"Ova zemlja, sestro moja, jeste žena": Filmovi savremenih palestinskih umetnica na Međunarodni dan žena u CZKD

Palestina, a Gaza je njena metonimija, javlja se kao aktuelno mesto, sećanje i projekcija budućnosti, formirajući centralnu sliku u interesovanjima palestinskih umetnica ovog programa. Palestina je pejzaž sačinjen od njene istorije, otpora, savremenog iskustva i predstavlja višedecenijsku borbu za slobodu i identitet.

Iako su estetski registri filmova različiti, svaka od umetnica utiskuje deo u reprezentaciju prostora koja poput građevine treba da ispriča priču o Palestini i napravi red u kolektivnom sećanju. U svetlu trenutnih fizičkih razaranja Gaze, ove slike postaju dokument i svedočanstvo o svetu koji ne dozvoljava brisanje. Izbor filmova je uredila Isidora Ilić (Doplgenger). Urednica CZKD Bioskopa je Aleksandra Sekulić

Na programu su:

Rim Šileh – Večna ponavljanja (Perpetual Recurrences, izvodi, 10’, 2016)
Basma Alšarif – Kućni filmovi Gaza (Home Movies Gaza, 24’08“, 2013)
Larisa Sansur – Nacionalno imanje (Nation Estate, 10’, 2012)
Rozalind Našašibi – Električna Gaza (Electrical Gaza, 18’, 2015)
Oraib Tukan – Via Dolorosa (Via Dolorosa, 20’49”, 2021)

Rim Šileh – Večna ponavljanja (Perpetual Recurrences, izvodi, 10’, 2016)

Sinopsis: “Večna ponavljanja” (2016, 57’) su vežba u programiranju filmova. Umesto da kurira izbor celih filmova, ova vežba kurira izbor scena. Iako su scene montirane, srž vežbe je da se sagledaju ponavljajući obrasci u palestinskom filmu i filmu o Palestini. Odabrane scene se okupljaju jedna oko druge i formiraju sekvence. One to rade na osnovu ponavljajućih pojava, bilo da je to lokacija, politički diskurs, mizanscen, objekat itd. Od učionice, do militanta na otvorenom polju koji drži govor sa drvetom negde na vidiku, do snimaka kamerom iz ruke u tesnim uličicama izbegličkih kampova, do snimaka putovanja iz automobila koji se kreću ulicama, kontrolnim punktovima i pejzažom, scene su iščupane iz njihovog jako politizovanog filmskog konteksta, po formi i sadržaju. Kada se postavljaju u sekvence, one se prikazuju kako bi se posmatrala politička nadstrešnica pokretne slike koja je nastala u i oko Palestine tokom proteklih decenija.

Basma Alšarif – Kućni filmovi Gaza (Home Movies Gaza, 24’08“, 2013)

Sinopsis: “Kućni filmovi Gaza” nam predstavlja pojas Gaze kao mikrokosmos za neuspeh civilizacije. U pokušaju da opiše svakodnevicu mesta koje se bori za najosnovnija ljudska prava, ovaj video prikazuje perspektivu unutar domaćih prostora teritorije koja je komplikovana, napuštena i koju je potpuno nemoguće odvojiti od njenog političkog identiteta.

Larisa Sansur – Nacionalno imanje (Nation Estate, 10’, 2012)

Sinopsis: Smešten u mračnom delu hi-tech arhitekture, “Nacionalno imanje” zamišlja dvosmislenu distopiju palestinske države koja se diže iz pepela mirovnog procesa. U ovoj viziji, Palestinci imaju svoju državu u obliku jednog nebodera: Nacionalno imanje. Svaki grad ima svoj sprat: Jerusalim, treći sprat; Ramala, četvrti sprat. Međugradska putovanja, ranije ometana kontrolnim punktovima, sada se uređuju liftom. U ovom kolosalnom neboderu, okruženom betonskim zidom, smeštena je celokupna palestinska populacija koja konačno živi visokim životom.

Rozalind Našašibi – Električna Gaza (Electrical Gaza, 18’, 2015)

Sinopsis: U „Električnoj Gazi“ Rozalind Našašibi kombinuje svoje snimke Gaze i fiksera, vozača i prevodioca koji su joj bili stalno društvo, sa animiranim scenama. Ona predstavlja Gazu kao pod čarolijom; izolovanu, zaustavljenu u vremenu, teško dostupnu i visoko napunjenom. Ona nam pokazuje Gazu kakvu je doživela u tihoj pauzi pre napada izraelskog bombardovanja u leto 2014. Našašibi je otputovala u Gazu sa producentikinjom Kejt Parker i snimateljkom Emom Dalesman. Po narudžbini poverenika Carskog ratnog muzeja.

Oraib Tukan – Via Dolorosa (Via Dolorosa, 20’49”, 2021)

Sinopsis: Snimak koji je snimio pokojni fotograf i snimatelj, Hani Jawharieh, usporen je, proučavan i ponovo sastavljen sa materijalom odakle je i pronađen — gomile filmskih rolni koje su odbacili bivši sovjetski kulturni centri u Amanu, Jordan, uz komentare književne i filmske naučnice Nadie Yaqub. Via Dolorosa (prevod na latinski za arapski „način patnje“) je sama po sebi putanja procesije koju je Jawharieh snimio u svom rodnom gradu Jerusalimu.

Bonus video: Asgar Farhadi primio Beogradskog pobednika na FEST-u