0
Da li čitaoce u Srbiji zanimaju knjige kao što su "Jasenovac" Ive Goldštajna, "Mitovi srpske istorije" Dejana Ristića ili "Etničko čišćenje" Vladimira Petrovića? Zanimaju ih, ali ova tri naslova neće moći da nađu u javnim bibliotekama, pokazao je ishod otkupa knjiga preko konkursa Ministarstva kulture nakon "konsultacija" ministra Vladana Vukosavljevića i članova komisije.
Komisija Ministarstva kulture, u kojoj su bili Aleksandar Jerkov (predsednik), Petar Pijanović, Predrag J. Marković, Boško Milin i Vladimir Šekularac, pregledala je 4.253 knjige 203 domaća izdavača i distributera prijavljenih na Konkurs za otkup publikacija za biblioteke za 2020. godinu do 15. maja ove godine. Iz Ministarstva je prošle nedelje saopšteno da je komisija odabrala 2.474 naslova 195 izdavača, za šta će biti izdvojeno 98,2 miliona dinara. Međutim, na preliminarnoj listi bilo je tri naslova više nego na konačnoj listi za otkup. Nedostaju tri knjige i to sve tri iz oblasti istoriografije: „Jasenovac“ Iva Goldštajna („Akademska knjiga“), „Mitovi srpske istorije“ Dejana Ristića („Vukotić media“) i „Etničko čišćenje“ Vladimira Petrovića („Arhipelag“). Kako i zašto su baš ova tri naslova izbrisana na putu od preliminarne do konačne liste pitanje je koje je podiglo prašinu u književnoj i stručnoj javnosti. Prema našim nezvaničnim saznanjima, na to je uticao je ministar Vladan Vukosavljević, uslovljavajući svoj potpis na odluku komisije povlačenjem ova tri naslova.
Renomirani zagrebački istoričar Ivo Goldštajn rekao je za nedeljnik „Vreme“, govoreći o odluci da se njegova knjiga izbaci sa liste za otkup za biblioteke u Srbiji, da bi svakom „neopterećenom čitaocu“ moralo da bude jasno da ona nije „utemeljena na dobroj kulturnoj politici“.
– Moj „Jasenovac“ je izašao u Zagrebu otprilike šest mjeseci prije izlaska u Novom Sadu – imao sam nekoliko promocija u Hrvatskoj, dvije u Sloveniji knjiga je jako dobro prošla u umjerenjačkom dijelu javnosti. No, bilo je i žestokih i ružnih napada na knjigu zdesna. Moju priču o Jasenovcu filoustaška desnica u Hrvatskoj ne želi čuti jer ona ima neku svoju lažljivu priču o tom logoru. Ipak, Ministarstvo kulture je otkupilo uobičajen broj primjeraka, oko toga nije bilo nikakvih problema – rekao je Goldštajn i podsetio da je predstavljanje srpskog izdanja u Beogradu prošlo odlično, da je dao nekoliko intervjua za medije u Srbiji, uključujući i jednosatni na RTS-u.
Goldštajn misli da bi problem sa otkupom knjige za biblioteke u Srbiji mogao da bude njegova tvrdnja da je u Jasenovcu stradalo manje od 700.000 ljudi.
– Brojka od 700.000 jasenovačkih žrtava je mit koji sam morao dekonstruirati i pokazati kako je žrtava bilo manje. Međutim, time ni na koji način ne umanjujem jasenovačke strahote, već pokušavam priču izmaknuti iz političke arene i prebaciti je isključivo u jednu civiliziranu kulturu sjećanja. I Hrvatska i Srbija, i druge susjedne zemlje, takvu kulturu trebaju, ali ona nikako da stigne – rekao je Goldštajn beogradskom nedeljniku.
Bora Babić iz „Akademske knjige“ navodi da su podaci o broju žrtava koje je izneo Goldštajn u „Jasenovcu“ slični sa podacima koji se mogu pročitati na sajtu Muzeju žrtava genocida u Beogradu, a da je ta knjiga objavljena kod nas pre godinu dana i da nijedan srpski istoričar nije napisao negativnu recenziju.
Ona ističe da „Jasenovac“ jedna od „najpotresnijih i najbolnijih knjiga koje je u životu pročitala i objavila“, te da joj je „veoma žao što se na policama biblioteka neće nalaziti knjiga o najstrašnijem mučilištu i masakru u Drugom svetskom ratu koje je sprovedeno nad Jevrejima, Srbima, Romima i komunistima pod ustaškim režimom Nezavisne Države Hrvatske“.
– U svim prigovorima koje smo upućivali prethodnih godina na rad bilo koje komisije, pa čak i Komisije za otkup knjiga, od Ministarstva smo dobijali odgovor da je Komisija nezavisno telo i da Ministarstvo nema nikakav uticaj na rad Komisije. Sad se pitam da li svaka komisija u Ministrstvu zaista radi kao nezavisna telo ili se „kada zatreba“ lako prekrši Pravilnik o radu komisije – kaže Bora Babić.
Istoričar Dejan Ristić u svojoj se knjizi bavi dekonstrukcijom (srpskih) mitova, dokazujući činjenicama da su neki od njih ne mnogo više od omiljenih priča za hranjenje nacionalnih predrasuda i pojedinačnih ega. Predmet njegove knjige su, između ostalog, i naučno problematizovanje mita o čuvenim zlatnim viljuškama na dvoru Nemanjića, odgovor na pitanja da li je Vuk Branković bio izdajnik, a Marko Kraljević junak ili vazal, odakle priča da se Napoleon divio Karađorđu ili objašnjenje zašto Draža Mihailović nije, kako se to obično kaže, prvi gerilac u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu…
„Tragajući precizno, istorijskim i naučnim činjenicama, autor je dokazao šta je mit, a šta se zaista zbilo. Saznajemo kako su publicisti, narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, brojnim prelomnim događajima dodavali svoje vizije, domišljali ih, domaštavali, zaodenuli u novo ruho. Kako se to ulilo u ‘izmišljenu tradiciju’, u jednu široku reku mitova, koja vekovima ili decenijama zapljuskuje srpski narod, budi njegovu radoznalost, vodi ga ka stranputici, ali i u opojne predele verovanja i zadovoljstva“, navodi o knjizi izdavač.
Ristić nije želeo da komentariše odluku iz Ministarstva da njegova knjiga ne bude otkupljena za biblioteke.
Knjiga „Etničko čišćenje“ sa podnaslovom „Geneza koncepta“ takođe je izbačena sa prvobitne liste. „Uprkos uvreženom mišljenju, pojam ‘etničko čišćenje’ nije nastao tokom ratnog raspleta jugoslovenske krize“, navodi se na koricama knjige u kojoj se, kako navodi izdavač, „ispituje geneza etničkog čišćenja kao sastavnog dela evropske i svetske istorije“. Da li je problem u naslovu knjige dr Vladimira Petrović, pita Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga“ u čijem izdanju je objavljeno „Etničko čišćenje“. On ocenjuje da je „odluka da se tri knjige iz oblasti istoriografije naknadno isključe iz procedure otkupa i po sadržaju i po postupku neprihvatljiva“.
– Ovaj dvostepeni model otkupa postoji 15 godina, ali mi nije poznato da se i približno sličan slučaj naknadnog odlučivanja ikada dogodio. Odluka komisije je već nedeljama poznata i dostupna javnosti. Na osnovu spiska komisije, javne biblioteke su napravile svoj izbor knjiga. Svaka naknadna odluka obesmišljava učešće javnih biblioteka u proceduri otkupa knjiga. Biblioteke koje su izabrale naknadno izbačene knjige su svakako oštećene jer ostaju bez tih knjiga, a radile su po jedinom dostupnom spisku. Upadljivo je da su sve tri knjige iz oblasti istoriografije i javnosti moraju biti pruženi nedvosmisleni odgovori zbog čega su odjednom postale sporne tri knjige između nekoliko hiljada naslova. I to u toj meri sporne da se narušava procedura otkupa, narušava transparentnost postupka i da se jedno pitanje koje ne bi smelo da bude sporno, kao što je otkup knjiga, baca u senku jednog neobičnog političkog slučaja. U našem društvu ne sme biti ni zabranjenih tema, ni zabranjenih knjiga, ni pitanja o kojima se ne sme raspravljati – ističe Božović.
Jednostavno je potrebno znati koji su kriterijumi primenjeni pa ove tri knjige odjednom više nisu bile na listi, navode izdavači. Do komentara Predraga J. Markovića, jedinog istoričara u komisiji za otkup knjiga, nismo do zaključenja ovog teksta uspeli da dođemo, uprkos brojnim pokušajima, kao ni do komentara predsednika ovog tela Aleksandra Jerkova.
Jasne i nedvosmislene odgovore potražili smo i u Ministarstvu. Ministarstvu smo poslali nekoliko konkretnih pitanja: kako je moguće da se preliminarni i konačni spisak knjiga za otkup razlikuju u samo tri naslova i to iz oblasti istoriografije, da li je tačno da je Goldštajnov „Jasenovac“ „ministru zasmetao jer se broj žrtava zloglasnog ustaškog logora koji se navodi u knjizi ne poklapa sa brojem kojim uobičajeno barataju pojedini srpski istoričari i skoro svi ovdašnji političari, a po kome je u Jasenovcu nastradalo 700.000 Srba, Jevreja, Roma i komunista“, a da mu je knjiga „Etničko čišćenje“ zasmetala zbog naslova i kako on komentariše brisanje te tri knjige sa liste. Pitali smo i da li je tačno da nisu svi članovi komisije bili saglasni sa brisanjem te tri knjige sa liste, kako komentariše ocene da je ta odluka politička i da se radi o ‘nekoj vrsti cenzure’ i kako to da su pojedine biblioteke već birale neke od tih naslova kojih sada nema na listi. Iz Ministarstva smo dobili objedinjen pisani odgovor, tako da je teško razlučiti koji se deo odgovora odnosi na koje pitanje, pa ga prenosimo ovde u celosti:
„Кnjige koje ste naveli niko nije ‘brisao’ sa spiska, niti je to mogao da uradi, imajući u vidu, između ostalog, i donekle kompleksan sistem odlučivanja, uređen Zakonom o kulturi i Pravilnikom o radu Кomisije za oblast književnosti.
Donošenje odluke o otkupu knjiga za javne biblioteke je složen i dugotrajan proces, koji se odvija uz konsultacije stručne komisije sa svim javnim bibliotekama i savetima nacionalnih manjina. Stručna komisija potpuno je autonomna u svom radu, a sve predloge i argumente u vezi sa publikacijama razmatraju isključivo članovi komisije. Spisak naslova koji se pošalje ka bibliotekama ne može se smatrati definitivnim, jer je i on radni materijal i ne može biti ‚garancija‘ da će neki naslov na kraju procesa žiriranja sigurno biti na definitivnoj listi za otkup.
U skladu sa zakonom, komisija daje ‚obrazloženi predlog‘ ministru koji ga razmatra, diskutuje o njemu sa komisijom i na kraju, nakon svih usaglašavanja i potpisuje. Međukorak ‚usaglašavanja‘ bitan je prvenstveno zbog toga što je logično pretpostaviti da članovi komisije nemaju dovoljno vremena da pročitaju svaku od 4.253 prijavljene publikacije i samim tim u potpunosti i u svim detaljima sagledaju naslove koji su prijavljeni na konkurs.
Кonsultacije oko nekoliko naslova ‚za preporuku bibliotekama‘ završile su se potpunim saglasjem komisije i predstavnika Ministarstva kulture i informisanja i dovele su do toga da se preliminarni i konačni spisak razlikuju za samo tri naslova od ukupno nekoliko hiljada razmatranih. Radilo se o usaglašavanju oko određenih finesa, a rezultat je mogao da bude i drugačiji“, navedeno je u odgovoru iz Ministarstva na pitanja portala Nova.rs.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare