Desilo se nezamislivo. Prvi i - kako tvrde - jedini put, Oskar skida zabranu sa strimovanih filmova i uključuje ih u konkurenciju za najprestižniju filmsku nagradu na svetu.

Na sastanku Odbora guvernera, rukovodećeg tela Američke akademije za filmsku umetnost i nauku koja dodeljuje Oskara, pre dva dana potvrđeno je da će 93. svečana dodela nagrada biti održana i emitovana uživo, kao što je i planirano, a da li će to biti baš 28. februara 2021. još nije poznato. Takođe, izmenjeni su dosadašnji kriterijumi za potencijalne kandidate.

Budući da su svi bioskopi u SAD zatvoreni već sedam nedelja, odlučeno je da se dosadašnji uslovi modifikuju. Za ovu sezonu, dok se bisokopi ponovo ne otvore, Akademija neće zahtevati obaveznih sedam dana prikazivanja u bioskopskim salama u okrugu Los Anđelesa (za potencijalne kandidate za najbolji film) ili u Los Anđelesu i Njujorku (za dokumentarne filmove). Takođe, kratki igrani i dokumentarni filmovi koji su prikazani na onlajn festivalima ove godine će biti uzeti u obzir, ukoliko ispunjavaju ostale zahteve.

Filmovi emitovani preko platformi „video na zahtev” (VOD) i „striming” usluga ući će u obzir dokle god je obezbeđena i specijalna „soba za projekcije” za članove Akademije u roku od 60 dana od puštanja na pomenutim platformama.

To znači da će, na primr, pobednik Sandensa i osvajač Srebrnog medveda u Berlinu, „Never Rarely Sometimes Always”, moći da se kvalifikuje za Oskara iako nije imao sedmodnevni bioskopski život već je prebačen pravo na VOD.

Producenti brojnih drugih ostvarenja, čije su premijere planirane za proleće ili leto, razmišljaju o tome da pređu pravo na platforme umesto da sačekaju jesen ili zimu, koji će iovako biti pretrpani zadocnelim naslovima; pod uslovom da bioskopi uopšte počnu normalno da rade.

A kada se bioskopi otvore, Akademija će prvi put prošitiri broj gradova, izvan okruga Los Anđelesa, gde će filmovi moći da budu prikazivani i tako uđu u trku: Njujork, Čikago, Atlanta, Majami i Zalivska oblast (oko San Franciska).

Ni strani filmovi više ne moraju da imaju obavezne bioskopske projekcije u Los Anđelesu. Svi članovi Akademije, gde god da žive u svetu, pozvani su da gledaju filmove preko onlajn platforme kreirane samo za njih. Ostaje otvoreno pitanje koliko će zemalja uopšte biti u mogućnosti da ove godine pošalje svoje kandidate.

Preusmeravanje na digitalne platforme neće glatko prihvatiti baš svi članovi Akademije – procenjuje se da ih trentuno ima oko 8000 – ali i ova institucija ide u korak s vremenom pa počev od sezone 2020/21. izbacuje iz upotrebe DVD skrinere, CD-ove, štampana scenarija i ostale promotivne materijale.

Od ostalih novina izglasanih na Odboru guvernera, odlučeno je da Montaža zvuka i Miks zvuka postanu jedna kategorija: Najbolja zvučna dostignuća.

Što se same dodele tiče, ona će svakako biti organizovana uživo i svečano, uz tradicionalni prenos preko stanice Ej-Bi-Si u Americi. Hoće li dodela biti, po tradiciji, u februaru (planiran datum je 28.2), ili kasnije, uz pomeranje čitavog kalendara da bi svi filmovi imali dovoljno prostora, tek će biti odlučeno.

– Nagrade će biti svečano dodeljene, ali sve drugo je sklono promenama. Još nemamo jasnu sliku. Ne znamo ni šta donosi sledeća nedelja ili sledeći mesec – rekao je predsednik Akademije Dejvid Rubin.

I dok jedni smatraju da su promene neminovne, ukoliko Holivud želi da ikako spase ovu filmsku godinu, britanski „Gardijan“ pita: kada jednom duh iz boce zvani striming bude pušten, da li će iko posle moći da ga vrati nazad?

(Ne)skriveni otpor prema „Netlfiksu“ i drugim sličnim platformama proteklih godina – Stiven Spilberg je bio njihov najglasniji protivnik – sprečavao je nebioskopske filmove da konkurišu za nagrade. Čak i oni koji su se kvalifikovali jer su „na mišiće“ nekako ušli u malobrojne bioskope na tih obaveznih sedam dana (poput „Rome“, „Irca“, „Priče o braku“ i „Dvojici papa“) i na kraju imali pozamašan broj nominacija, nisu do sada uzimali najvažnijeg Oskara – za najbolji film.

Tako je „Roma“ dobacila samo do Oskara za režiju a ove godine je Skorsezeov „Irac“ prošao katastrofalnim rezultatom – 0 od 10 (nominacija).

Iako iz Akademije uporno insistiraju na tome da je ovo samo sad i nikad više, u vremenima kada je budućnost bioskopa i te kako neizvesna i mnogi članovi Akademije se pitaju slično što i „Gardijan“.

I Globusi slede Oskare

Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu (HFPA), koje dodeljuje Zlatni globus, objavilo je da dok se bioskopi u Los Anđećesu ne otvore, svi naslovi koji su zbog toga otišli pravo na TV ili striming usluge, biće kvalifikovani za globuse.

Za sada, glasači će imati kakav-takav osećaj poštovanja tradicije, jer ova nova pravila važe za filmove čija je bioskopska distribucija bila u planu ali nije realizovana zbog korone, pa su preusmereni pravo na striming i VOD. Time su i dalje automatski elminisani „Netfliksovi“ ili „Amazonovi“ filmovi rađeni samo za te platforme.

„U ovom trenutku je jasno ko može a ko ne može da bude kandidat za Oskara, ali samo je pitanje vremena kada će neki mlađi članovi Akademije pitati šta, uopšte, bioskopska distribucija znači. Bila je potrebna globalna pandemija da konačno ubrza rešavanje pitanja koje godinama ‘pritiska’ Oskare“, zaključuje „Gardijan“.

Sudar titana

Dodatnu pometnju u sve ovo unela je i nedavna odluka AMC-a, najvećeg lanca bioskopa na svetu, da ubuduće bojkotuje sve filmove „Juniverzal“ studija, jednog od najvećeg studija u Holivudu, jer je „Juniverzal“ u vreme pandemije odlučio da pusti potencijalni bioskopski hit „Trolovi: Svetska turneja“ na striming.

Pošto je od toga ostvario fantastičnu zaradu, bez deljenja kolača sa bioskopima, „Juniverzal“ je odlučio da ubuduće neke filmove paralelno pušta u oba formata. AMC je rešio da uzvrati udarac. Kako će se ovaj okršaj titana okončati i hoće li se bura stišati kada se glave ohlade, ostaje da se vidi.