Oto Horvat razgovara sa Vuletom Žurićem u Muzeju Vojvodine

Književno veče će se, kako se napominje, održati u formi pratećeg programa izložbe Karlovačka gimnazija kao čuvar kulturne baštine koju organizuje Muzej VojvodineDruženja sa umetnicima, naučnicima, novinarima i drugim bivšim đacima Karlovačke gimnazije, okupljenim oko zajedničke teme: školski dani u Sremskim Karlovcima Muzej organizuje od kraja juna do kraja avgusta. Horvat će sa književnikom Vuletom Žurićem takođe govoriti o svojim srednjoškolskim danima.

Franja Petrinović navodi da u romanu "Noćnoj projekciji" Ota Horvata "rekonstrukcija pređašnjeg života u gradu i traganje za pouzdanim činjenicama tog života, korak po korak, pretvara se u pričanje o poreklu, o porodici, o sudbini i udesu pojedinih aktera pred istorijskim zadatostima, u svojevrsnu porodičnu genealogiju, ali i u tegobnu storiju odrastanja, o drugosti i drugačijosti, o skrivanim porodičnim pričama i tajnama, kao i u svojevrsni sociološki i istorijski vodič naslućivanja Novog Sada, njegovih udesa, uspona i padova". Dodaje da "nalik nadahnutom arheologu, koji od krhotina predmeta uspeva da rekonstruiše neku epohu, Oto Horvat, sugestivno i ubedljivo, u prigušenoj proznoj rasveti, rekonstruiše lični i privatni život junaka 'Noćne projekcije', ali i privatni život jednog grada".Oto Horvat (Novi Sad, 17. februar 1967) je srpski pesnik, pripovedač i romanopisac. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao je u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Diplomirao je na Departmanu za germanistiku i komparatistiku na Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg. Na srpski jezik prevodi poeziju sa mađarskog, nemačkog i italijanskog jezika. Trenutno živi u Firenci. Piše i objavljuje poeziju - "Gde nestaje šuma" (1987, Brankova nagrada), "Gorki listovi" (1990), "Zgrušavanje" (1990), "Fotografije" (1996), "Kanada" (1999), "Dozvola za boravak" (2002), "Putovati u Olmo" (2008, Nagrada "Miroslav Antić"), "Izabrane & nove pesme "(2009) i prozu - zbirka priča "Kao Celanovi ljubavnici" (2016; Nagrada "Karolj Sirmai") i roman "Sabo je stao" (2014, 2015, Nagrada srpskog književnog društva "Biljana Jovanović", Nagrada "Mirko Kovač" i najuži izbor za NIN-ovu nagradu). Preveo je dela Hansa Magnusa Encensbergera ("Poslednji pozdrav astronauta", 2010), Ota Fenjvešija ("Anđeo haosa", 2009) i Janoša Pilinskog ("Krater", 1992).