"Osam planina" (Otto Montagne) belgijskog reditelja Feliksa Van Greningena prikazan je u zvaničnoj konkurenciji na Kanskom festivalu.
Ovaj bogat, lep i neizrecivo tužan film govori o prijateljstvu muškaraca koji ne mogu da pričaju o svojim osećanjima i o pobedi i porazu u velikoj životnoj utakmici. Smešten je u predivnoj i prekrasno fotografisanoj italijanskoj alpskoj dolini Aosta, koja uključuje padine Monblana i Materorn. Ali „osam planina“ iz naslova odnosi se na osam najviših vrhova Nepala: misteriozni simbol svetskih ambicija i osvajanja, piše filmski kritičar „Gardijana“.
Belgijanci Feliks van Greningen i Šarlot Vandermerš adaptirali su nagrađivani roman italijanskog autora Paola Konjetija iz 2016. i stvorili duboko inteligentnu meditaciju o našoj sposobnosti za ljubav i o tome kako je oblikovana proizvoljnim, nepovratnim iskustvima iz detinjstva, i našim odnosom prema pejzažu. Dolina Aoste prikazana je veličanstveno, a van Greningen i Vandermerš nalaze ispod nje sloj tuge.
Sve počinje prijateljstvom dvojice 12-godišnjih dečaka, Pietra i Bruna, koji se upoznaju kada Pjetrovi mama i tata – da bi pobegli od benzinskih isparenja Torina – dođu na leto u (izmišljeno) selo Grana; Pietro se sprijatelji sa lokalnim mladićem Brunom, koji je odseo kod svojih rođaka farmera. Njih dvojica lutaju daleko na ovom čarobnom mestu.
Ali njihovo divno prijateljstvo pokvarili su Pjetrovi roditelji, koji pogrešno procene i ponude Brunu da živi s njima u velikom gradu i tamo pohađa srednju školu. Brunov odsutni otac protivi se ovoj snishodljivosti i odvodi dečaka da radi s njim na gradilištu dok Pietro započinje problematičnu studentsku karijeru srednje klase. Pietro nikada ne oprašta svom ocu što ih je razdvojio i što ga je više impresionirao čvršći mladić Bruno. Rešava da nikada više ne razgovara sa ocem.
Ali sudbina ponovo spaja Bruna i Pietra kao očvrsle, bradate mladiće, koje su suptilno i nežno igrali Alesandro Borđi i Luka Marineli. Nakon suzdržanog, opreznog početka, Bruno sugeriše da, pošto ni jedni ni drugi nemaju posla, provedu alpsko leto gradeći kolibu u dolini koja će biti njihovo posebno mesto.
Nije previše duhovito nazvati ovaj film novom „Planinom Broukbek“. Gradeći ovu rudimentarnu kamenu kolibu, pokušali su da obnove svoje detinjstvo, obnove ljubav jedan prema drugom. Ali Pietro će doći do užasno bolnog otkrića da je, u njegovom dugom i gorkom odsustvu, njegov ranjeni otac zapravo postao prijatelj odraslom Brunu, pešačeći s njim u dolini i tako mu postao kvazi otac. I kad se užasnuo što mu je Bruno ukrao oca, Pietro otkriva i da je mlada žena koja mu se dopada, više zainteresovana za skromnog Bruna. Tako jadni Pietro odlazi ponovo, putujući u Nepal i postajući slavni pisac, ali zaokupljen mišlju da mu je prijateljstvo s Brunom najbolje što je od sebe dao – a Bruno je u nekom elementarnom smislu bio bolji čovek.
Ovo je film koji donosi dah uzbuđenja i ljubav u srcu. Prostran je i neužurban u svojoj odanosti lepoti i onome što znači biti čovek. Bruno je upečatljiv lik koji postaje strastven kada priča o planinama, a njegova je tragedija što ih na kraju preferira više od ljudskih bića. Kada neki od Pjetrovih prijatelja iz Torina dođu u posetu i neko počne priču o „prirodi“, Bruno prezrivo odbrusi da je „priroda“ apstraktna ideja za gradske tipove: on preferira sirovu stvarnost planina, drveća i reka. Ovaj film ima misteriju i strast, penje se na planinske visine i nagrađuje vas suprotnošću od vrtoglavice: nekom vrstom egzaltacije.
Bonus video – Milan Antonić i Marko Marković: Oni su junaci najgledanijih crtanih filmova
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare