0
U borbi protiv nevolje, nevoljnik ne bira sredstva.
U borbi protiv apatije, protiv jeda i bezizlaza, protiv zamrznutog i bezvoljnog sistema, okrenuće se nevoljnik čak i salivanju strave, ne bi li nekako savladao traumu protiv koje je farmaceutska nauka neretko nemoćna.
U godini jezivih pritisaka i evidentne nemaštine, književnost je poslužila magiji, i poslužila se magijom. Otvorila je put ka paralelnim svetovima. Ko nije imao snage i koncentracije da sedne i čita, mogao je da sluša podkaste (čiji se broj pratilaca meri sad već stotinama hiljada), mogao je da skroluje kroz preporuke i recenzije na mrežama i tako se snabde savetima bukfluensera.
Godina 2025. bila je divno vreme za čitaoce: ponosno potpisujem izjavu da nikada raznovrsnijih i privlačnijih knjiga nije bilo na tako malom kalendarskom prostoru. Toliko je odličnih knjiga upravo u godini u kojoj je književnost, a i izdavači sa njom, bila siromašnija od Andersenove devojčice sa šibicama.
Sagledavanje jednogodišnje produkcije neće objasniti naš stvarni život, ali će ponuditi rešenje kako da se on podnese. Neke knjige su gotovo nadrealno brzo osvojile čitaoce, pa tu čaroliju ne treba objašnjavati. Kao promrzla Andersenova junakinja, uporno smo pokušavali da se ogrejemo na plamenu jedne šibice, i na viziji o moćnim paralelnim svetovima koji su se pomaljali iza njene kratkotrajne svetlosti.
Čitaoci poezije imali su u ponudi pregršt majstorskih naslova. Poezija Danice Pavlović („Zabava kod mojih ja“) i Zorice Bajin Đukanović („Super 8 mm“) pokazaće moćne tematske raspone od lirske naracije do zavodljivog eksperimenta, knjige Jane Rastegorac („Ooko“), Jane Aleksić („Pokazne vežbe“), Nadije Rebronje („Fantaskop“), Marije Knežević („Meta“) i Biljane Dojčinović („Knedle za supu“) ostaće upamćene, kao i zbirke Amara Ličine („Pouzdano merenje“), Đorđa Krajišnika („Mali svakodnevni padovi“) i Bogdana Milanovića („Sledećeg leta u Marijenbadu“).
Izabrana poezija Dragane Mladenović „Građa za lep roman“ i ponovljeno izdanje „Doroti Parker bluz“ Radmile Lazić podsetile su koliko je važno povremeno sumirati pesničke opuse, i ponoviti izdanja koja su snažno odjeknula u neko drugačije vreme.
Kratka proza je ponudila i uzbudljive tematske raspone, i proverene koncepte: od Jelene Lengold („Dirakova jednačina“), preko Đorđa D. Sibinovića („Intenzitet“), do Dejana Mihailovića („Kuke i verige“) i Srđana Tešina („Žan Grenije, navodni vukodlak“).
Roman je u godini 2025. bio očekivano raznovrstan, maštovit i raspričan, nudeći lepa debitantska iznenađenja i proveren standard etabliranih: na spisku preporuka za čitanje i čuvanje biće svakako Vida Crnčević Basara („Humano preseljenje“), Slađana Nina Perković („Lijek protiv melanholije”), Enes Halilović („Bekos“), Tatjana Bijelić („Rihtanje rebra“), Vladimir Kopicl („Krtice”), Igor Marojević („Etno“), Bojan Savić Ostojić („Lusi“), Bojana Dobran („Grobno mesto Silvestera Solomuna“).
Prethodni laureati NIN-ove nagrade Saša Ilić („Rt“) i Dejan Atanacković („Tajni roman Gorana Grolovića“) obeležili su godinu koliko i nedavni finalista Milan Tripković („Besmrtne ludosti gospođe Kubat”).
Čitanje zavređuju i „Mini-horor“ Barbi Marković, „Istina o Mariji“ Nine Savčić, „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića, „Terrain vague“ Noela Putnika i „Zatvor Marije Terezije“ Saše Karalića. Raznorodnosti godine su svoj doprinos dali i romani Milana Belegišanina („Violončelo u parku“), „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni” Ivana Tokina i „Začarana krv jednoroga” Tanje Milenković.
Memoari Vlaha Bukovca i Paje Jovanovića vredni su i važni izdavački poduhvati, kao i studija o jurodivosti Sergeja Ivanova („Bogonadahnuti ludaci: kulturna istorija jurodivosti“) u prevodu Radivoja Radića.
Poduhvat godine, uz „Sveske“ Emila Siorana u prevodu Bojana Savića Ostojića, jeste i jedna hrestomatija, jedno dobro sumiranje naše novije književne prošlosti: Tihomir Brajović i „Decenije posle: rider srpske književnosti 1991-2021“.
Dodamo li svemu pomenutom knjigu o Biljani Jovanović koju je napisala Sonja Veselinović („Biljana i ostali“), pred nama će se zaista ukazati slika čudesnog obilja. Gladni i bosonogi, promrzli i obamrli, grejemo se na vizijama iz dobrih knjiga, a sa izlivenim olovom slova muke odlaze u bestragiju.
