Poruka Papića i Hamovića upravi Beogradskog sajma: Ako selite Sajam knjiga u Surčin, ne pristajemo na tu avanturu, ne poistovećujemo se sa vašim "vizionarskim" planovima

Međunarodni beogradski sajam knjiga otvoren je svečano večeras, no 69. izdanje ove smotre u slavu knjige protiče u senci bojkota najvećih i najrenomiranijih izdavačkih kuća u nas.

Već drugu godinu zaredom na Sajmu knjiga nema gotovo niti jedne izdavačke kuće, članice Udruženja profesionalnih izdavača Srbije. Predsednik ovog udruženja Zoran Hamović, inače glavni i odgovorni urednik i direktor izdavačke kuće "Clio", podseća za Nova.rs da Beogradski sajam najavljuje otvaranje Sajma knjiga "u ambijentu i atmosferi ignorantske politike i demonstracije gluve nadmoći":

- Izostanak značajnog dela profesionalnih izdavača ne zaslužuje objašnjenje. Nije sporno pravo organizatora da održi Sajam, već pokušaj da se svečanim programom zaobiđe kriza poverenja. Sajam knjiga nisu samo štandovi i prodajne akcije, posebno ne napabirčeni zakupci prostora. Njegov smisao rađa se i živi u atmosferi koju stvaraju izdavači, autori i čitaoci, odnosno posetioci - priča Hamović.

Istovremeno izražava žaljenje što ni ove godine ne učestvuju na Sajmu knjiga:

- Žalimo posebno jer propuštamo susrete s kolegama i autorima iz Tunisa, čiju književnost i kulturu s radoznalošću otkrivamo i iskreno cenimo. Nadamo se da će makar deo njihovog programa biti održan i izvan sajamskog prostora, u gradu, u ambijentu dostupnijem široj publici - kaže naš sagovornik.

I dok je "Clio" prethodna dva vikenda učestvovao na "alternativnim smotrama", kakve su bile "Naš sajam" u dvorištu Rektorata, i ne: Sajam, Hamović se ponovo osvrće na neučešće većine izdavačkih kuća na 69. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga:

- Odsustvo članova UPIS-a, kao i čitave izdavačke zajednice, nije odustajanje od Sajma, već zalaganje za njegovu budućnost. Ne poistovećujemo se s politikom i delovanjem sajamske uprave, kao ni s vizionarskim planovima da se Sajam knjiga premesti u Surčin. Sajam se može otvoriti bez izdavača, ali se njegova kriza ne može zatvoriti jalovim govorima. Nije pitanje ko je od naših izdavača i autora i zašto pristao da govori i učestvuje u maskaradi, već ko će preuzeti odgovornost za ono što se zbiva u halama i društvu posle takozvane svečanosti - zaključuje Zoran Hamović.

Nije bilo dobre volje

Za razliku od prošle godine, ovoga puta sa Sajma knjiga izostaje većina članica najbrojnijeg udruženja - Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Među njima je i "Laguna". A direktor ove izdavačke kuće Dejan Papić podvlači za Nova.rs da je prošlogodišnji Sajam knjiga bio "jedan od najlošije organizovanih, sa koga su i izdavači i posetioci poneli mnoga loša iskustva":

- Umesto želje da se naša najveća kulturna manifestacija unapredi, dobili smo izbacivanje i preostalih predstavnika izdavača iz Odbora sajma knjiga kao i povećanje cene zakupa sajamskog prostora. Ovo smo shvatili kao signal da ne postoji minimum dobre volje da se Sajam knjiga organizuje kako dolikuje i da se mišljenja onih koji ga i čine, a to su izdavači, neće uvažavati. Ne želeći da učestvuju u daljem urušavanju dugo građenog ugleda ove manifestacije skoro svi veliki izdavači odlučili su da ove godine odustanu od Sajma. Manifestacija koja se održava pod kupolama Beogradskog sajma neće imati mnogo sličnosti sa onim što smo prethodnih godina sa ponosom zvali Beogradski sajam knjiga - misli direktor "Lagune".

Upitan vidi li mogućnost da se naredne godine nešto promeni, te da "Laguna" ponovo učestvuje na Sajmu knjiga, Papić odgovara:

- Prvo pitanje koje bismo morali postaviti jeste - gde bi se mogao održati Sajam. Ako je to u tradicionalnom prostoru beogradskih hala, onda bi što pre trebalo pristupiti formiranju novog Odbora sajma knjiga u kome bi izdavači predstavljali većinu koja se pita i može da odlučuje. U tom slučaju ne bismo imali preskupe ulaznice koje obesmišljavaju eventualne uštede koje se mogu postići na Sajmu. Takođe, i mnogi organizacioni kao i programski problemi bili bi lakše rešivi. Beogradski sajam tada ne bi predstavljao suprotstavljenu stranu, već partnera izdavačima ali i čitaocima. S druge strane, ako bismo bili prinuđeni da razmišljamo o preseljenju Sajma knjiga u Surčin, bojim se da ne bi bilo mnogo izdavača koji bi bili spremni na avanturu izlaganja pred minimalnim brojem posetilaca.

Umesto na Beogradskom sajmu "Laguna" je tokom čitavog ovog meseca organizovala manifestaciju "Oktobar - mesec knjige". Želela je ova izdavačka kuća, kako priča njen direktor, da obeleži mesec u kome se tradicionalno najviše pričalo o knjigama.

- Od ove godine smo uveli manifestaciju koja traje tokom čitavog oktobra i odvija se u knjižarama Laguna i Delfi kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs. Čitaoci su veoma dobro reagovali na akcije koje smo ponudili kao i na pregršt novih naslova koji su nedavno objavljeni. Sajamska atmosfera i druženja će nam uvek nedostajati, ali za knjige i te kako ima mesta u knjižarama a još više u planovima naših vernih čitalaca. Ovu manifestaciju prate i brojne promocije kao i pokloni kojima nagrađujemo kupce. Zbog svega toga i odziv publike ne izostaje - iskren je na kraju Dejan Papić.