0
Novinari svetskih časopisa nisu znali šta da misle o glumici Merl Oberon kada je tridesetih osvojila Holivud. Jedni bi je opisivali kao "drugačiju, bizarnu, zbunjujuću", drugi su se divili "njenom nežnom ovalnom licu, smaragdnim očima, jarko crvenim usnama i neverovatnoj koži". A, iako je nominacija za Oskara za najbolju glumicu 1936. godine za film "The Dark Angel" potvrdila njeno mesto u ligi sa Ketrin Hepbern i tadašnjom pobednicom Bet Dejvis, svet je tek decenijama nakon njene smrti otkrio da je Merl Oberon krila svoje poreklo iz Južne Azije.
Tokom vikenda (12. mart) biće održana najvažnija dodela filmskih nagrada – Oskar, a najviše nominacija ima film „Sve u isto vreme“ u kojem je Mišel Jeo viđena za najbolju glumicu. Kada je krajem januara njeno ime objavljeno među nominovanim, „Holivud reporter“ je brže-bolje Jeo nazvao „prvom Azijatknjom koja se tako deklariše, a koja je ikada bila nominovana za nagradu“. Kritičari su osudili ovu deklaraciju kao isuviše politički korektnu.
Naime, dok Mišel Jeo ponosno nosi svoje azijatsko poreklo, Merl Oberon je s istom snagom krila svoj pravi identitet kako bi izbegla rasni progon. Tu tajnu odnela je u grob, a tek decenijama nakon njene smrti (1911-1979), svet je saznao njenu istinu, piše „Gardijan“.
Rođena kao Estel Merl O’Brajen Tompson u tadašnjem britansko-indijskom gradu Bombaju, Oberon je bila rešena da maksimalno iskoristi svoj urođeni svetliji ten. To je postala njena ulaznica u „veliki“ svet, pokrov koji je pomogao da se prikrije činjenica da je bila „plod“ silovanja. Njen rođeni otac bio je anglo-irski nadzornik plantaže čaja. Njena majka, za koju se veruje da je bila poreklom iz Šri Lanke, imala je samo 14 godina kada se porodila 1911. Posle vekova mešanja, bebe rođene iz tih odnosa evoluirale su u tihu sramotu – koju su i Britanci i Indijci podjednako izbegavali.
Porodica je Oberon nadenula nadimak „Kraljica“, jer se njeno rođenje poklopilo sa posetom kraljice Marije i kralja Džordža Indiji. U pokušaju da pomogne Merl u odrastanju, njena baka ju je odgajala kao svoju i ubedila je da je njena majka tinejdžerka zapravo njena polusestra. Ali, to nije bilo dovoljno da se Oberon zaštiti od nemilosrdnih podsmeha zbog njenog mešanog nasleđa. Sa tri godine, nakon preseljenja u Kalkutu, dobila je stipendiju u jednoj od najboljih gradskih privatnih škola za devojčice, samo da bi je drugarice iz razreda isterale svojim otvorenim rasizmom. Filmovi i noćni život postali su njeno bekstvo, a pretvaranje – ključno za njen opstanak.
U adolescenciji, Oberon je počela da brusi otmen akcenat i da posvetljuje kožu kremama za izbeljivanje koje su bile napunjene živom – opasnim otrovom koji joj je uništavao kožu.
Nije imala sreće sa udvaračima. Oni koji je nisu odmah odbacili nakon što su otkrili njenu rasu, pomogli su u sponzorstvu njenih selidbi iz Indije u Francusku i Englesku, gde je jedno vreme radila kao hostesa kluba. Kada se romantično povezala sa britanskim rediteljem rođenim u Mađarskoj Aleksandrom Kordom, njena glumačka karijera je krenula uzbrdo. Uloga Ane Bolejn u blokbasteru iz 1933. „The Private Life of Henry VIII“ najavila je njen proboj.
Ljudima je govorila da je rođena u Tasmaniji „zato što je bila toliko udaljena od SAD i Evrope i generalno se smatrala britanskom u svojoj srži“. Oberon je tvrdila da su njena dokumenta i izvodi iz matične knjige uništeni u požaru. (Njen polubrat, Hari, otkrio ih je u Bombaju, sada Mumbaju, nakon njene smrti). Što se tiče njene majke mnogo tamnije puti – njene biološke bake – Oberonova ju je predstavila kao sluškinju.
Toliko je koštao uspeh u šou biznisu u vreme kada je američka vlada želela da se obračuna sa nepristojnošću. Umesto da to prepusti zakonodavcima, Holivud je iskoristio priliku da sam sebe kontroliše, usvojivši skup pravila poznatih kao „Hejsov kodeks“ – koji je, između ostalog, mrko gledao međurasnu romansu. Pošto je reprezentativni kasting u suštini postao nezakonit, studiji su prihvatili žuto i crno lice. A, kada je glumičin rad sa Kordom, za koga se na kraju udala, doveo do uspešne karijere pod Samjuelom Goldvinom, svima je postalo u najboljem interesu da njen identitet ostane misterija.
Čak ni nominacija za najbolju glumicu 1936. nije joj donela nikakav uticaj. Za početak, Oskari su bili stari jedva deceniju i još uvek nisu bili zlatni standard. S druge strane, mediji su bili još oštriji prema glumicama i držali su Merl „na oku“. Jedan kritičar je ismevao njen nastup u akcionom filmu „The Scarlet Pimpernel“ iz 1934, navodeći „sklonost da se njen izgled snažno orijentalizuje pomoću šminke na licu i kosih crnih obrva“. Kada je u priči „Los Anđeles Tajms“ iz 1934. koristio izraz „evroazijska“ da bi je opisao, Oberonova je to odbacila kao slučajnost.
Merl Oberon je hrabro nastavila da snima i da krije svoj identitet do ranih 70-ih. Glumila je zajedno sa Lorensom Olivijeom u filmu „Wuthering Heights“. Nastavljala je dalje uprkos šteti koju je nanela svojoj koži od toliko kreme za izbeljivanje, ali i saobraćajne nesreće koja ju je unakazila i primorala Kordu da napusti produkciju epa „Ja, Klaudije“. Da pukotine na Oberonovoj beloj fasadi ne bi isplivale na ekran, snimatelj Lucien Ballard je razvio specijalno svetlo kamere za nju kako bi sklonio ožiljke na licu. To je bilo nakon što se razvela od svog muža režisera, kako bi se udala za Balarda.
Oberon je uživala u svom statusu grand dame, uveseljavajući novinare časopisa svojim istinitim holivudskim pričama. Kada je pažnja na ekranu počela da popušta, Merl se toliko uplela u svoje laži, da su one same počele da se raspliću. Kada je njen nećak Majkl Korda, tada glavni urednik „Simon and Schuster“, pokušao da napiše biografiju o njoj, zapretila mu je da će ga tužiti i isključiti iz testamenta ako upotrebi prave detalje.
Prema australijskoj istoričarki Kasandri Pajbus, državna poseta Hobartu 1978. bila je rizična za glumicu u trenutku kada zvaničnici nisu mogli da pronađu dokaz da je rođena na Tasmaniji. Merl Oberon je izbegla novinare i preskočila ceremoniju u pozorištu upriličenu u njenu čast, nakon čega se tiho vratila i povukla u kuću. Godinu dana kasnije 1979, umrla je u Malibuu od moždanog udara u 69. godini. Istina o njenom poreklu saznala se tek nekoliko decenija kasnije i predstavljena je u dokumentarcu „The Trouble with Merle“ iz 2002. godine.
Bonus video: Dodela Oskara 2022. – Poznate dame na crvenom tepihu
