0
Konačnu odluku o tome da li će i kada ovogodišnji Sajam knjiga biti održan donećemo 15. septembra, kaže dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Organizacionog odbora ove manifestacije nakon današnjeg sastanka na Beogradskom sajmu. Izdavači razmišljaju i o drugim mogućnostima: o onlajn sajmu po uzoru na slične smotre u svetu ili, što je češće, o festivalu knjiga na više manjih mesta u gradu istovremeno, sa usaglašenim programima.
Sastanku na Beogradskom sajmu danas su pored predstavnika Odbora i Beogradskog sajma, prema našim saznanjima, prisustvovali i predstavnici oba udruženja izdavača, kao i predstavnici nezavisnih izdavača.
– Želja svih je da Sajam knjiga bude održan, ali vidite i sami da se situacija menja iz dana u dan. Čekamo i odluku Kriznog štaba koja važi za sve ustanove kulture, pa i za Sajam knjiga – kaže Kovačević.
Predstavnici izdavača ranije su predlagali i alternative, poput onih da se održi više manjih smotri u isto vreme ili da manifestacija bude održana onlajn, kako bi se očuvao i kontinuitet ove manifestacije. Predsednik Odbora potvrđuje da se govorilo i o drugačijim rešenjima.
– Bilo je i reči o tome koje su mogućnosti na raspolaganju ako ne bude mogao da bude održan Sajam onako kakav je bio ranijih godina. Da li je moguće da bude održan u oktobru u manjem obimu ako se ovo čudovište povuče, druga opcija je da to bude sa pomeranjem na decembar ove godine, ali sve to zavisi od epidemiološke slike tada i od odobrenja lekara – navodi Kovačević.
Veliki svetski festivali knjige, poput onog u Edinburgu, kompletnu manifestaciju preselili su u digitalni prostor.
– Ima nekoliko takvih festivala u svetu. Ne samo Edinburg, nego će slični biti održani i u Kini i Rusiji. Pričalo se i o toj varijanti – potvrđuje Kovačević.
Čuveni dramski pisac na to gleda ipak kao na krajnje rešenje, pretpostavljajući mu tradicionalni oblik.
– Ja sam bio na tom stanovištu da se Sajam održi u onom obliku kakav je bio i do sada. Međutim, svakako da kao predsednik Odbora neću potpisati ništa što ugrožava bilo čije zdravlje. Knjiga je lekovita, ali u uslovima kada nema korone. Sve u svetu, ne samo u polju kulture, sada se nalazi u neizvesnosti, u situaciji da se ništa ne zna – zaključuje Kovačević.
Pošto je Sajam knjiga veliki događaj, takav da se u mnogim kućama spram njega prave i izdavački planovi, izostanak ove manifestacije bi se itekako osetio. Realnost sa koronavirusom, pa i nagoveštaji iz grada kao osnivača da „nije realno na sajam dovesti 10.000 do 20.000 ljudi, a organizovanje Sajma knjiga sa jako malim brojem posetilaca finansijski nije održivo“, naveo je izdavače da razmišljaju o alternativama.
– Bojim se da bi to odlaganje bilo samo odlaganje. I to jeste situacija o kojoj se razmišlja. Potrebno je neko četvtrto rešenje, a to su nove ideje. Verujem da bi moglo sve da se prelomi u više manjih događaja i termina, da se sve dešava na mnogo malih mesta, uz koordinaciju programa. To bi, na neki način, značilo i povratak suštini, dobrim knjigama, jer zbog njih postojimo i mi kao izdavači. Sajam knjiga jeste lep, ali ima i svoje loše strane. Ovakve situacije jesu i prilika da se on malo restaurira. To ne možete sami, potrebno je da u tome izdavači budu zajedno, da se uključe ustanove. A ako zazvučim naivno, spreman sam da radim i sam. Već smo uspevali da uradimo i ono što je izgledalo nemoguće. Zasićen sam i kao pisac i kao izdavač tom sumnjivom matematikom o velikim prostorima i zaradi, pa sam željan tih čistijih stvari – kaže Vladislav Bajac iz „Geopoetike“.
Organizatori sajma knjiga u Edinburgu ove godine preselili su celu manifestaciju na internet, što znači da se, osim prodaje knjiga, i razgovore, tribine, pa čak i potpisivanja knjiga obavljaju onlajn. Neki od domaćih izdavača vide to kao mogućnost, ako ne da se celokupan program odvija tako, a onda makar neki delovi. Bajac je tu skeptičan.
– Nisam za to. Učestvujem u razgovorima gde se tako spajaju ljudi iz različitih delova sveta, ali moram da kažem da je to bez duha. Gledate u ekran, ima i prekida… Bolje je lišiti se toga, nego glumiti život onlajn, to je virtuelan svet i tačka – kaže Bajac.
Bora Babić iz Akademske knjige navodi da su izdavači sad „svakako onlajn, pa sajam na internetu ne bi mnogo značio“.
– Sajam je važan zbog neposrednog susreta pisaca, čitalaca, prevodilaca i izdavača. Sajam je važan i zbog duhovne sinergije svih aktera ove manifeastacije. Jedan osećaj imate kada knjigu kupujete onlajn, a drugi kada je prvo držite u ruci, listate, komentarišete sadržaj ili vam je potpiše autor – kaže ona.
Glavna urednica Akademske knjige ističe da bi veoma važno bilo da se duga tradicija Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ne prekine.
– Moramo naći način da se i ove godine održi manifestacija koja traje već 64. godine. Pošto su do Sajma knjiga ostala samo dva meseca, dobro bi bilo razmišljati o tome da se ove godine Sajam knjiga organizuje na otvorenom. Ne treba čekati 15. septembar jer se bojim da će biti kasno, a teško će se predvideti šta će biti za mesec dana. Da li će to biti na platou u krugu Beogradskog sajma, ili bi bilo još efektnije pretvoriti pešačku zonu u Knez Mihailovoj ulici u festival knjige koji bi trajao sedam dana – poput letnjeg sajma knjiga u Budimpešti, treba razmisliti. To bilo izvodljivo ukoliko Grad Beograd želi da pomogne ovu kulturnu maifestaciju. Od Biblioteke grada Beograda do Terazija mogu se postaviti lepi, tipski štandovi sa krovom, ili kućice, za slučaj kiše i za čuvanje knjiga noću. Izgradnja montažno-demontažnih kućica ne bi bila jeftina, ali bi se one mogle iskoristiti u narednim godinama za prolećne ili letnje festivale knjiga. Na tom potezu ima dovoljno prostora da se održi fizički razmak između posetilaca. U saradnji sa likovnim galerijama koje se nalaze u Knez Mihailovoj ulici mogle bi se organizovati promocije knjiga sa ograničenim brojem posetilaca. Ako se u velikim svetskim metropolama oko Božića i Nove godine prodaju razni proizvodi na glavnim gradskim trgovima, pitam se zašto što ne bi mogle i knjige u vreme pandemije – kaže Bora Babić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
