0
Prostor Galerije Haos, ali i dobar deo Dositejeve ulice nisu bili dovoljni kako bi stali svi oni koji su večeras došli da isprate izložbu "Anđeli tame" likovnog umetnika i docenta arhitekture Andreja Josifovskog Pijaniste koju je svečano otvorio Marko Šelić Marčelo.
Pred posetiocima „Haosa“ našli su se crteži koje je Pijanista radio kredom na školskim tablama, a sve izložene radove objedinjuje jedinstveni koncept. Naime, umetnik predstavlja „Anđele tame„, odnosno portrete pojedinaca koji predstavljaju uzore, stubove, heroje, a prevashodno ljude od integriteta u našem posrnulom društvu i vremenu srozanih vrednosti. Među njima su između ostalih pored Marčela i Milica Knežević, Marka Žvaka, Milena Radulović, Jelena Stupljanin, Nebojša Babić i drugi…
Ovo je svojevrsni omaž „ljudima koji svetlost sa sobom nose i u mračnom ambijentu“, onih koji po mišljenju umetnika „zdravo misle, gledaju pravo i otvoreno govore“, istaknuto je večeras na otvaranju.
– Hvala vam što ste ovde večeras. To je pomalo i hrabro sa vaše strane jer u trenutku kada su litije sa svih strana, vi ste odabrali da dođete na nešto što se zove „Anđeli tame“. U najmanju ruku to zvuči sektaški, to bi neko pomislio, vi srećom znate da to nije tako. Postoje neke fraze koje su u startu srećno korišćene, ali su se u međuvremenu izlizale jer su se previse koristile. Jedna takva je ona koja kaže: „Ko poslednji ode odavde…“, misleći na sobu u kojoj živimo, kao i na Srbiju, „…neka ugasi svetlo“. I osim što je potpuno depresivno, ima nečeg vedrog u tome. Jer, ta fraza nesumnjivo tvrdi da u sobi svetla ima, samo je poenta da ne odemo iz sobe, a da ne ugasimo to svetlo – rekao je Marčelo u svom govoru.
To ga je podsetilo, kako je dodao, na prvu sezonu serije „True detective“ gde se pita da li na noćnom nebu pobeđuje svetlo ili tama.
– Svetlo je svedeno na tačkice, zvezde, a tama je beskrajna. Tamo jedan od junaka kaže: „Zavisi kako gledaš na to. Nekad je sve bio samo mrak, a onda su nastale zvezde. To znači da svetlost polako pobeđuje samo joj treba dosta vremena.“ U tom smislu, meni je kompliment višega reda što sam ovde večeras i što sam deo ove izložbe, kao i to što sam njegov prijatelj. To znači da borba nije za džabe i da neko primećuje tvoj rad. I zato vam kažem, iako će struja morati da se štedi, svetlo u vama ne mora da se štedi. Čuvajte ga i dajte ga svakome kome je potrebno – zaključio je Šelić i dodao:
– A, što se Andreja tiče, znate kako kada vojnici pođu u neke bitke, presudne, i ima taj kratak trenutak kada se saborci između sebe pogledaju i imaju vrlo malo vremena da kažu jedno drugome: „Čast mi je što u ovu bitku idem sa tobom“, e Andreje čast mi je da u ove bitke idemo zajedno i idemo do kraja!
Josifovski se, duboko dirnut, te podržan velikim aplauzom prisutnih, zahvalio svima, a pogotovu onima koji su uticali na njega i njegov rad:
– Njih dvoje još uvek ne mogu da se odluče ko me je naučio da crtam – rekao je Pijanista misleći na roditelje i otpočeo priču kako je zavoleo crtanje uz oca, majku i profesore koji su ga pratili kroz karijeru i školovanje.
Iz publike ga je bodrila ponosna supruga Anja Alač sa bebom.
– I dalje mi je kao san da ovde izlažem svoje crteže. I dalje moj tata crta bolje od mene. Najveća nagrada je za mene što me je gospođa Borka Božović pozvala da u ovoj galeriji izlažem. Ona je bastijon kulture koja za umetnost radi više nego bilo koja institucija u ovoj državi – rekao je Pijanista zahvalivši se svojim profesorima u publici, saradnicima na projektu, kao i „Anđelima“ koji su bili prisutni.
– Čast mi je da živim u vremenu u kojem vi živite, i što imam priliku da stvaram. Izuzetna mi je čast što sam bio blizu vas i što ste želeli da budete deo ovog projekta. Hvala mojim roditeljima što su me naučili da crtam, a najbitnija stvar je za kraj – ovo sve ne bih uspeo da nemam novu energiju u svom životu, a to je moja, za sada, nevenčana supruga Anja Alač i naš sin Aleksej – zaključio je Andrej ispraćen velikim aplauzom.
Otvaranje je svečano završeno malim performansom. Pijanista je sunđerom obrisao sa table sliku koju je nazvao „Srpska Gernika“ po uzoru na čuveno Pikasovo antiratno delo. Na njegovoj slici našle su se sve, kako je to objasnila Borka Božović, „kreature iz današnjeg društva i politike“.
– Znalački je ukomponovao svoju ideju na koju je želeo da svojim slikama skrene pažnju. „Srpska Gernika“ je personifikacija doba zlog u kojem živimo sa svim onim kreaturama iz raznih sfera i ona je zamišljena da bude izbrisana. Mi pripadamo svetu drugačijih vrednosti. Ostali radovi na ovoj postavci su potvrda za to. Podržavamo sve one koji su posebni u svojim strukama, i onome što čine, koji zasluženo nose oreole i ime „Anđela tame“ ili Anđeli u tami. Ovo su ljudi koji osvetljavaju našu tmurnu stvarnost. To što sve smeštamo u političku sferu jeste neminovnost naša zbog podređenosti društvenim stegama, naše tumaranje po mraku. Kao društvo smo duboko zaglibili, a i dalje okrećemo glavu od suštinskih problema. Svi smo mi odgovorni za situaciju u kojoj smo našli. Dozvolili smo da padne gusti mrak. Okruženi smo onima koji nam svakodnevno isisavaju svetlost i energiju. Retki su oni koji se suprotstavljaju. Protiv zla i guposti se moramo boriti. Galerija Haos je uvek bila utočište za prestupnike i sve one koji su pružali otpor bezumlju – zaključila je Božovićeva, a publika je ovacijama pozdravila brisanje kreatura današnjice…
Bonus video: Podcast DLZ i Andrej Josifovski Pijanista