Delo "Portreti junaka i junakinja Dostojevskog" je na svetlost dana izašlo u momentu kada se na prostoru šire otadžbine velikog pisca odvija najveća drama od Drugog svetskog rata, piše episkop Los Anđelesa i Zapadne Amerike Vladika Maksim u svojoj novoj knjizi.
U trenutku kada Istok i Zapad ratuju, nije slučajno što čovek Istoka na Zapadu, vladika Maksim Vasiljević donosi knjigu u čast velikog književnika, istovremeno velikog Rusa i Evropljanina – Dostojevskog, reči su vladike Grigorija.
A posredi je knjiga „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ u izdanju „Lagune“ u kojoj episkop Los Anđelesa i Zapadne Amerike ispisuje slovo o bogatom opusu jednog od najvećih pisaca koji su hodili ovim svetom.
Ako bi se neko zapitao otkud Dostojevski i njegov opus u fokusu vladike Maksima, episkop Los Anđelesa i Zapadne Amerike sam nudi odgovor u uvodu knjige:
„Fjodor ne stvara umetnost ili lepotu, nego radije ispoveda ono što mu je na duši; otuda zadivljujuća uverljivost“.
Citira i ono što u „Braći Karamazovi“ Dmitrij kaže Aljoši:
„Lepota je užasna i strašna stvar. Strašna zato što se ne da opisati, a ne da se opisati stoga što je Bog zadao sve same zagonetke. Tu se obale sastaju, tu sve protivrečnosti zajedno žive“.
Konstatuje potom kako Dostojevski „magnetiše čitaoce“, beležeći:
– I dok čitalac misli da čita detektivski roman, pisac mu usađuje seme vere i skrivenu utehu da se kroz stradanje i smrt dostiže istiniti život.
Izražava nadu „da zračenje Dostojevskog i drugih velikih ruskih pisaca ne može sprečiti jedna istorijska katastrofa“, a knjigu otvara podsećanjem da je prošle godine svet slavio dva veka od rođenja Fjodora Mihailoviča (1821-1881).
Slavio je svet, piše Maksim, jubilej pisca koji je stvari „nazivao pravim imenom bez pretenzija da bude sudija, i koji ne prestaje da pred nas iznosi zagonetke, puštajući nas da ih sami rešimo“.
S porukama poput: „život se guši kad nema svrhe“; „nema sreće u lagodnosti; sreća se rađa iz nevolje“; „lepota će spasti svet“ ili „istina bez ljubavi je laž“, Dostojevski je, po oceni autora knjige, u sve naraštaje utisnuo neizbrisivi duhovni otisak kao važan podsetnik:
„Da ćemo se, kao u dubini krhka stvorenja, u svetu koji traži senzacije, uvek sudarati sa svojim ograničenjima i da nam je potrebna pomoć odozgo“.
Knjiga „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“, ne samo da predstavlja čitaocima književno-filozofske eseje, već i likovne reprodukcije čiji je autor vladika Srpske pravoslavne crkve Maksim, episkop Los Anđelesa i zapadne Amerike. Zapravo, tumačenje likova iz pera Dostojevskog doneo je Maksim i u pisanoj i likovnoj formi.
Naslovnu stranu knjige tako krasi Maksimov portret Dostojevskog, koji je kao akril na platnu načinio prošle godine. Tu su Hristos, s obzirom da Dostojevski u „Dnevniku pisca“ beleži da „ruski narod istinski poznaje Hrista i nosi ga u svom srcu“, pa je tu portret Nastasje Filipovne u sceni iz „Idiota“ kada zatečena Miškinovim rečima, uviđa drugačiji način gledanja na život…
Vladika Maksim napominje u uvodu kako je knjiga na svetlost dana izašla u momentu kada se na prostoru šire otadžbine velikog pisca Fjodora Dostojevskog odvija najveća drama od Drugog svetskog rata – ona koja seje smrt, uništenje i bedu:
– I ponovo se podsećamo složenosti „ruske duše“ koju potvrđuju jurodivi junaci Dostojevskog – pored ostalog kritičari apsolutizma, gole vlasti i trijumfalizma imperije – navodi Maksim koji će knjigu „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ predstaviti 8. novembra od 18 časova u knjižari Delfi SKC. Pored vladike, s kojim će ovo biti retka prilika da se publika sretne, o knjizi će govoriti i urednica Dubravka Dragović Šehović.
Portretima junaka velikog pisca, koje je islikao i o kojima je pisao, vladika Maksim upućuje, kako smatra vladika Grigorije, važnu poruku:
– U knjizi ćete videti klas pun života koji je nastao iz onog zrna što je palo na zemlju i umrlo, a potom veliki rod dalo. Usuđujem se reći da ratuju možda i stoga što su zaboravili na večne istine Dostojevskog.
Vladika Maksim potiče iz Foče, iz svešteničke porodice. Osnovne bogoslovske studije završio je u Beogradu, a zamonašio se 1996. u manastiru Tvrdoš. Magistarske studije i doktorat stekao je na Univerzitetu u Atini, da bi tokom postdoktorskih studija na Sorboni radio na francuskoj Akademiji lepih umetnosti.
Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu počeo je da predaje 2000, da bi ga šest godina kasnije Sabor SPC imenovao za episkopa zapadnoameričkog. Autor je više studija i članaka, i jedan od urednika kapitalne monografije „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije – istorijsko i duhovno sedište srpskog naroda“.
Podsetimo, pre dve godine „Laguna“ je objavila njegovu knjigu „Viđenje nevidljivog: suočavanje sa stvarnošću“ u kojem vladika daje odgovore na niz pitanja, među kojima su: koji su događaji obeležili savremeni svet i moderno društvo ili kako je sve što se dešava povezano sa osnovnim postulatima vere?
Autor u tom delu povezuje hrišćansku mudrost sa današnjim vremenom, ponašanjem, kulturom i umetnošću, a kako je tada napomenula glumica Mirjana Joković, koja već godinama živi i stvara u Americi, „vladika Maksim uspeva da nas podseti na suštinu misterije ljudskog života“, dok je vladika Grigije izneo stav da u „Viđenju nevidljivog“ svedočimo autorovoj sposobnosti da na jednom mestu sjedini mnoštvo svojih darova ali i suptilnih spoznaja i promišljanja o vremenu u kojem smo se obreli.
Bonus video: Vladika Grigorije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare