Otvorena izložba Raše Todosijevića: Pasulj, pivo i svastika

Rad, koji je Todosijević prvi put predstavio 1998. u Čačku, centralni je deo njegove restrospektivne izložbe ironičnog naziva „Hvala Raši Todosijeviću - zahvalna Srbija“, otvorene  u subotu uveče. Na izložbi će do 10. jula publika moći da vidi radove priznatog umetnika nastale od sedamdestih godina prošlog veka do recentnih akvarela iz 2019. godine.Dragoljub Raša Todosijević (Beograd, 1945) jedan je od ključnih protagonista konceptualne umetnosti, koji je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina doprineo afirmaciji nove umetničke prakse na prostoru Srbije i tadašnje Jugoslavije.Izlagao je na mnogobrojnim izložbama i institucijama širom sveta, uključujući Moderna muzej u Stokholmu, Centar "Žorž Pompidu" u Parizu, Kunstferajn u Salcburgu, Muzej moderne umetnosti u Varšavi, Ludvig muzej u Beču, Državni ruski muzej u Sankt Peterburgu, Tretjakov galeriju u Moskvi, Muzej savremene umetnosti u Barseloni…Tejt u Londonu otkupio mu je nedavno deo radova iz serije "Nulla dies sine linea".- Polazna stavka za izložbu bio je ambijent “Balkanskog banketa”. To je rad koji je prvi put izveden u okviru 20. Memorijala “Nadežda Petrović” i koncepcije kustosa Jovana Despotovića naslovljene “Umetnost i angažovanost devedesetih - objasnio je za Nova.rs Stevan Vuković, autor dvojezičnog kataloga izložbe.- U Beogradu je ova instalacija samo jednom predstavljena, na retrospektivi u Muzeju savremene umetnosti i trajala je svega par dana pa je Raša želeo da to ponovimo i onda smo u odnosu na prostor nastavili da gradimo izložbu - dodao je Vuković.Publika je zatekla na crnim stolovima prazne tanjire, po koje parče hleba i flaše, a Vuković kaže da se tu odigrala gozba, “bazična, jeftina, sa ljudima, dragim autoru, koji su sedeli u okviru tog totalitarnog simbola”.

- Ima tu mnogo tumačenja, a jedan od načina posmatranja jeste kroz pitanje koliko mi, kada učestvujemo u kolektivnom ritualu, ne shvatamo da učestvujemo u reprodukciji ideologije, možda čak zločinačke, kakvu predstavlja kukasti krst. Raša insistira da je interpreatacija tog simbila kulturološki definisana i da mi Evropljani, posebno iz Centralne Evrope, imamo uzak način gledanja zato što posmatramo iz konteksta političke istorije 20. veka, a da ti simboli menjaju svoje značenje zavisno od društveno-istorijskog, religijskog, političkog konteksta. Raša na svaki način pokušava da proširi granice umetnosti i tabuizirane teme postavi na videlo. Ja ne mogu da se otmem utisku da sedimo u postavci - simbolu ideologije koja je ubila više miliona ljudi i osećam se neprijatno. Možda je to cilj rada - istakao je Vuković.Svastiku okružuje dvadsetak akvarela – pripreme za grafike i rad "Faterland" (Otadžbina), natpis na ćirilici stavljen preko pseudo jugoslovenske zastave.

- Todosijević akvarele radi igrajući se različitim formama apstrakcije i pokušavajući da to ne bude u stilu zapadne apstrakcije. Poigravajući se raznim iskustvima iz Kine, Japana, Indije, pokušava da oslobodi izraz i uradi nešto isključivo vizuelno, kao kontrapunkt konceptualnom elementu koji dominira na izložbi - objasnio je Vuković.Rad “Was ist Kunst?” predstavljen je u dva formata - u video formatu, u kome Todosijević sa svojom partnerkom Marinelom izvodi brutalan ritual i preispituje šta je to umetnost, i u foto formatu sa fotografijama Miše Savića koje okružuju Fluksus klavir.Video rad “Was ist Kunst, Marinela Koželj?” prikazuje glavu žene koji na nivou objekta, staloženo i pasivno trpi intervenciju nad svojim licem uz povišeni, komandujući muški glas koji neprekidno ponavlja pomenuto pitanje „Was ist Kunst?“ (Šta je umetnost?).https://www.youtube.com/watch?v=0rKb4GxK1a4Vuković podseća da je „Was ist Kunst?“ nastao kao video-performans u produkciji Galerije Krizinger iz Insbruka, u mestu Brdo, u Istri 1976. i da je taj rad odigrao prelomnu ulogu u razvoju individualnog opusa Raše Todosijevića, ali i u tendencijama u konceptualnoj i postkonceptualnoj umetnosti bivše Jugoslavije. Najviše je prikazivan kao video rad, ali je tokom sedamdesetih godina izvođen i kao performans pred publikom.Poseban segment uzložbe je Fluksus klavir, jedan od više desetina koje je Todosijević napravio, nadovezujući se na tradiciju prepariranja klavira - korišćenja klavira ne kao instrumenta nego kao predmeta koji se nadograđuje ubacivanjem drugih elemenata.Za postavku u „Balkanu“ odabran je klavir sa štapovima koji asocira, prema rečima Vukovića, na rad nemačkog umetnika Jozefa Bojsa.

Bojs i Todosijević su učestvovali na Festivalu umetnosti u Edinburgu 1973. godine gde je Bojs izveo svoje predavanje od 12 časova, a Todosijević performans „Odluka kao umetnost“, a godinu dana kasnije na Aprilskim susretima u beogradskom SKC-u su nastupili jedan iza drugog u istom prostoru.Centralni motiv izložbe, koji se vidi na zidu bioskopa „Balkan“ i na koricama kataloga jeste fotografija Marinele Koželj, Todosijevićeve životne saputnice, sa izložbe „Drangilarijum“ u Studentskom kulturnom centru 1971.

„Izložiću Marinelu“, bila je odluka Raše Todosijevića i posetioci Galerije SKC tog 23. juna 1971. godine kao deo njegovog rada, na otvaranju su zatekli Marinelu Koželj.Prostorni aranžman je uključivao i plavu nahtkasnu na kojoj je bila flaša ofarbana plavom bojom i mali predmet rađen u stilu američkog skulptora Aleksandra Kaldera.Todosijevićev doprinos izložbi u SKC-u, podseća autor kataloga novootvorene izložbe u bioskopu „Balkan“, bio je i nalaženje adekvatnog naziva za nju - „Drangularijum“. Tada su pored njega učestvovali i Radomir Reljić, Dušan Otašević, Halil Tikveša, Milija Nešić, Stevan Knežević, Stojan Kovačević Grande, Marina Abramović, Evgenija Demnievska, Urkom Gergelj, Bora Iljovski, Bojan Bem, Neša Paripović, Josif Alebić, Slobodan Era Milivojević, Zoran Popović, Radomir Damnjanović.Ironičan naslov izložbe u bioskopu “Balkan” - „Hvala Raši Todosijeviću – zahvalna Srbija“, prema rečima Vukovića, “poigrava se sa stereotipom zaslužnih i upitnih ličnosti u kulturi neke nacije”.- Obično ta neupitnost i zaslužnost su deo neke političke igre. Raša često pokušava da se poigrava sa sopstvenom ličnošću i materijalom koji proizvodi i sa publikom koja učestvuje u njegovim radovima. Ovde su ljudi koji su konzumirali hranu i bili deo tog hepeninga - objasnio je Vuković.

Bioskop “Balkan” odabran je, prema rečima Vukovića, jer u Beogradu nema mnogo upotrebljivih prostora velike kvadrature gde bi bilo predstavljeno nekoliko ciklusa radova.Nakon retrospektivne izložbe 2002. u Muzeju savremene umetnosti, Todosijević je imao samo još dve izložbe u Beogradu: “Was ist Kunst?” 2016. u Gete institutu i “Mali dnevnik III” 2009. u galeriji “Ozon”.