1
Ovo je da poludiš. Publika nam se taman vratila u Pan teatar, kad opet katanac. S obzirom na to da je katastrofa, jer nigde nisam na plati, onaj odozgo me je pogledao i desilo se da sada paralelno snimam jedan film u Beogradu i režiram predstavu u Zaječaru, kaže za Nova.rs glumica i rediteljka Olivera Viktorović Đurašković, osnivač i zamenik direktora Pan teatra.
– Ja čak nisam ni samostalni umetnik. Član sam Udruženja dramskih umetnika, ali sama sebi plaćam poreze i doprinose jer Pan teatar mora na nekog da se vodi. Imam uslove za samostalnog umetnika, ali važan mi je opstanak ovog pozorišta koje postoji 22 godine, ovenčano je brojnim nagradama, u njega sam uložila sve što znam i umem, i ne mogu tek tako da ga se odreknem. A treba pokriti troškove koje imamo bez obzira na to da li radimo ili ne radimo. I taman smo krenuli i opet smo zaustavljeni. Prošlo je više od godinu dana kako smo u ovom vrtlogu korone i više nemamo ideje šta da radimo da opstanemo jer ništa ne zavisi od nas. Nema kome se nisam obraćala, i ništa.
Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića. Igrala je u više od 200 pozorišnih premijera na scenama u Narodnom pozorištu u Beogradu, SNP u Novom Sadu, Pozorištu „Boško Buha“, Malom pozorištu „Duško Radović“, Beogradskom dramskom pozorištu, Pozorištancu Puž, Jugoslovenskom dramskom, u pozorištima u Kruševcu, Zrenjaninu, Subotici, Paraćinu… Bavi se i režijom u profesionalnim i u amaterskim teatrima. Dobitnica je brojnih nagrada. Godine 1996. osnovala je Dečju i omladinsku scenu i Dramski studio u „Gradimiru“, a 1999. pokrenula je profesionalno pozorište „Pan teatar“. Selektor je i idejni tvorac Festivala za decu „Pozorište zvezdarište“ u Beogradu.
Glumila je u više od 70 filmova, od kojih su najznačajniji „Tri karte za Holivud“, „Iskušavanje đavola“, „Sex partijski neprijatelj broj 1“, „Vreme čuda“, „Lepa sela lepo gore“, „Tango argentino“, „Mehanizam“, „Coriolanus“, kao i TV serijama „Bolji život“, „Agencija Kikom“, „Porodično blago“, „Jelena“, „Lisice“, „Neki čudni ljudi“, „Vojna akademija“… Snimila je i veliki broj radio drama i emisija.
Bavila se pedagoškim radom u većem broju školskih ustanova i Centara za kulturu. Od osnivanja pozorišta „Pan teatar“ vodi dečiji i omladinski dramski studio. Bila je vanredni profesor na odseku glume na Akademiiji umetnosti, a na fakultetu FEFA je predavala predmet retorika i debata. Autor je 14 udžbenika i priručnika iz oblasti drame i pokreta u izdanju Zavoda za udžbenike.
Olivera Viktorović Đurašković Foto: Printscreen/YouTube/Grand Magazin Tv Grand
Hajde da pričamo i o nečem lepšem, predložila je Olivera.
– Trenutno sam na ličnom planu kao umetnik srećna što radim dva posla. Glumim u filmu „Prvi maj“ Mladena Đorđevića, snimanje uveliko traje. Izuzetno je darovit reditelj, posvećen svakom kadru, kako i treba da umetnik radi. Naporno je i baš sam zadovoljna kao umetnik i iskreno verujem u ovaj projekat. Prvi film sam radila sa Živkom Nikolićem i nekako sada osećam tu vrstu atmosfere na snimanju, iako su Mladenov i njegov rukopisi različiti. Ali taj osećaj kada živiš za umetnost, kada si fokusiran na to što stvaraš, to je ono što im je zajedničko. Potpuno sam oduševljena načinom na koji radi i ekipa je dobra, sve kolege su prepoznale važnost ove priče i zato smo svi posvećeni poslu.
Drugi lep događaj je, kako kaže, što trenutno režira Sterijinu „Pokondirenu tikvu“ u Narodnom pozorištu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru.
– Dugo smo bili u pregovorima i sada mi se ta želja ostvarila da radim sa tim fantastičnim ansamblom. Drago mi je što radimo baš ovu komediju koja je vanvremenska. Pokondirenih tikvi je bilo, ima ih, i biće ih uvek. U ženskom ili muškom obliku sasvim je svejedno. To je komad koji je uvek aktuelan jer je to prosto tako, i nebitno je u kojoj se sredini dešava, pošto je karatkeristična za naše podneblje. Iako je komedija, nosi ozbiljne poruke. Fema je živela tamo nekad, a sada imamo neke druge Feme u drugom obliku. Predstava bi trebalo da ima ubrzanje vodvilja i na kraju Fema ostaje tu gde jeste, shvata ali ne priznaje. To je tako i u životu, od sebe ne može da pobegne – priča Olivera koja se sada nalazi u Zaječaru.
Od Dana Zorana Radmilovića, dodaje, ovaj ansambl nije igrao predstave, jer su se tada silni ljudi porazboljevali.
– Ali su radili na novim projektima. Tako je i sada, spremićemo komad, pa ćemo ga konzervirati, da tako kažem, i kada dobijemo zeleno svetlo, onda ćemo izaći pred publiku. Nadamo se da će to biti u aprilu, ali to ne zavisi od nas nego od mera koje se sprovode zbog epidemiološke situacije. Znam kakva je i koliko je kritična situacija sa koronavirusom ponovo. Vakcinisana sam i revakcinisana, i cela filmska i pozorišna ekipa ide redovno na testiranje.
Iako je trenutno ispunjena time što radi ova dva posla, to ne donosi rasplet teške situacije u njenom Pan teatru koja je nastala sa pandemijom.
– Trideset porodica živi od tog pozorišta a ono je stvarno u velikom problemu. Lako je nešto zaustaviti, ali mnogo je teško posle to pokrenuti. Pan teatar ima svoju publiku i kada smo ponovo počeli da radimo igrali smo za desetoro, petnaestoro ljudi, radili smo puni energije kao da je puna sala. Nije to bilo finansijski lakše, nego mentalno. A znali smo da će nam se publika vratiti. I to se i dogodilo u novembru i decembru kada je bilo najviše zaraženih, mi smo radili u dozvoljenom punom kapacitetu. Pa je krenula i večernja scena, međutim sada je opet sve stalo – priča naša sagovornica koja je 15 godina bila član ansambla BDP koji je napustila da bi sa suprugom osnovala Pan teatar.
Do prošle godine su, kako kaže, normalno živeli od svog pozorišta.
– Ne mogu nikog direktnog da krivim, ali se nadam da će da se nađe neko da pomogne i Pan teatru, i umetnicima koji žive poput mene, koji su se sticajem okolnosti našli u ovakvoj situaciji jer nisu ni na kakvim budžetima i platama. I samostalcima je mnogo teško, ta pomoć koju su dobili na tri meseca je jednokratna, od čega će da žive kada to prođe?
Iako je pritiskaju egzinstencijalni problemi, kaže da joj je najgore kada ništa ne radi i zato su je rad na filmu „Prvi maj“ i režija „Pokondirene tikve“ malo trgle iz ove učmalosti.
– Pod velikim stresom je svako ko od meseca do meseca razmišlja kako da plati račune. Iskreno se nadam da će ovom vakacinacijom da se smanji broj obolelih i valjda i ovo mora jednom da se završi. I da ćemo se vratiti normalnom radu u pozorištu, jer nije isto onlajn i teatar uživo.
