem bio je autor prvog socijalnog dinara u Crnoj Gori.
Bavio se i scenografijom, imao više samostalnih i kolektivnih izložbi, a najznačajnija postavka na kojoj je učestvovao bila je ona Sveslovenske grafike 1946. godine u Pragu.
Anton Lukateli je preminuo 1992. godine u Beogradu.
Krenući porodičnim stopama i posvetivši se umetnosti Ivanka Lukateli je završila baletsku školu „Lujo Davičo“ i specijalizovala se na Moskovskoj državnoj školi. Vrlo brzo postala je primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu, potom i Nacionalnog Bavarskog pozorišta u Minhenu. Bila je direktor baleta Narodnog pozorišta, kao i Srpskog narodnog pozorišta. Bavila se i pedagogijom i koreografijom, nastupala po celom svetu, od Italije i Turske, do Paname i Japana.
– Ivanka Lukateli je osoba koja je na mnogo načina obeležila i zadužila našu baletsku scenu. Sa više od pet hiljada odigranih predstava, sa pet pozorišnih nagrada za najbolja godišnja ostvarenja Narodnog pozorišta, nagradom Bijenala grada Minhena, Oktobarskom nagradom grada Beograda, Nagradom za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije, priznanjem nacionalnog umetnika Ministarstva kulture, Ivanka Lukateli jedna je od najnagrađivanijih srpskih baletskih umetnika – podsetio je na delić impresivne karijere Viktor Lazić, predsednik „Adligata“.
Zanimljivost vezana za Lukatelijevu jesto da nije samo bila vrhunska balerina, već ima i titulu baronese. Jer, potiče iz umetničke, ali i plemićke porodice. Njeni preci došli su u Boku Kotorsku, a jedan od njih bio je mletački oficir, plave krvi. Kao nagradu za zasluge u borbama protiv Turaka, kako je Lukatelijeva svojevremeno pričala za „Politiku“, dobio je imanje u Herceg Novom.
– Na Balkanu nije samo ratovao nego se i zaljubio, oženio, zasnovao porodicu čiji sam ja, eto, poslednji potomak. U mojoj potrazi za još daljim precima, trag me je doveo do jednog naselja u blizini Milana. Tako sam otkrila da je iz naše šire porodice i jedan papa, i prznati kompozitor Pietro Antonio Lokateli, i jedan poznati fudbaler!
Bonus video:
Glas, dirka, bas
