2
Filmovi i serije koje se proizvode kod nas otvorili su vrata velikom broju glumaca iz okruženja, ali i sveta, i to na obostrano zadovoljstvo. Ovaj fenomen za Nova.rs analiziraju Zlatan Vidović, Izudin Bajrović i Miroslav Mogorović.
U poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji se snima mnogo više nego ranije, a to je donelo i potrebu za većim brojem glumaca iz zemlje, ali i iz regiona. Šta se promenilo, kakvu su uslovi danas i zbog čega je značajna regionalna saradnja razgovarali smo sa glumcima Zlatanom Vidovićem i Izudinom Bajrovićem, kao i sa filmskim producentom Miroslavom Mišom Mogorovićem.
– U Bosni praktično nemamo kinematografiju dešava se da se godinama ne snimi nijedna serija, a glumci i autori nemaju posla. Ove godine je konačno po ugledu na Srbiju, BH Telekom odlučio da uloži novac pre svega u televizijske serije. Počelo je da se snima jedna ili dve serije koje će biti prikazane ove godine, što je konačno dobar znak za kojim smo vapili – priča Bajrović kojeg je publika imala prilike da gleda u serijama „Kamiondžije“, „Područje bez signala“ i filmovima „Quo vadis, Aida“, „Otac“…
Izudin ističe da mu je drago što bar u Srbiji ima dosta mogućnosti za snimanje novih projekata.
– U Beogradu se najviše radi i mi glumci iz Bosne rado prihvatamo ponude. Očekuje me serija “Nemirni”, još jedan film u Srbiji, zatim sledi serija u Turskoj… Dosta radim i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj i kad god odem izvan Bosne shvatim da se svuda u regionu radi mnogo više i bolje nego u Sarajevu, ali eto nadam se da će se i to uskoro promeniti – kaže Bajrović.
Filmski producent Miroslav Miša Mogorović ističe da je regionalna saradnja ovde najprirodnja jer je govorno područje isto, ali i razumevanje duha i mentaliteta pa i životnih okolnosti budući da je sve vrlo blisko.
– Otvaranje za regionalnu saradnju pomaže da filmovi dobiju sjajne i tačne podele, a glumci divne prilike za neke uloge. Tako je Goran Bogdan ostvario fantastičnu ulogu u filmu „Otac“ koja mu je donela nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije, kao što je i Hristini Popović uloga Hrvojke Horvat u filmu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ donela drugu Zlatnu arenu – podseća Mogorović.
Za filmske produkcije sa prostora bivše Jugoslavije je, ističe, velika sreća ta mogućnost da se u projektima angažuju glumci iz svih bivših republika.
– Ne samo u slučaju prostora nekadašnje Jugoslavije. Uvek kada postoji mogućnost da se angažuju glumci iz inostranstva to donese neku novu energiju i vrednost projektu – bilo na filmu, tv-u ili pozorištu. Julie Gayet je napravila divnu ulogu u našem filmu „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“, kao i Jean-Marc Barr koga sada već smatramo pomalo i našim glumcem jer često radi kod nas i na filmu i u pozorištu. Tako doživljavamo i Leona Lučeva koji je bio sjajan u „Teretu“ – kaže i dodaje:
– U našem filmu „Strahinja Banović“ glavne uloge igraju poznati francuski glumac Ibrahim Koma i austrijska glumica Nensi Mensa-Ofei i Maksim Kalil koji je velika zvezda arapske filmske i tv produkcije. Za nas sve je saradnja sa njima bila veliko zadovoljstvo, a i oni su snimajući u Srbiji stekli nova iskustva, zavoleli našu zemlju i upoznali i naše prilike i umetnike. Taj film je trijumfovao na festivalu u Karlovim Varima, a jednu od naših pet nagrada je dobio upravo Ibrahim Koma.
Da se u Srbiji dosta snima i da pruža odlične uslove za glumce, potrvđuje i Zlatan Vidović koji je domaću publiku osvojio ulogom u filmu „Dara iz Jasenovca“, mada je on i pre tog projekta igrao u serijama koje su imale veliki uspeh, poput „Mesa“, „Kostiju“, „Hotela Balkan“, „Ubica mog oca“, a kako za list „Nova“ otkriva, trenutno u Novom Sadu snima film „Liberta“ o nastanku i bogatoj istoriji ovog grada.
– Srbija u poslednjih nekoliko godina sve više otvara vrata glumcima iz različitih zemalja. Sada ste ispred svih u regionu kada se radi o snimanjima i meni je veoma drago što sam uspeo da zakačim taj period. Mnogo se radi, snima i mislim da iz tog kvaniteta mora izaći i kvalitet. Velika mi je privilegija i zadovoljstvo što mogu da radim u dobrim projektima. Samim tim, upoznajaću ljude i radeći sa različitim ekipama, unapređujem sebe kao glumca i nadam se da će se to i u budućnosti nastaviti jer filmska industrija upošljava mnogo ljudi, ne samo ispred, nego i iza kamere – kaže Vidović.
Ističe da su uslovi dobri i da je uloge uglavnom dobijao preko kastinga.
– Imamo priliku i preko kastinga, mada se sad već događa da me neki producenti i reditelji zovu nakon prethodnih saradnji i uloga. Kasting je ipak za mene najbolji i najpošteniji način svakako – kaže glumac i dodaje:
– Kultura je uvek bila ta koja je najlakše povezivala ljude iz koje god zemlje dolazili. Na ovim prostorima svi govorimo istim jezikom. Imamo iste običaje, kulturu i mislim da je jako lepo što imamo priliku da sarađujemo sa kolegama iz Beograda, Sarajeva, Ljubljane, Skoplja, Zagreba… To je pravi put kojim treba ići i u budućnosti, ne samo kada je reč o kulturi, već i ostalim društveno-socijalnim sferama.
Smatra da je kultura uvek bila ta koja je propagirala takvo zajedništvo i „imala najviše hrabrosti i otvorenosti prema drugima.“
– Zaista, Beograd i Srbija primaju sve koji dolaze sa strane u svoj filmski život. Meni je drago da sam deo toga i nadam se da će nastaviti da se ide u tom kosmopolitskom pravcu – zaključuje Vidović.
Bonus video: Nikola Rakočević
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
