"Ovo je šok, Srbi su dobili svoju Šindlerovu listu": Otkriven spisak imena dece koje je Diana spasila iz logora FOTO

Spisak sa podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske biće izložen narednih deset dana u Narodnom muzeju Srbije, najavio je danas na konferenciji za medije istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtva genocida.

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković je ocenila da je spisak epohalno otkriće Muzeja žrtava genocida, čija je vrednost u nemerljivom istorijskom, kulturnom i duboko čovečnom doprinosu kulturi sećanja.- Danas vam predstavaljamo autentičan dokument, koji će iskreno, verujem, promenom saznanja o našoj tragičnoj prošlosti, umnogome izmeniti našu budućnost. Reč je o originalnom spisku Diane Budisavljević na kojem je 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora smrti Nezavisne države Hrvatske (NDH). Mislilo se da je izgubljen, uništen, ali mi ga sada predstavljamo. Spisak je nastao u drugoj polovini 1942. godine, nakon bitke na Kozari, i reč je o prvorazrednom istorijskom izvoru do sada nepoznatom javnosti. - istakla je Borić Brešković.Dejan Ristić je naglasio da je spisak dece, koju je spasila Diana Budisavljević sa svojim saradnicima 1942, biti vraćen u Muzej žrtava genocida.- Autentičan dokument je nastao 1942. godine i jedno je od najznačajnih otkrića u srpskoj istoriografiji poslednjih decenija u kontekstu Drugog svetskog rata. Sadrži sve relevante lične podatke, koji omogućavaju da tadašnja deca, sada sede starine ili njihovi potomci, mogu da dođu do saznanja o njihovom stvarnom identitetu. Spisak sadrži redni broj, ime i prezime deteta, imena i prezimena oca i majke, mesto rođenja, procenu starosne dobi, datum i naziv logora iz kog su spaseni, i podatke kome je dato na usvajanje i hraniteljstvo.

On je ponovio da se nakon objavljivanja da je Muzej žrtava genocida došao do ovog dokumenta, javio veliki broj institucija iz sveta čestitajući na epohalnom otkriću.- S pravom stručnjaci izveštavaju da je ekplodirala istoriografska bomba i da su Srbi konačno došli do svoje “Šindlerove liste” – ponovio je Dejan Ristić.Na pitanje „Nove“ zašto je misterija gde je pronađen dokument i da li je urađena ekspertiza, direktor Muzeja žrtava genocida je odgovorio:- Od petka više nije tajna, a zašto ne objavljujemo izvor, to je uobičajeno kod ovako epohalnog otkrića i to posle toliko decenija. Do dokumenta smo došli prošle godine, vršili ekspertize kako bismo istražili njegovu autentičnost, i nakon toga naša procena je bila da taj dokument predstavimo javnosti za Dan Muzeja žrtava genocida. Spisak sadrži identične podatke, kao i kartoteka Diane Budisavljević, koja je otuđena u prvim danima nakon Drugog svetskog rata i zvanično još nije pronađena. A ono što jeste dragocenost ovog spisak jeste što sadrži identične podatke kao njena kartoteka, tačnije ona je preuzimala podatke iz ovog spiska za svoju kartoteku i on je nastao pre njenih zabeleški.

Uz ovaj spisak, kako je rekao, postoji artefakt koji je sada na restauraciji i konzervaciji, a reč je o naušnicama, koje su pronađene u papirnatom zavežljaju.- Kada otvorite taj mali zavežljaj na njemu je istim rukopisom kojim je popunjavan spisak napisano - Radmila Radonjić, 8. septembar 1942. Naušnice. I krstić - ispričao je Ristić i dodao da se ta devojčica nalazi u spisku Diane Budisavljević i spasena je 18. avgusta 1942. iz logora u Staroj Gradišci, ali je zbog lošeg zdravstvenog stanja, usled posledica torture i izglađivanja, ubrzo preminula.Na naše pitanje, da li i kada očekuju nastavak spiskova, jer ovo je samo delić onog što je zabeležila Diana Budsavljević, Dejan Ristić je prokomentarisao da će nastaviti da tragaju:- Muzej će nastaviti da traga za svim dokumentima, spisima, fotografijama, svedočanstvima, koje dokumentuju žrtve genocida NDH nad srpskim narodom, i nikada nećemo prestati to da radimo. Drago mi je da je ovaj spisak u našem posedu. Digitalizovali smo ga, i sve je na proveri, što nam je važno zbog srodnika koji se interesuju. Digitalna kopija je dostupna, a original će biti davan na korišćenje samo u opravdane, naučne, svrhe jer je papir nežan materijal. Posebnu zahvalnnost dugujemo najvišim državnim organima Srbije što pružili neophodnu podršku da Muzej dođe ne samo do spiska Budisavljević, nego i do drugih dokumenata koji omogućavaju da se upotpune saznanja o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata.

Na pitanje redakcije „Nova“, šta je to epohalno u ovom dokumentu što se do sada nije znalo u javnosti, a bavili su se naučnici, među kojima se posebno ističe istoričarka Nataša Mataušić, Dejan Ristić je odgovorio: - Ovaj spisak će samo da potvrdi autentičnost za neverne Tome, nakon što je koleginica Nataša Mataušić objavila doktorat, koji je bio šok, a ovo je sekinudarni šok. Sa njom smo u kontinuiranoj komunikaciji, i ona je prva koja nam je čestitala. Naučna zajednica je jedinstvena, kod nas istoričara nema podela, a ovde posebno postoji saglasje, jer su bolne teme. Sa ovim pronalaskom spiska se ništa ne ruši, nego naprotiv utemeljuju postojeća saznanja.Bonus video: Logor Jasenovac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortilogorjasenovacds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3403813"]