Ledena privlačnost posrnulih heroina koje je glumila Greta Garbo je zaista ikonična, ali najpoznatija usamljenica u filmskoj industriji takođe je mogla da igra i u komedijama. Stogodišnjica njenog prvog pojavljivanja na filmu i 83 godine od njenog poslednjeg, su razlog da se podsetimo zašto je Holivud tako bolno osećao njen nedostatak.
Pre sto godina, Greta Garbo se prvi put pojavila na filmu. Švedska nema epska drama „Saga o Gostu Berlingu“, premijerno prikazana 10. marta 1924. godine, zasnovana je na bestseleru Selme Lagerlof i prati nevolje bivšeg ministra u nemilosti. Proteran na zapušteno imanje u centralnoj Švedskoj, Berling postaje žrtva bračne zavere namenjene svrgavanju naslednice. Garbo – rođena kao Greta Gustafson, preimenovana posebno za ovu ulogu – igra suprugu novog naslednika. Izabrana za ovu ulogu dok je još bila nadareni student na školi glume u Stokholmu – još uvek nije bila oblikovana u vitku predstavnicu holivudskih glavnih glumica – ona je verovatno ukrala šou. Ona je podjednako uzbudljiva u scenama u enterijeru kao i kada je izvučena iz zapaljene kuće preko zaleđenog jezera, progonjena od vukova (film se i dalje poštuje zbog svojih spektakularnih scena), piše „Gardijan“.
Kada je „Gosta Berling“ stigao u „MGM“, najveći od holivudskih glavnih studija, izabrana su dvojica novajlija. Jedan je bio reditelj filma Moric Stiler, čija je američka karijera trajala samo četiri godine. Druga je bila Greta Garbo. Uskoro je postala najsjajnija zvezda filmske industrije, sinonim za egzotiku i emocionalno distanciranje: vampirice, usamljene balerine, dvostruke strane špijune, Tolstojevu Anu Karenjinu (dva puta), “Damu s kamelijama”… Usred holivudske ere masovne proizvodnje snimila je samo 28 filmova – poslednji 1941. godine, u dobi od 35 godina. Zatim je provela ostatak svog života u penziji do svoje smrti 1990. godine.
Njen poslednji „MGM“ film, o zameni identiteta u šaljivoj komediji „Dvolična žena“, nije sjajno prošao. Film je pokušao da iskoristi uspeh Ernesta Lubiča „Ninočka“, prve komedije za Garbo, ali scenario nije uhvatio ništa od njegovog kosmopolitskog šarma. Još gore je bilo očekivanje da nauči da pleše za film. Kada je „MGM“ organizovao privatne časove kod nje kući, sakrila se iza drveta.
Tako je Garbo zauvek nestala. Ili se bar tako pretpostavlja. Nedavna biografija Roberta Gotliba otkriva bogat društveni raspored. Starim poznanicima „MGM-a“ izgledala je daleko, ali je bilo beskrajnih angažmana sa slavnim nutricionistom Gajelordom Hauzerom i čuvenim fotografom Sesilom Bitonom. Često je viđana u dugim šetnjama Njujorkom, gde je kupila raskošan stan. Na kraju dana uvek se vraćala kući sama.
Književne navike Garbo u egzilu postaju jasne pri pogledu na katalog za aukciju njene imovine. Posedovala je dva primerka knjige Maršala Mekluana „Medijum je masaža“, ilustrovane rasprave o svetu masovnih medija koji je nehotice pomogla da stvori. Pomešane sa njenom kolekcijom romana klasika su priručnik za povratak u prošle živote i „Vaginalna politika“ Elen Frankfort. Bliski prijatelji tvrde da je u svojim poslednjim godinama razvila interesovanje za MTV. Trgovac umetninama Sam Grin se seća kako je gledao ispod njenog nameštaja i pronašao kolekcije pažljivo poređanih lutkica.
Šezdesetih i sedamdesetih godina Holivud je počeo da se osvrće na svoje potrošene zvezde. Studiji su odobrili seriju kemp-tragedija, koje bi oživele njihove najveće glumce. Bet Dejvis i Džoan Kraford vratile su se na ekran u filmu „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?“ Ma Vest, koja je takođe pokušala da se probije ranih 40-ih, ponovo je isplivala kao sporedna glumica u filmu „Myra Breckinridge“. Garbo više nikada nije (svesno) glumila na filmu („Napravila sam dovoljno grimasa“, rekla je Dejvidu Nivenu).
U „The Legend of Lylah Clare “ (1968) Roberta Oldriča, Kim Novak igra mladu glumicu koja je gurnuta u glavnu ulogu u biografskom filmu o tajanstvenoj preminuloj evropskoj glumici. Kontekstualni tragovi su obilni. Fiktivna Lajla Kler je prikazana u kasnim dvadesetim godinama, pijuckajući viski u samoći – pastiš prve zvučne filmske uloge Grete Garbo, „Ana Kristi“. U pozadini, igrajući lik mračne žene, zaljubljene u Lajlu, vreba Rosela Falk, kultna italijanska glumica najpoznatija po svom radu kao Felinijeva muza. (U stvarnom životu, Falk je postala prijateljica Garbo preko pisama, koja je navodno predložila da zajedno igraju u biografskom filmu o Virdžiniji Vulf).
Najočigledniji slučaj eksplatacije lika Grete Garbo je u filmu Bilija Vajldera „Fedora“ (1978). Vajlder, koji je rano u karijeri radio na scenariju za film „Ninočka“, parodira Garbo zbog njene nedostupnosti. Povučenu glumicu Fedoru progoni producent na suncem obasjanom ostrvu negde na Mediteranu. Izgnanstvo jedne žene postaje skraćenica za izgubljenu raskoš čitave industrije.
U međuvremenu, Garbo je, ne znajući za to, odigrala svoju poslednju ulogu. Pojavljuje se u filmu „Adam & Yves “ iz 1974, gej porniću. Jedan muškarac fantazira o vremenu kada je video zvezdu na ulici u Njujorku. „Jedan od najuzbudljivijih trenutaka mog života“, kaže on. Prikazana je odozgo, hodajući brzinom svetlosti. Kamera je prati nekoliko blokova, a zatim se udaljava.
Uloga u filmu „Gosta Berling“ bila je relativno mala, ali film je zapažen po tome što je nagovestio kasniju karijeru Grete Garbo. Nordijska pustoš filma pratila ju je zauvek. Pripadala je tome. U njenom najpoznatijem američkom nemom filmu, „Telo i đavo“, njen lik je kažnjen za nemoral padom u zamrznuto jezero. Kasnije, kao švedska povučena kraljica Kristina, ona stoički gleda ka Baltičkom moru, spremna za izgnanstvo. Garbo nikada zaista nije napustila Holivud – nijedan pojedinac nikada nije simbolizovao eru studija u istoj meri – ali istovremeno nikada nije potpuno bila tamo, uvek u potrazi za nečim hladnijim.
Bonus video: Gvinet Paltrou – Omražena kraljica Holivuda – od Oskara do reklamiranja vibratora
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar