10
Čik Korija, koji je preminuo 9. februara u 80. godini od raka u svom domu u Tampa Beju na Floridi, bio je ne samo jedan od najvećih pijanista u istoriji džeza već je važio za neprevaziđenog inovatora i arhitektu potpuno novog žanra džez-rok fjužna.
Slavni muzičar, koji je nekoliko puta gostovao i u Beogradu, a samo u poslednje dve decenija dva puta – 2008. sa sastavom „Return to Forever“ i 2017. godine u Kombank areni sa svojim „Električnim bendom“, preminuo je od retke vrste raka koji mu je tek nedavno dijagnostikovan, navedeno je na zvaničnom sajtu američkog muzičara.
Karijera Armanda Antonija Korije, kako je glasilo njegovo puno ime, trajala je više od pet decenija, a poslednji album „Plays“ pijanista i kompozitor objavio je u septembru prošle godine. Na tom albumu odao je počast velikanima muzike iz svih žanrova – od Mocarta i Geršvina, preko Telonijusa Manka i Bila Evansa, do Paka de Lusije i Antonija Karlosa Žobima.
Korija je muzičar koji je ušao u istoriju kao jedan od četvoro umetnika sa najviše nominacija za Gremi – čak 65, od čega je osvojio 23 priznanja Američke akademije za diskografsku umetnost. I trenutno ima dve nominacije za predstojeću dodelu Gremija – za najbolji improvizovani džez solo i najbolji instrumentalni džez album.
Čik Korija rođen je 12. juna 1941. godine u Masačusetsu u porodici italijanskog porekla. Otac, poreklom iz Kalabrije bio je trubač, a mladi Korija odrastao je upijajući uticaje Dizija Gilespija, Čarlija Parkera, Bada Pauela, Lestera Janga… Iako je sa osam godina najpre počeo da svira bubnjeve, ipak se odlučio za klavir. Preselio se u Njujork kako bi studirao na Kolumbija univerzitetu i čuvenoj muzičkoj školi Džulijard.
Prve svirke imao je početkom šezdesetih, a debi album „Tones for Joan` s Bones“ objavio je 1968. godine. Ubrzo je privukao pažnju velikana Majlsa Dejvisa koji ga je pozvao da svira sa njegovom grupom. I proslavio se, ne samo kao deo grupe Dejvisa krajem šezdesetih godina prošlog veka, već i učestvujući u snimanju jednog od najčuvenijih džez albuma svih vremena „Bitches Brew“.
Inspirisan eklektičnim pristupom džez legende, osniva grupu „Return to Forever“. Ovaj sastav, koji je okupio vrhunske muzičare, bio je pionirski poduhvat kada je u pitanju kombinacija džez fjužna i progresivnog roka.
Osim toga, počeo je da sarađuje i sa brojnim muzičarima, od Herbija Henkoka, preko Reja Bartona, do Bele Fleka i Žana Lika Pontija. Takođe, posvetio se i savremenoj klasičnoj muzici radeći sa Losanđeleskom ili Njujorškom filharmonijom. Svoju muziku obogaćivao je i uticajima latino zvuka, ali i avangarde, a osnivao je i bendove „Chick Corea Elektric Band“, „Chick Corea Akoustic Band“ i „Chick Corea New Trio“.
Jedan je od najplodonosnijih stvaralaca u džezu, koji je objavio čak 81 studijski album, 17 lajv ploča i osam kompilacija. Iza sebe je ostavio brojne kompozicije, od kojih su hitovi bili numere, poput „La Fiesta“, „Spain“, „Armando’s Rhumba“, „Windows“ ili „500 Miles High“.
Kada je 2016. punio 75. godina, rođendan je rešio da proslavi na originalni način – tokom šest nedelja u čuvenom njujorškom klubu „Blu nout“ svirao je sa čak 20 različitih grupa.
„Ignorišem brojke koje određuju nečije godine. Čini mi se da je to najbolji način za odlazak… Samo bih želeo da me pamte kao nekoga ko je bio fokusiran na to da izvuče najviše iz avanture zvane muzika“, govorio je tada.
Kao jedan od koncertno najaktivnijih muzičara prošle godine je za medije pričao kako mu teško pada lokdaun. No, uprkos tome što je bio prinuđen da sedi zaključan kod kuće, savladavao je nove načine snimanja muzike – i umesto u studiju sa kolegama sarađivao preko Fejsbuka i Zuma. Pričao je i kako radi na brojnim novim projektima.
„Sa svim ovim haosom i histerijom na planeti želja mi je da promovišem kreativnost za buduće generacije, kako bi imali čemu da se nadamo“, kazao je za „San Dijego tribjun“.
Takođe, poručio je u razgovoru za BBC kako jedva čeka da ponovo stane pred publiku.
Samo nekoliko dana uoči smrti, znajući da je kraj neizbežan, svojim poštovaocima uputio je poruku u kojoj se zahvaljuje svima koji su mu se „pridružili na neverovatnom putovanju“:
„Hvala svima koji su pomogli da vatra muzike ostane rasplamsana. Nadam se da će svi oni koji žele da pišu, komponuju, sviraju to i uraditi. Ako ne zbog sebe, onda zbog svih nas. Ne samo da je svetu potrebno više umetnika, već od bavljenja ovim poslom nema ničeg lepšeg“, poručio je, obrativši se potom svim svojim muzičkim saborcima:
„Blagoslov je bio učiti od vas i svirati sa vama. Moja misija oduvek je bila da širim radost svojim stvaranjem, a mogućnost da to činim sa svima onima kojima se divim bilo je najveće bogatstvo u mome životu…“
