1
Orhan Pamuk objavio je roman "Noći kuge" o pandemiji s početka 20. veka, a izlazak njegove nove knjige koincidira sa pandemijom koronavirusa. Nobelovac kaže da je roman pisao poslednje četiri godine i da je zapanjen sličnostima, a da su ga izdavači požurivali da ga završi.
Priredio: Matija Jovandić
„Pripremao sam se i razmišljao o ovom romanu 40 godina i pisao ga duže od četiri godine“, kazao je Pamuk u intervjuu uticajnom turskom dnevniku „Hurijet“. Na pitanje kako se oseća zbog toga što izlazak njegovog romana koincidira sa pandemijom koronavirusa, pisac kaže da je „zaprepašćen“.
„Priča iz romana vezana je za svet za koji sam mislio da neće ljude zanimati. Ali iznenada, sa pandemijom koronavirusa, ljudi su počeli da žive sve to iz prve ruke, to o čemu sam ja pisao u romanu. Ispalo je kao da se nešto što ste radili u potaji iznenada pojavilo“, rekao je pisac, a prenosi list.
Roman „Noći kuge“ smešten je u 1901. godinu i prati priče o otomanskom guverneru, lekaru i majoru koji se bore protiv epidemije kuge na fiktivnom ostrvu Minger.
„Kada je počela pandemija (2020), bio sam u Americi gde sam držao predavanja. Doleteo sam u Tursku. Kada sam saznao za prve priče o koronavirusu u Istanbulu, pomislio sam kako su one nalik onima u mom romanu“, ispričao je Pamuk.
Napisao je tada članak za „Njujork tajms“, gde je naveo da poslednje četiri godine piše knjigu o pandemiji.
„Kada je taj članak objavljen, iz izdavačkih kuće iz više od 50 zemalja zvali su me i požurivali su me da završim knjigu što je moguće pre“, kaže nobelovac.
Roman „Noći kuge“ objavljen je u Turskoj Foto: Promo
Upitan o sličnostima i razlikama između ovoga danas i njegove knjige, pisac kaže: „Moj roman je strašniji od sveta danas“.
„U svetu je 1901. samo pet odsto stanovništva bilo pismeno. U današnjoj Turskoj sada je to 95 odsto. Oko 75 odsto ljudi ima pristup internetu. Tako da danas znamo kako stoje stvari. Šta god da se dogodi u komšiluku ili u svetu, mi to saznamo jako brzo. U tome je velika razlika između današnjeg sveta i sveta u romanu“, objašnjava on.
A objašnjenje zašto je priču smestio na izmišljeni Minger leži u tome što je dok je pisao roman na umu imao tri ostrva.
„Uglavnom Bujukadu (najveće na Princezinim ostrvima kod Istanbula). Uvek mi se dopadao taj pust i izolovani svet Bujukade. Inspirisale su me i kuće na Kritu. Osim toga, uvek je na mene uticala i delikatnost Kastelorica“, navodi pisac.
Pamuk (68) je primio vakcinu protiv koronavirusa i kaže da mu je to promenilo i raspoloženje.
„To mi je ulilo snage i optimizma. Udaljio sam se od ideje da ću umreti tokom pandemije“, dodao je nobelovac.
Primerci romana „Noći kuge“ su na policama knjižara, a Pamuk se već sprema da piše sledeću knjigu, da ispriča priču koja mu je na srcu, piše „Hurijet“.
„Pisaću o umetniku. Glavni lik će podsećati na mene i biće stanovnik Istanbula“, rekao je pisac.
Pamuku je Nobelova nagrada za književnost dodeljena 2006. godine. Autor je knjiga „Bela tvrđava“, „Novi život“, „Zovem se Crveno“, „Muzej nevinosti“, „Sneg“, memoarske knjige „Istanbul“… Sa prodatih 13 miliona knjiga prevedenih na 63 jezika postao je najčitaniji turski pisac. Predaje kreativno pisanje i komparativnu književnost na Univerzitetu Kolumbija u Americi.
