Čuveni violinista iz Belgije stiže februara 2022. godine u Kijev kako bi održao koncert. Međutim, sve se menja kada Rusija počinje da bombarduje Ukrajinu. I muzičar, umesto da svira, preživljava pakao - izložen je "nehumanim zločinima i krvavim provokacijama ukrajinskih nacionalista". I zato želi da ispriča svetu istinu, "šta se zapravo dogodilo" i kako je izgledao njegov pakao u Ukrajini.
Ovo bi bio siže filma „Svedok“ (The Witness), iza kojeg je stala ruska država, prvog dugometražnog ostvarenja koje donosi priču o sad već 18-mesečnoj invaziji. Ostvarenje, čija je premijera bila pre desetak dana u Moskvi, prikazuje ukrajinske vojne trupe kao neonaciste, koji muče i ubijaju sopstveni narod. Jedan od njih čak nosi majcu s likom Hitlera, a drugi se drogira. U jednom trenutku sin tog belgijskog muzičara, koji je rešen da ispriča istinu, pita: „Zar Ukrajina nije Rusija?“
Film zapravo oslikava narativ kojeg se Kremlj drži od prvog dana rata u Ukrajini i postavlja se pitanje da li je ovo početak propagandnih filmova države. Ali i mogu li filmovi, kao novo propagandno „oružje“ Putina imati bilo kakvog efekta?
Filmsko stvaralaštvo značajno je, međutim, „oruđe“ koje države koriste kako bi propagirale patriotizam. Bilo ih je onoliko još od prošlog veka, od nacističke Nemačke, preko SAD tokom Drugog svetskog rata, do, u skorije vreme, Severne Koreje, ili Sirije.
No, nisu svi privukli gledaoce. Naprotiv. A sociolozi smatraju da je javnosti, bar ruskoj, dosta priča o ratu, i da se fokusiraju samo na to kako da „odmore mozak“ od strašnih vesti iz Ukrajine.
– Obično nam se jadaju da je sve to ogroman stres i veliki bol. Neki Rusi ne žele da pričaju o ratu, ne prate ništa, ne slušaju – reči su Denisa Volkova, direktora Levada centra, nezavisnog instituta za istraživanje javnog mnjenja za agenciju AP.
U današnjoj Rusiji propaganda nije slučajna. Ruske vlasti otvoreno govore o nameri da rat u Ukrajini, ali kroz sopstvenu prizmu, ovaplote i na velikom platnu.
Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Ministarstvu kulture da bioskopi pod obavezno prikazuju dokumentarce o „specijalnoj vojnoj operaciji“, kako se još uvek naziva rat u Ukrajini. Takođe, ove godine za ruske filmske stvaraoce država je opredelila najviše sredstava ikad – čak 30 milijardi rubalja (oko 320 miliona dolara). Ali, napomenula je da bi u filmovima trebalo da se prikaže „herojstvo i nesebičnost ruskih vojnika“. Sugeriše se filmskim stvaraocima i da bi trebalo da se bore protiv modernog prikaza „nacističke i fašističke ideologije“, za šta Putin optužuje ukrajinske zvaničnike.
– To je otrovan sistem u kojem je država glavni i najbogatiji producent. Uostalom, svi filmovi moraju da dobiju licencu za emitovanje od Ministarstva kulture. I zato je mehanizam cenzure stalno prisutan – kazao je za AP filmski kritičar Anton Dolin.
Do skora, kako podseća ova agencija, ruska filmska industrija smatrana je „dobrom“.
– Bili smo kulturni, uzorni građani. Pravili smo dobre filmove, koji su se samo ponekad suprotstavljali režimu – reči su Gregorija Dolgopolova s Univerziteta Novi južni Vels.
Ali, bilo je, ipak, i propagandnih filmova. Tako je, nakon kratkog rata s Gruzijom 2008. godine, država iznedrila jedan TV film sa svojom verzijom događaja, a slična stvar ponovila se nakon aneksije Krima 2014. godine, ovoga puta na velikom platnu. I to u dva filma, jednim iz 2017. „Crimea“, koji je inicirao ministar odbrane Sergej Šojgu, a prikazuje kako Ukrajinci nemilosrdno ubijaju svoje sunarodnike, dok je drugi, romantična komedija iz pera Margarite Simonjan, glavne urednice TV mreže Raša tudej pokazivala kako Krim, pa tako i ljubav tamo cvetaju pod Rusima.
I dok su oba filma žestoko promovisali državni mediji, filmski kritičari nisu imali ništa lepo da kažu. Takođe, oba filma su kiksnula na boks-ofisu.
– Zašto bi ljudi išli da gledaju „reklamu“ za državu, i to onu koja im ne donosi ništa dobro, kad imaju alternativu – objašnjava Dolin, a kad pominje alternativu misli prevashodno na holivudske blokbastere. Podseća i da su pre nekog vremena ruski zvaničnici odlagali početak distribucije holivudskih hitova ako bi premijere koincidirale s domaćim filmovima. No, uprkos tome svaki film iz „Marvelove“ kuhinje, zapravo svako veliko američko ostvarenje zaradilo je ogroman novac na ruskom boks-ofisu.
I dok se svake godine u Rusiji proizvede mnogo filmova, tek ih je desetak s propagandnom temom. Ali, Ivan Filipov iz producentske kuće „AR Content“ smatra da će ih u skorijoj budućnosti tek biti. Otkriva da se trenutno završavaju još dva „propagandna filma“ – jedan je „The Militiaman“, čiji se scenario vrti oko moskovskog umetnika koji odlučuje da napusti svoj lep, boemski život u ruskoj prestonici i pridruži se separatističkom pokretu u istočnoj Ukrajini, koji podržava Kremlj.
A drugi, „Mission ‘Ganges’“ donosi priču o ruskim trupama koje pokušavaju da spasu indijskog studenta koji je zarobljen u Ukrajini i trenutku kad počinje „specijalna operacija“.
Veliki holivudski studiji obustavili su prošle godine, nakon početka ruskog obračuna u Ukrajini, distribuciju svojih filmova na ovom velikom tržištu. To je konačno otvorilo vrata za bolju prođu ruskih naslova. Ali, zanimljivo je da je naslov, koji je „razbio“ na boks-ofisu, sve samo ne propagandni film, ili onaj koji se dotiče mračnih tema. Naime, tokom novogodišnjih praznika u tamošnjim bioskopima počeo je da se prikazuje film „Cheburashka“, bajkovita priča o omiljenom liku iz doba Sovjetskog saveza.
Toliko je ta slatka životinja, stvorena najpre u knjizi, da bi onda oživela u crtaćima, bila obožavana da je bila maskota ruskih olimpijaca. I ovaj film o simbolu Rusije i SSSR-a toliko je bio popularan da je zaradio čak sedam milijardi rubalja (74 miliona dolara), a uloženo je tek 850 miliona. Niko takav uspeh nije očekivao, pa su mnogi ruski sineasti, umesto da slede nalog Putina, počeli da se vraćaju klasicima iz vremena Sovjetskog saveza i da ih pretvaraju u bajke.
– Industrija je iz svega izvukla jedan zaključak – Rusi žele da se distanciraju od onoga što im svakodnevno daju. Ne žele da gledaju filmove o ratu – smatra Filipov.
Da su te reči tačne, svedoči i prođa novog propagandnog filma. Jer, „Svedok“ ne prolazi onako kako su se svi nadali. Pre neki dan tek je dvadesetak ljudi gledalo „Svedoka“ u bioskopu koji može da primi deset puta više publike. Tokom prve nedelje prikazivanja film je zaradio nešto više od 6.7 miliona rubalja, ili 70.000 dolara. Pitanje je, stoga, šta će biti s novim Putinovim „oružjem za obračun“…
Bonus video: Ukrajina pomorskim dronom napala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar