Foto:Arhiva/EPA-EFE

Glumica Žilijet Binoš i astrofizičar Orelijen Baro napisali su otvoreno pismo za francuski "Mond" o zabrinjavajućem stanju sveta koje je potpisalo još 200 glumaca, reditelja, muzičara, intelektualca, nobelovaca i ostalih mislećih ljudi.

Dok delovi sveta počinju polako da ublažavaju mere samoizolacije, više od 200 umetnika i naučnika potpisalo je pismo objavljeno pre nekoliko dana u francuskom „Mondu“ u kojem mole građane i lidere da preduzmu promišljene akcije i izbegnu ekološku katastrofu.

Pod naslovom „Nećemo vraćanje na staro“ u pismu se od društva zahteva da razmisli o svojim sistemima vrednosti i pokuša da vidi malo dalje od konzumerizma, pre nego što se brže-bolje vrati normalnom, pređašnjem životu, što bi značilo rizikovanje daljeg globalnog kolapsa.

Svetla tačka u tunelu zvanom Kovid-19, ocenjuju potpisnici, jeste to što nas je virus sve pozvao da usporimo i ustuknemo pred dosadašnjim načinom razmišljanja.

Sem Binošove i Baroa, neki od potpisnika su i Robert Deniro, Kejt Blančet, Hoakin Finiks, Alfonso Kuaron, Barbra Strajsend, Madona, Bela Tar, Bertran Tavernije, Runi Mara, Marion Kotijar, Adam Drajver, Alehandro G. Injaritu, Paolo Sorentino, Mihail Barišnjikov, Pedro Almodovar, Penelope Kruz, Hirokazu Kore-eda, Natali Baje, Monika Beluči, Džim Džarmuš, Vim Venders i Vilem Dafo…

Pismo na engleskom možete pročitati ovde, mi ga prenosimo u celosti:

„Pandemija izazvana Kovidom-19 je tragedija. Ova kriza nas je, međutim, navela da preispitamo šta je suština. I ono što vidimo je krajnje jednostavno: ‘prilagođavanja’ nisu dovoljna. Problem je sistemski.
Ekološka katastrofa koja je u toku je meta-kriza: masivno istrebljenje života na Zemlji više se ne dovodi u sumnju i sve ukazuje na direktnu egzistencijalnu pretnju. Za razliku od pandemije, ma kako ona opasna bila, globalni ekološki kolaps imaće nemerljive posledice.

Pročitajte još:

Zato svečano pozivamo svoje vođe – i sve naše građane – da odbace neodrživu logiku koja još uvek preovladava i da temeljno preispitaju svoje ciljeve, vrednosti i ekonomiju.

Trčanje za konzumerizmom i opsesija proizvodnjom doveli su nas do toga da smo poništili vrednost života kao takvog: života biljaka, životinja i velikog broja ljudskih bića. Zagađenje, klimatske promene i uništenje preostalih prirodnih zona dovelo je svet do tačke pucanja.

Iz pomenutih razloga, uz sve očiglednije društvene nejednakosti, verujemo da je nezamislivo da se vratimo na staro.

Radikalna transformacija koja nam je potrebna – na svim nivoima – zahteva i smelost i hrabrost. Neće se desiti bez masovne i odlučne posvećenosti. Moramo da delamo sada. Ovde se radi o pitanju opstanka koliko i o pitanju dostojanstva i zajedništva“.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare