3
Svedočili smo jednom od boljih izdanja Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, selektorski tim uradio je važan posao, a prvi put u istoriji tri priznanja dobile su tri žene, ističu sagovornici portala Nova.rs.
Spuštena je zavesa na još jedan Beogradski internacionalni teatarski festival Bitef koji se odvijao od 25. septembra do 4. oktobra. Vreme je da se upitamo kakvi su njegovi odjeci, u kom smeru ide i da li je i dalje najvažniji pozorišni festival u regionu i šire. I za početak možda su najsugestivnije reči profesora, kritičara i dugogodišnjeg umetničkog direktora festivala Ivana Medenice koji za Nova.rs kaže:
– Ovo društvo trpi Bitef zato što mora, ali i zato što intuitivno oseća da je važan.
A Bitef je važan, dodaje Medenica, zato što je jedna od retkih institucija koja je sačuvala integritet:
– Bitef pomera granice u umetničkom i društvenom smislu. Izdvojimo govor Mila Raua kojim je ovogodišnje izdanje počelo, jer mogućnost da se dogodi pokazuje da nešto što nije moguće u našim dobro kontrolisanim državnim medijima jeste na državnoj manifestaciji kakav je Bitef. To je zaista bio politički proboj koji je mnogo više od pozorišta, pa čak možda mnogo više i od Bitefa!
Podsetimo, jedan od najnagrađivanijih i najkontroverznijih reditelja današnjice Milo Rau otvorio je u Madlenianumu 58. Bitef i u govoru se direktno osvrnuo na probleme koje imaju građani Srbije sa „Rio Tintom“. Pomenuo je da, iako njegova predstava “Antigona u Amazonu”, koju je publika imala prilike da vidi na festivalu, govori o problemima sa kojima se suočavaju brazilski zemljoradnici, ista firma „Rio Tinto“, namerna da iskopava litijum u Srbiji, iskopava boksit u Amazonu.
3
0
0
-„Lepota će spasiti svet“, citat iz „Idiota“ Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune – rekao je, između ostalog, Rau dobivši gromoglasne aplauze i uzvike “bravo”.
Ivan Medenica ocenjuje da je taj govor, s razlogom, odjeknuo kao jedan od najvažnijih događaja.
– Imali smo sličnu situaciju 2022. godine kada je Marina Davidova, ruska disidentkinja, poznata pozorišna kritičarka i festivalska kustoskinja, održala govor rekavši da, posle građana i građanki Ukrajine, najveća žrtva Putinove agresije jeste ruska kultura koja se „kenseluje“ širom sveta. Milov govor bio je još eksplozivniji i direktniji jer se odnosio na lokalni kontekst i direktno je prozvao i našu vlast kao malu, autokratsku, autokolonijalnu. Vlast koja omogućava velikim zapadnim korporacijama, iza kojih često stoje njihove vlade, da ovde udare po ekološki neadekvatnim standardima – smatra Medenica, dodajući da je selektorski tim Bitefa uradio odličan posao uvrstivši komad „Antigona u Amazonu“ u program festivala:
– Ali, samom predstavom sam bio malo i razočaran. Imam utisak da je bilo mnogo slojeva, naravno da je slojevitost jednog umetničkog dela kvalitet, ali stvorio se šum od toliko informacija. Na kraju vi bukvalno ne možete da se probijete kroz amazonsku prašumu. Postavlja se pitanje da li nam je kroz umetnički jezik poruka preneta, a rekao bih da nije. Što opet, kada poznajete širi opseg njegovog rada, i nije začuđujuće jer koliko je Rau pozorišni umetnik, toliko je i filmski, ali je i neko ko je završio i sociologiju na Sorboni. Dakle, Rau je pre svega politički mislilac, pozorište mu je jedan od medijuma za plasman političkih ideja, pre nego što je neko ko živi teatar kao svoju glavnu misiju. Veći utisak je ostavio Milov govor nego predstava.
Tokom protekle dve nedelje u programu Bitefa imali smo prilike da vidimo ukupno deset predstava iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, a Gran pri “Mira Trailović” dobila je predstava, tačnije predavanje/performans hrvatske autorke Jasne Žmak „this is my truth, tell me yours”, dok su specijalna priznanja dodeljena Karolini Bjanki za “Trilogiju snage kučke I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” i Tjaši Črnigoj za „Seksualno vaspitanje II: Borba”.
Pitali smo zato Jelenu Stupljanin glumicu i članicu međunarodnog žirija, u kojem su bili i francuska rediteljka i autorka Marin Man, glumica Tihana Lazović, dramaturg i pisac Dimitrije Kokanov, i novinarka i kritičarka Nataša Tripni, zbog čega su odlučili da Gran pri ponese pomenuti komad?
– Čitava selekcija ove godine bila je veoma jaka i prenosila je poruke koje su važne za ovo društvo. Nagrađene predstave su možda na najbolji način uspele da ih iskažu, poručivši da-društvo ne može da napreduje ni po jednom pitanju – ni ekološki, ni politički, ni socijalno – ukoliko žene u društvu nisu osnažene i jednake kao muškarci!
Po oceni naše sagovornice sve predstave autorki bile su izvanredne, ali se Žmak izdvojila snagom i nežnošću u isto vreme.
– Jasna je nezavisna umetnica i jako je važno da dobije dodatnu snagu. Iako ima moć ona se često ne vidi, jer se podrazumeva da umetnost mora da košta. Definitivno je skupocena, ali ulaganje u umetnost mora da bude mnogo veće da bi bila pristupačna svima. U tom smislu, nadam se da ćemo ovim nagradama ohrabriti žene da stvaraju više, pogotovo ovakva odvažna umetnička dela. A takođe, da će omogućiti da nam se baš ove umetnice vrate sa novim komadima – kaže Stupljanin.
Osvrćući se na ovogodišnji moto Bitefa „Lepota (ne)će spastiti svet“, ističe da je ta reč „lepota“ nešto što se favorizuje kada je žena u pitanju.
– Poenta je u tome da su empatija, ljubaznost i žena kao takva potrebni ovom društvu i svetu uopšte da bi bio spasen. Ako se otrgnemo od patrijarhalne mizoginije, okrenemo same prema sebi, a onda i muškarci prema nama, bogatije ćemo sagledavati svet. O tome govore predstave ovih žena – smatra Jelena Stupljanin.
S njom se slaže i književnica i dramaturškinja Maja Pelević koja ističe da je tematski okvir ovogodišnjeg festivala bio odličan i da su nagrađene predstave oslikale jako važnu temu, kojoj svakodnevno svedočimo u našem društvu – nasilje –bilo fizičko, seksualno, ekološko, patrijarhalno…
– Mislim da je još bitniji okvir u kojem su predstave nastajale. Umetnice su pokazale da sa vrlo malo sredstava, u potpuno drugačijem ambijentu u kojem smo navikli da gledamo velike spektakle, mogu da se naprave predstave koje mogu da doprinesu, kroz humor, nežnost, solidarnost, drugačijem i boljem svetu. U tom pogledu, mislim da je ovo istorijski Bitef. I verovatno prvi Bitef na kojem su tri žene dobile tri nagrade. Naravno da nije stvar u polu, ali jeste u poruci koju taj pol šalje i zato je ovaj Bitef ispunio sva moja očekivanja – zaključuje Maja Pelević.
I Ivan Medenica takođe ocenjuje da je ovo jedno od boljih izdanja poslednjih godina.
– Mislim da su dve koncepcijske linije vrlo jasno sprovedene – ženske priče i ekološke. Na kraju su se u predstavi Karoline Bjanki, pa i Mila Raua, možda čak i preplele i uvezale. U tom smislu Bitef zaslužuje sve pohvale. Na ovom Bitefu, prema mišljenju žirija, predavanja/performansi, dakle ta vrsta pozorišta imala je prednost jer je pobedila, i po mom sudu najbolja, predstava Jasne Žmak. Komad u sebi objedinjuje i ono što su bile odlike forme koja je izabrana – predavanje/performans, kao i temu ženske priče. Kada je reč o predavanjima/performasima nije zgoreg i podsetiti da je ta umetnička forma bila promovisana još pre mog dolaska na Bitef, za vreme Anje Suše i Jovana Ćirilova. Anja nam je na velika vrata omogućila da prvi put na festivalu vidimo i tako nešto.
0
0
0
Medenica za naš list naglašava da mu je izuzetno drago što je specijalno priznanje dobila Karolina Bjanki za predstavu kojom je zatvoren 58. Bitef – „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje”, jer Brazilku „pokazuje“ kao vrsnu umetnicu performansa.
– Karolinino scensko prisustvno, njen performerski dar i veštine su toliko izuzetne da vas bukvalno usisa. Naravno, sve sa završnim aktom gde se uspava pred nama na sceni nakon uzetih psihoaktivnih supstanci, odnosno droge za silovanje. To je vrhunac predstave. Moram priznati da me je mnogo više „odradio“ i emocionalno i intelektuelno, politički i umetnički – prvi deo predstave. A onda u drugom delu imate mali pad, i poenta koja je bila snažna i na diskurzivnom i na performativnom planu, slabi. No, ovo je veoma važna predstava jer progovora o važnim temama: silovanju, femicidu, ali i načinu na koji umetnost i društvo na to reaguju – zaključuje Ivan Medenica.
Na kraju umentički direktor Bitefa Nikita Milivojević, koji je selektovao predstave, uz Tijanu Grumić i Kseniju Đurović, kaže da posle svih reakcija publike i javnosti, stiče se utisak da su uspeli da učine nešto važno. A na ključno pitanje – hoće li lepota moći da spase svet odgovara:
– Čovek mora da veruje u to. Bilo bi strašno da nema nadu. Svi smo svesni da su se oni koji vode ovaj svet baš potrudili da nam ga zagorčaju, ali mi umetnici moramo da verujemo u iluzije i u sve mlade ljude koji ulivaju nadu, uprkos svemu. Bez obzira što je u sloganu ambivalentno „ne“, sa distancom, ipak moramo da verujemo da hoće!
Bonus video: Reditelj Milo Rau na Bitefu o Rio Tintu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare