Porodica, kolege i prijatelji Borisa Komnenića oprostili su se danas od poznatog pozorišnog i filmskog glumca na komemoraciji u Narodnom pozorištu. Prvak ove teatarske kuće ispraćen je govorima, suzama i dugim aplauzom.
Prvak Narodnog pozorišta, pozorišni i filmski glumac Boris Komnenić preminuo je u subotu, 6. marta, posle duže bolesti u svom stanu u Beogradu.
Komemoracija je počela minutom ćutanja i prikazivanjem snimaka najpoznatijih Komnenićevih uloga, iz Ibzenovog „Narodnog neprijatelja“, Sterijinih „Laže i Paralaže“, Nušićevog „Narodnog poslanika“, Harvudovih „Državnih službenika“ i drugih predstava, odigranih na sceni ovog teatra.
„Bio je mlad, lep, neobičan, izuzetan, nikad zadovoljan. Voleo je toliko publiku, ne samo pozorište, nego i ostale umetnosti. Bio je zainteresovan. Voleo je kretanje, od prvih dana akademije, od predstave „Zbogom, Jugo“, a zatim 70 zapisanih uloga. Sada je otišao na put, da se susretne sa drugim velikanima“, rekla je Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta.
„U meni je beskrajna bol zbog odlaska divnog, velikog glumca Borisa Komnenića“, poručio je u telegramu glumac Tanasije Uzunović. I reditelj Slobodan Unkovski poslao je telegram iz Skoplja, navodeći, između ostalog, da je uživao gledajući Komnenićev „zamršeni put do završene uloge“, da se oslanjao na njegova predviđanja da li će neka predstava biti uspešna ili ne, a da su njegovi „precizni, oštri komentari bili zaštita osetljivoj duši“.
„Hteo sam da govorim, ali sam shvatio da ne mogu“, rekao je Radovan Miljanić, odlučujući se da pročita sećanje na Komnenića i njegove prve glumačke korake u studiju Bate Miladinovića, a potom i sa akademije.
Miljanić je prepričao i anegdotu sa predstavom „Tetovirane duše“ u režiji Slobodana Unkovskog, kada je u vreme političkih previranja Komnenić „uskočio“ u ulogu umesto Aleksandra Berčeka, a potom je i sam vratio, nakon čega ga je zaštitila velika Mira Stupica rečima: „Pustite dete, nije on kriv što mu nisu rekli istinu, nego je sam morao da je traži“.
„Boris je bio neporecivo najduhovitiji glumac na ovim prostorima. A pričao je svoje šale smrtno ozbiljan“, dodao je on.
Dramska spisateljica, rediteljka i i nekadašnja upravnica Narodnog pozorišta Vida Ognjenović rekla je da Komnenić „svim tim silnim aplauzima nije dovoljno nagrađen, onoliko koliko je on nagradio nas“.
„Proživeo je svoj život vrhunske igre, kao dečak, braneći svoju volju da igra i glumi sa očima izvan svakog zla. Od nevolja se branio ćutanjem i samoniklim humorom. Svojim praskavim kalamburima je prkosno preuređivao stvarnost. Ali u tome nije bilo poruge i cinizma, nego su te šale bile oslobađajuća igra od ružnog lica zla. Prepoznajemo ga u nežnosti za svoju kćer, u ljubavi koju je imao za prijatelje. U svemu je bio pomalo sam, ali svoj, britak i odlučan. Šalama je branio poverenje u glumu, verovao je da gluma mora biti buđenje čuda, a ako to nije da je onda obmana. Ni u životu, ni u glumi nije grabio prečice. Glumio je kao što je živeo, nesebično, vrtoglavo, žurno, kao radoznali dečak. Očekivao je i zasluživao da ga volimo nežno, kao što je on voleo nas. Dobio je silne aplauze, ali nije nagrađen dovoljno, onoliko koliko je on nagradio nas. Zbogom, Borise“, rekla je Vida Ognjenović.
Pozorišna rediteljka Cizana Murusidze, nekadašnja direktorka Drame Narodnog pozorišta, ukazala je i na osobinu retku za glumce da se ne otimaju za uloge.
„Borisa su mnoge uloge preskočile, jer nije želeo da se za njih bori, radeći i pazeći da ne ošteti kolege. A mnogo puta su bili nagrađeni oni koji su imali vremena da sede pred kancelarijama direktora. Oni vredni poput njega nisu dolazili na red. Stavila sam zato na repertoar „Henrija Osmog“ upravo za njega i rekla sam mu: ‘Želim da ga ti odigraš’. Htela sam ja da režiram taj komad, ali nije bilo u redu da kao direktorka Drame i režiram. Šalili smo se oko njegovih osam žena, ali sam se sa njim konsultovala oko toga ko da režira predstavu. Sve je bilo spremno, ali se dogodila revolucija, sad znamo da je bila obojena, a u pozorište je došao mali komesar i još manji glumac… Borise, počivaj u miru. Zaslužio si više superlativa nego što sam u stanju da ih iskažem. I oprosti mi što nisam možda govorila na onom nivou za koji bi mi ti rekao da je dobar“, rekla je
Među prijateljima i kolegama koji su došli da odaju poslednju počast bili su i reditelj Goran Marković, glumci Petar Božović, Nebojša Dugalić, Radovan Miljanić, Boris Pingović, Nela Mihailović, Dragan Bjelogrlić, Vanja Ejdus, Miloš Vlalukin, Vučić Perović…
„Radili smo zajedno dva filma, prvi za njega i mene značajan bio je „Tajvanska kanasta“. Trebao mi je jedan dekadentni, obeshrabreni čovek… Video sam Borisa, ali bio je mlad. Uprkos tome, vadio je iz sebe neverovatne stvari za jednog mladog čoveka, nisam se mešao, gledali smo sa strane. Taj njegov lik bio je daleko više od onog što je to scenario tražio. Bio je zapostavljen glumac, pre svega zato što je bio skroman. Nije voleo da sluša kada ga hvale. A mogao je svašta da odigra. On nije bio za ovaj svet. Ni ovaj svet nije bio za njega. Nije mogao da uhvati kontakt sa ovom neljudskom stvarnošću koja nas okružuje. To ga je možda i dokrajčilo. Bio je suptilan čovek. Ne znam nijednog glumca sličnog njemu“, rekao je reditelj Goran Marković.
Svetlana Bojković uputila je telegram u kom je navela da je Komnenić, voljen i poštovan glumac, bio njen sin u „Boljem životu“ i muž u jednoj predstavi.
„Njegov šarm, cinizam kojim se branio od patetike i njegovog drugarstvo zauvek će mi nedostajati“, poručila je Svetlana Bojković.
Od Komnenića su se sa scene, u suzama, oprostila i njegova koleginica Brankica Sebastijanović.
Dirljivim govorom od Komnenića se oprostio i njegov kolega i kum Nebojša Dugalić.
„Najdraži moj kume, u ovom trenutku niko ne ume ni da zamukne, ni da izusti ništa da bi bilo dovoljno dobro za tebe. A i kad bi bio u stanju, kako govoriti o smrti onoga ko nas je ceo život učio kako se umire od smeha? Sve mislim da se ovo nije dogodilo, da ćeš nam poslati poruku da si režirao svoju komemoraciju, a da kasniš sa nekim od svojih čuvenih izgovora: ‘imao sam sinhrono plivanje’, ‘izvinite, trka na štiklama’… Da ćeš se zahvaliti na sahrani o državnom trošku i prilici da u Aleji zaslužnih građana vodiš razgovore sa velikanima“, rekao je Dugalić.
Boris Komnenić ispraćen je dugim aplauzom prisutnih u pozorištu na svoj poslednji put. Sahrana je danas u 15 sati u Aleji zaslužnih građana, a opelo je pola sata ranije u crkvi Svetog Nikole na beogradskom Novom groblju.
Narodno pozorište je za večeras u 21 sat najavilo na svom kanalu na Jutjubu prikazivanje predstave „Narodnog poslanika“, komedije Branislava Nušića u kojoj je Komnenić igrao glavnu ulogu, Jevrema Prokića.
Bila je to njegova poslednja premijera na sceni matičnog teatra, a za ulogu je bio nagrađen „Zlatnim zrnom“ za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu „Bucini dani“ 2015. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare