"Državo, zašto ti o svojoj imovini ne vodiš računa": Bolno propadanje zgrade u Francuskoj 7

Čuveno zdanje u Francuskoj 7, u kojem se nalaze sedišta Udruženja književnika Srbije (UKS), Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Srpskog književnog društva, mesto koje je nekada imalo disidentsku auru, odakle su se branile slobode i ljudska prava u jednopartijskim vremenima, danas više ne “grmi” i ne provocira. Ali to nije samo do njih, već su se i vremena i okolnosti promenili, glasovi pisaca u javnosti više nemaju težinu kao u periodu Danila Kiša, Borislava Pekića ili Ive Andrića.

Danas ovu zgradu, koja već decenijama propada, muče neki drugi, praktični i životni problemi. UKS, koji naredne godine obeležava 120 godina postojanja, u septembru treba da dočeka književnike iz sveta u okviru 61. Beogradskih međunarodnih susreta pisaca. Međutim, sada nemaju gde da ih dočekaju. Jer nedavne obilne kiše nanele su dodatno velika oštećenja na ovo zdanje, plafon je procurio, deo krova se urušio, voda je bila do gležnjeva, nameštaj je urnisan, kompjuteri i telefoni su prestali da rade zbog natopljenih instalacija, a fasada je otpadala.

Prvi put postoji nada

Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, kako kaže za naš portal, srećan je što sad bar imaju struje i što je telefon proradio, ali drugi problemi su se nagomilali.

- Iako su se prostorije osušile, zidovi i podovi, memla se još oseća pošto je voda bila visoka dvadesetak santimetara. Na ruku nam je išlo to što su bili izuzetno topli dani bez kiše. Da ne politizujemo, jer zgrada je državno vlasništvo, i taj odnos koji republika ima prema njoj je već 30 godina katastrofalan. Novi ministar kulture Nikola Selaković pozvao nas je na razgovor, što je dobro. Sada ipak postoji nada, i ideja je da se prvo reši imovinsko-pravni status, što je i logično. Da se izuzme pravo na korišćenje koje ima Grad Beograd, da se vrati na republiku, odnosno da Republička direkcija za imovinu bude titular koji raspolaže prostorom.

Projekat postoji još iz vremena kada je Goran Vesić bio zamenik gradonačelnika, dodaje Janković, međutim, sve je stalo kada su se okolnosti promenile. Odnosno, kada je Aleksandar Šapić postao gradonačelnik i tada je sve stopirano.

- Moguće da bi sada taj projekat trebalo modifikovati u meri u kojoj su nastupila dodatna oštećenja, koja nisu bila 2021. godine. Sad verovatno to nije ta cena, ali postoji idejni projekat apsolutne rekonstrukcije i relativizacije, i bilo je predviđeno da se obnova zgrade uradi u tri faze. Prva bi bila sanacija krova, kao nešto urgentno. Po mišljenju Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tada je bilo potrebno 90 miliona dinara da ovo “bljesne”.

Zaštićeni spomenik kulture

Zgrada u Francuskoj 7 je zaštićeni spomenik kulture i deo je urbanog jezgra Beograda. Izgrađena je 1884. godine za Milana Piroćanca (1837-1897), jednog od najznačajnih protagonista političkog života u Srbiji. Ugledni pravnik i pisac bio je i jedan od osnivača Narodne stranke i predsednik Vlade kralja Milana Obrenovića. Pretpostavlja se da je projekat kuće u duhu tada vladajućeg akademizma sa neorenesansnim elementima u obradi fasada, izradio arhitekta Jovan Ilkić.

- Ova zgrada ima fenomenalnu istoriju. Pravljena je za Milana Piroćanca, a od 1900. do 1914. tu je bila turska ambasada. Od 1914. do 1918. ovde su živeli visoki austrougarski oficiri tokom okupacije. Od 1919. do 1937. je bila Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Od 1937. do 1941. Auto-moto klub Kraljevine Jugoslavije, a od 1941. do 1945. sedište Gestapoa. Nakon oslobođenja, prva ministarka kulture u vladi FNRJ Mitra Mitrović, tadašnja Đilasova supruga, daje ove prostorije, gde smo sada, na upravu Udruženju pisaca Jugoslavije, čiji je prvi predsednik bio Ivo Andrić, a dole u prizemlju je bilo Udruženje pisaca Srbije, čija je predsednica na početku bila Isidora Sekulić – priča nam Miloš Janković.

Sa prvog sprata, gde se nalazi UKS, sišli smo u prizemlje do prostorija Srpskog književnog društva, koje je tu smešteno od 2001. i na neki način se od svog osnivanja nezvanično profilisalo kao “proevropsko”, u odnosu na UKS, koji je zadržao “tradicionalistički i nacionalni” karakter.

- Ova zgrada je značajna za istoriju i kulturu Beograda, mi nemamo mnogo njih iz prošlosti koje su očuvane, zbog mnogobrojnih bombardovanja i ratovanja. Malo je toga preostalo. Neke stvari iz kulturne baštine kada se uklone, one su nepovratno propale. Jednog dana ćemo možda imati standard od 10.000 ili 20.000 dolara, ali nećemo moći da vratimo neke stvari koje možemo trajno da izgubimo. Među njima je i ova zgrada, i ova tri društva koja su u njoj. Nadam se i verujem ministru kulture, pogotovo što je nedavno stupio na dužnost, da ima dobru volju. Ali ako bude malo dublje zaronio u te strukture odlučivanja, bojim se da će naleteti na prepreke, gde će se neki privatni skriveni interesi isprečiti – kaže za Nova.rs Nenad Milošević, predsednik Srpskog književnog društva.

Kultura je u defanzivi

Dodaje da je očigledno da je danas kultura u defanzivi, ali da to nije samo kod nas.

- Mi smo imali 30 godina nekog vanrednog stanja, a u takvim okolnostima se na kulturu ne gleda blagonaklono, već samo da kultura preživi. Navikli smo na to preživljavanje, što je opasno za samu kulturu, koja služi čitavom narodu. Ono što se traži u svetu su naši kulturni i obrazovani ljudi, koje smo proizvodili još od Dositeja i ako to izgubimo, gubimo najfiniji kapital, što bi rekli ekonomisti – zaključuje Milošević, koji nam kaže da SKD dobija veoma malo novca u odnosu na druga davanja Ministarstva kulture i da opstaju samo zahvaljujući štednji, odakle su i finansirali poslednju sanaciju štete od padavina.

U prostorijama “Književnih novina”, časopisa koji već decenijama izdaje Udruženje književnika Srbije, čija je redakcija u potkrovlju, koje je tokom godina toliko ruinirano, sada se nalazi neka vrsta magacina za odbačene stvari. Redakcija je do daljeg privremeno premeštena u prostorije UKS-a.

- Sve vreme govorim, možda i jeste ideja da se sve ovo uruši. Izađe građevinska inspekcija i kaže: “Izvinite, objekat je nebezbedan. Vi, gospodo pisci, jedni, drugi, treći, daćemo vam privremeni smeštaj i izađite dok ovo mi ne rešimo.” I kad mi izađemo, sutradan osvanuo hotel, možda je i to ideja. Ja ne želim da verujem u to. Ova zgrada nije samo broj, ovo je jedna vrsta simbola i državno vlasništvo. Državo, zašto ti, bre, o svojoj imovini ne vodiš računa? Sad ćeš da zidaš nešto, a imaš kuću koju bi trebalo da čuvaš i dužna si to zakonom koji si sama propisala. Institucije nam dosta hramlju – zaključuje Miloš Janković.

Bonus video: Jelena Lengold: U Srbiji su pisci potpuno apatični i bez ikakvog političkog stava