Francuski scenarista, pisac, reditelj i glumac Žan-Klod Karijer, poznat po scenarijima za "Lepoticu dana", "Diskretni šarm buržoazije", "Taj mračni predmet želja" i druge filmove reditelja Luisa Bunjuela, kao i po ostvarenjima “Limeni doboš”, “Nepodnošljiva lakoća postojanja”, “Sirano” i “Gojini duhovi”, preminuo je juče u 90. godini, potvrdila je svetskim agencijama njegova ćerka Kjara.
Karijer je tokom decenija duge karijere kao pisac, glumac i reditelj nagrađivan prestižnim priznanjima. Prvog Oskara osvojio je za kratki film „Srećna godišnjica“ (1962), a zlatna statua Američke akademije za filmsku umetnost i nauku za životno delo uručena mu je 2014. godine.
Najpoznatiji je kao saradnik čuvenog reditelja Luisa Bunjuela, pišući većinu scenarija za njegove filmove od šezdesetih godina naovamo, a radio je i sa pozorišnim rediteljima Piterom Brukom, Žan Lujem Baroom, glumicom Izabelom Roselini…
Izuzetno plodan pisac, Karijer je autor scenarija za skoro stotinu filmova, a kao glumac je igrao dvadesetak uloga na velikom platnu. Pisao je i romane („Snaga budizma“, „Nevidljivi“, „Intervjui o kraju vremena“), drame („Beležnica“, „Mahabharata“), kao i publicističke knjige poput „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga“ zajedno sa Umbertom Ekom i Filipom de Tonakom.
Karijer, rođen 1931. godine u selu Kolombije na jugu Francuske kao sin farmera, studirao je istoriju, a 1957. godine objavio je svoj prvi roman „Gušter“, nakon čega se upoznao sa čuvenim glumcem i rediteljem Žakom Tatijem, koji ga je angažovao da piše kratke romane po njegovim filmovima.
Preko Tatija se Karijer upoznao i sa komičarem i sineastom Pjerom Etoom, sa kojim je napisao scenario za kratki film „Srećna godišnjica“, nagrađen Oskarom, kao i za još nekoliko ostvarenja, koje potpisuje i kao reditelj.
Kada je zajedno sa Bunjuelom napisao scenario za „Dnevnik jedne sobarice“ (1964) i igrao ulogu sveštenika u tom ostverenju, započeo je skoro dve decenije dugu saradnju sa slavnim rediteljem. Za to vreme je sam, ili u koautorstvu sa Bunjuelom, napisao scenarija za skoro sve njegove kasnije filmove, među kojima su i „Lepotica dana“ (1967) sa Katrin Denev, „Mlečni put“ (1969), „Diskretni šarm buržoazije“ (1972), „Fantom slobode“ (1974) i „Taj mračni predmet želja“ (1977).
Osim sa Bunjuelom, Karijer je radio i na značajnim filmovima drugih reditelja. Za Oskarom i Zlatnom palmom nagrađeni film „Limeni doboš“ (1979) Folkera Šlendorfa napisao je scenario po motivima romana Gintera Grasa, a koautor je scenarija za film „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ (1988) sa rediteljem Filipom Kaufmanom po romanu Milana Kundere.
Iste godine snimljen je po njegovom scenariju film „Opsednuti“ poljskog reditelja Andžeja Vajde, sa kojim je ranije već radio „Dantona“ (1983), a sledeće godine i „Valmont“ Miloša Formana, po Karijerovom scenariju zasnovanom na Lakloovom romanu „Opasne veze“. Karijer je i scenarista Formanovog filma „Gojini duhovi“ (2006).
Iz njegovog pera proizišla su i scenarija za istorijske filmove „Povratak Martina Gere“ (1982) sa Žerarom Depardjeom i „Sirano de Beržerak“ (1990) sa istim glumcem u naslovnoj ulozi ili krimić „Rođenje” (2004) Džonatana Glejzera sa Nikol Kidman. Njegov poslednji film je drama „So od suza“ Filipa Garela, predstavljen na Berlinalu prošle godine.
„San svakog scenariste je da ga njegovi likovi iznenade. Iznenada, oni žive svoje živote, nisu više zarobljenici… Tati me je naučio kako da posmatram, kako da sedim u kafeu u Parizu, gledam prolaznike i pogađam šta su njihove priče ili bar neki detalj iz njih“, ispričao je Karijer u jednom intervjuu.
Osim na filmu, Karijer je radio i za pozorište, od 1968. godine, kada je napisao dramu „Beleške“. Na tom polju je najčuvenija njegova saradnja sa legendarnim Piterom Brukom na devet sati dugoj predstavi „Mahabharata“, zasnovanoj na drevnom indijskom epu, a autor je i libreta za „Klaru“, operu Hansa Geforsa, izvedenu prvi put 1998. godine u Parizu.
Uz sve to, Karijer je pisao i scenarija za TV serije i stripove.
Kod nas su prevedene njegove knjige „Letovanje gospodina Iloa“ (Svjetlost-Sarajevo, 1962), „Razgovori sa Dalaj Lamom“ (LOM, 2005), „Gojine utvare“ (sa Milošem Formanom, Laguna, 2006), „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga“ (razgovori sa Umbertom Ekom i Žan-Filipom de Tonakom, Gradac, 2011), „Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju“ (u koautorstvu sa Gijem Beštelom, Kiša, 2016), kao i „Rečnik zaljubljenika u Indiju“ (Službeni glasnik, 2019).
„Ono što mi najviše nedostaje od kada su nastali računari su prve ruke… Nedostaju mi greške, reči nažvrljane na margini, haos, strelice iscrtane na sve strane – svi ti znaci kretanja, života, nerazrešenih traganja“, rekao je Karijer u „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar