1
Uz fotografije memle, vlage, pucanja zidova, natopljenog parketa vodom u zdanju koje je proglašeno kulturnim dobrom u samom centru Beograda, u Francuskoj 7 prošlog juna upućen je apel Udruženja književnika Srbije za spas.
Uprkos upozorenju da tako izgledaju prostorije Udruženja književnika Srbije, zgrade koja se raspada i čiji će krov da se uruši, a da nikoga nije briga i pored svih molbi, želje da sarađuu, budu konstruktivni, da „ne talasaju“, i konstataciju da takvo stanje „ugrožava živote“ ništa se nije preduzelo. I nedugo potom, nakon obilnih padavina, zdanje je dodatno ruinirano – plafon je procureo, voda je bila do gležnjeva, nameštaj urnisan, računari i telefoni nisu radili, fasada iz Simine i Francuske ulice otpadala…
1
1
7
Predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković sastao se prošlog jula s ministrom kulture Nikolom Selakovićem i dogovoren je tad „proaktivan pristup nakon utvrđivanja imovinsko pravne nadležnosti nad zgradom, arhitektonskim biserom u centru Beograda i kulturno-istorijskim materijalnim nasleđem gde su stolovali Andrić, Crnjanski, Skerlić, Isidora Sekulić…“
I nakon gotovo devet meseci konačno se nazire bar tračak nade… Naime, Udruženju književnika Srbije stigao je dopis od Zavoda za zaštitu spomenika, datiran na 31. mart, u kom se navodi da je „Ministarstvo kulture krajem 2024. sklopilo ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kuture grada Beograda o sufinansiranju projekta Rekonstrukcija krova i dela fasade u ulici Francuska 7. Sredstva su preneta Gradu Beogradu – Sekretarijatu za kulturu i u toku je procedura da se ista prenesu Zavodu“. Realizacija projekta rekonstrukcije, kako se još precizira, planirana je do kraja 2025. a o samom terminu početka izvođenja pravovremeno će obavestiti.
Predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković podseća za Nova.rs da je zgrada u Francuskoj 7 napravljena još 1886. godine i da je pod zaštitom zakona, odnosno da predstavlja kulturno dobro. Vlasništvo je Repubike Srbije, a još od 1945. godine dom je srpskih pisaca. Sva tri reprezentativna udruženja u polju književnosti – Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društvo i Udruženje književnih prevodilaca Srbije „sede“ na adresi Francuska 7.
– Ono što se prošlog leta dogodilo posledica je višedecenijskog nemara. Od 2000. godine nadležni su prestali da vode brigu o ovoj zgradi koja je spomenik kulture. Mi smo bili uporni, i već 25 godina pokušavamo da razmrsimo pravno zamešateljstvo – da li je nadležna republika Ili grad. Jer, grad je korisnik i ubira sredstva od zakupa restorana „Klub književnika“ (u bašti, prizemlju i podrumu zgrade, prim.aut), a republika je vlasnik. Republika kaže – mi jesmo vlasnik, ali nismo korisnik. A korisnik kaže – da, mi jesmo korisnici, ali nismo vlasnici, te ne možemo da ulažemo u nešto što nije naše vlasništvo. I posle 25 godina neodržavanja, neulaganja, nemara, nebrige deo krova se urušio i došlo je prošlog leta do poplave. I sedam dana smo pokušavali da osušimo sve, nisu nam radile telefonske linije, internet veze…. Mi smo se tad ponovo obraćali svima. Mislim da smo poslali oko 87 dopisa nadležnima, od Opštine Stari grad, Direkcije za imovinu do Republike Srbije, od Gradskog sekretarijata za kulturu do Ministarstva kulture… Naravno, niko ništa nije radio – seća se Janković.
I tek sad, kako se nada, ta borba je urodila plodom.
– Dobili smo, na naš upit, od Zavoda za zaštitu spomenika kulture dopis da su s Ministarstvom kulture potpisali ugovor. Po tom ugovoru oni će biti nosilac posla i nadzorni organ, a u prvoj fazi je namenjeno 30 miliona dinara za hitnu rekonstrukciju krova i krovnih greda. Najveći problem i jeste nastao zbog toga što je deo krova urušen. Nadam se da će uskoro i pristupiti radovima. Ujedno, izražavamo zahvalnost, u ime sva tri udruženja, što nas je neko konačno – Ministarstvo kulture i ministar Selaković, čuo, i učinio praktičan korak da se ono što je državno vlasništvo sačuva od propadanja, jer je to uostalom u nadležnosti države. Razumem da sve mora fazno da se radi. Ako krov zalečimo, već bi time bilo sprečeno dalje propadanje. Jer, zgrada je i unutra prilično urušena zbog vode koja je prodrla, zidovi su još uvek puni vlage. To se može sanirati, kako i stoji u dopisu, radovima na sanaciji krova koji bi trebalo da se okončaju do kraja ove godine. Zahvaljujem se, i nadam se da se neće ništa neplanirano dogoditi.
Upitan da li je 30 miliona dinara, koliko je opredeljeno, dovoljno za saniranje krova, Janković podseća na situaciju od pre četiri godine kad je Goran Vesić obećao pomoć, da bi dolaskom Aleksandra Šapića sve bilo stopirano:
– Grad Beograd, kad je zamenik gradonačelnika bio Goran Vesić, je 2021. godine platio milion i 760.000 dinara za izradu projekta sanacije, adaptacije i restauracije čitave zgrade. Naravno, i fasade, i balkona prema Francuskoj i Siminoj koji predstavljaju opasnost. Procena je bila da bi to koštalo 90 miliona dinara. Pretpostavljam da bi, shodno inflaciji i rastu cena, iznos sada bio mnogo veći, ali verujem da bi ovih 30 miliona bar u prvoj fazi trebalo da bude dovoljno da se spreči dalje propadanje krova, a samim tim i unutrašnjosti zgrade. A, posle, ako je u planu, može se ići na to da se cela zgrada, ovo nepokretno kulturno dobro prvog reda, koje uživa zakonsku zaštitu, sredi.
Na pitanje u kakvom su sada stanju prostorije zdanja u centru grada u kojima se održavaju tribine, književne večeri, susreti pisaca, predsednik UKS odgovara:
– Deo plafona u jednoj sali se urušio, bilo je vode 20 ili 30 centimetara, sve je bilo mokro, dva-tri kompjutera su propala, telefonske linije nisu radile… U drugoj prostoriji je veliki deo plafona otpao, vidi se čak i tavan, u trećoj je zid pukao. Bilo je, zaista, dramatično. Sada je samo još gore, iako tokom jeseni i zime nije bilo velikih padavina – priča Janković, a osvrće se i na prošlogodišnje spekulacije da postoji mogućnost da to zdanje u Francuskoj 7 bude prodato i ubuduće namenjeno za komercijalne, hotelsko-ugostiteljske svrhe:
– Pošto je delovalo kao da je pušteno da se zgrada urušava i sam sam u jednom od intervjua izrazio bojazan da je čeka neka druga sudbina. Međutim, najnoviji razvoj događaja pobija te spekulacije. Pošto je opredeljeno 30 miliona dinara, kako nas je i obavestio Zavod za zaštitu spomenika, mislim da će konačno biti preduzeti koraci da svi srpski pisci i prevodioci okupljeni u reprezentativnim udruženjima, dakle svi koji se u Srbiji bave književnošću imaju dom kakav zaslužuju.
S obzirom da se čeka izbor nove vlade, a samim tim i novog ministra kulture, Janković ne misli da će se s eventualno novim licem na čelu Ministarstva kulture nešto dramatično promeniti kad je posredi kulturna polika:
– Pogotovo ne očekujem da se nešto izmeni u izdvajanju sredstava za kulturu. Ta sredstva su i inače nedovoljna, a nedavno su dodatno umanjena. „Prepakivanjem“ budžeta 370 miliona dinara namenjenih za projekte, skinuto je. Dakle, nema novca za finansiranje bog zna kakvih kulturnih sadržaja. A 0,67 odsto, koliki je budžet za kulturu, je dramatično malo uzimajući u obzir da je u taj procenat uključeno investiciono i tekuće održavanje ustanova kulture koje su od nacionalnog značaja. Naravno da je potrebno finansirati Narodno pozorište, Narodnu biblioteku Srbije, Narodni muzej, ali u sve to su uključene i plate zaposlenih u ustanovama kulture. Kad saberete investiciono i tekuće održavanje, plate zaposlenih vi, u stvari, nemate 0,67 odsto. Zato smo apelovali da se budžet poveća bar na jedan odsto.
Udruženje književnika Srbije je krajem prošle godine podržalo proteste, saopštivši kako „očekuju da nosioci vlasti na svim nivoima i u svim nadležnim organima ispune sve argumentovane i opravdane zahteve studenata“. Uz ostala reprezentativna udruženja optužilo je u februaru Ministarstvo kulture, kojem je Vlada Srbije oduzela 371 milion dinara, da „svesno žrtvuje interese kulture radi političkih ciljeva“. Posle svega, Janković naglašava da se UKS zalaže za strogo institucionalni pristup.
– Svako je od članova Udruženja književnika Srbije mogao je da ide na proteste, kolektivno nismo. Ali, jesmo gotovo svakih sedam dana dopisima ukazivali Ministarstvu kulture da ne sme da dozvoli smanjenje iznosa za poverene poslove. Ali, smanjili su. Ukazivali smo im da kreiranje kulturne politike mora biti konstantno. Džabe svi akcioni planovi, sve strategije ako ih u praksi ne realizujete. UKS, kao i većinu od 34 reprezentativna udruženja u Srbiji, more iste brige. Ali, striktno se zalažemo za razgovore s Ministarstvom kulture ne bismo li ih naterali da promene vizuru kojom tretiraju kulturnu stvarnost u Srbiji.
Pokušaće zato da budu konstruktivan partner i kad bude formirana nova vlada i znali ko je ministar kulture:
– Argumentima ćemo pokušati da ukažemo na greške. Ako bude hteo bilo ko da nas čuje…
Ove 2025. navršava se značajna godišnjica – 120 godina od osnivanja Udruženja književnika Srbije. Upitan kako će je obeležiti, Janković odgovara:
– Mi jesmo najstarije umetničko, esnafsko i strukovno udruženje na Balkanu. Osnovani smo 1905. godine a prvi predsednik je bio Simo Matavulj. Povodom jubileja smo se obratili resornom ministarstvu, kandidujući za sredstva projekat koji bi uključivao svečanu akademiju, izradu monografije, dokumentarnog filma, održavanje 63. Beogradskih međunarodnih susreta pisaca. Ti susreti su stariji i od Bitefa, Bemusa, Belefa, a nikada nisu bili prepoznati kao manifestacija od značaja za ovu zemlju. Nadamo se da će nas država finansijski podržati, ako ne – pokušaćemo svojim sredstvima da se snađemo. U svakom slučaju potrudićemo se da to bude dostojno i dostojanstveno.
Više od dve godine Janković je na čelu Udruženja književnika Srbije i za kraj ga pitamo da li je nekad u proteklom periodu pomislio – Šta je meni ovo trebalo?
– To pomislim svaki dan – kaže kroz smeh Miloš Janković koji će 14. aprila u 19 časova u Svečanoj sali UKS-a predstaviti knjigu izabrane poezije „Spomenik“ povodom 40 godina stvaralaštva.
Bonus video: Poplavljene prostorije UKS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare