Zavirili smo u ličnu biblioteku Zorana Đinđića: Pogledajte fantastičnu posvetu Mome Kapora, sa specijalnom porukom za suprugu Ružicu

Teško da ima nekoga u Srbiji ko se ne seća gde je bio i šta je radio u trenutku kada je saznao za ubistvo premijera Zorana Đinđića pre 20 godina na današnji dan. Toliko je to bio strašan događaj. Ubijen je čovek koji je bio simbol promene i nade, i nekog novog i drugačijeg pogleda na svet. Danas njegovo ime predstavlja pozitivan mit, primer za ugled, nešto vredno ka čemu se teži.- Deco, dobili smo novog đaka, kako ti ono beše ime? - Zoran Đinđić. - A odakle dolaziš? - Prvi razred gimnazije sam završio u Travniku. (deo iz knjige “Portret političara u mladosti” Dragana Lakićevića Lakasa, Đinđićevog školskog druga iz Devete beogradske gimnazije).

I taj đak je posle daleko dogurao, ali nažalost, taj put nije trajao koliko je trebalo, zaustavljen je na najsuroviji mogući način.Fondacija dr Zoran Đinđić osnovana je 15. decembra 2003. godine sa ciljem očuvanja njegovog lika i dela kroz organizovanje aktivnosti i projekata koji neguju vrednosti za koje se on zalagao. U osnivanju Fondacije učestvovali su njegovi najbliži saradnici i prijatelji. Upraviteljica Fondacije je Ružica Pavlović Đinđić.

U okviru Fondacije nalaze se lični predmeti Zorana Đinđića (laptop, radni sto, francuski orden legije časti, fotografije sa poznatim državnicima, razna dokumenta, zabeleške, lična dokumenta... ) ali i njegova velika biblioteka. Uglavnom su u pitanju stručne knjige iz oblasti filozofije i politike, često na nemačkom jeziku, ali tu su i neka dela iz oblasti beletristike ili popularne psihologije.Možda je taj deo i najzanimljiviji, videti, na primer, knjige Mome Kapora, Dubravke Ugrešić, Erike Džong, Milovana Danojlića, “Put kojim se ređe ide”... Dela koja nisu povezana sa politikom i strukom.

Mnoge knjige imaju posvetu, a među njima su i dela Đinđićevih profesora i saradnika Ljubomira Tadića i Dragoljuba Mićunovića.

Pomalo neočekivano, tu je i knjiga Mome Kapora, sa interesantnom posvetom za suprugu Ružicu, iz 1997.

Takođe, tu je i knjiga Milovana Danojlića, sa ličnom posvetom pisca deci Zorana Đinđića.

Među ličnim stvarima zanimljiv je laptop iz tog vremena.

Koliko je Zoran Đinđić voleo knjige, govori i ovaj citat iz knjige “Portret političara u mladosti” Dragana Lakićevića Lakasa, posvećen školskim danima Zorana Đinđića."On sam nije krio da to nije toliko urođeni dar koliko navika da bukvalno sve čita. Dok je nama trebala motka da bi nas naterali uzmemo knjigu u ruke, on ih je takoreći gutao. I to bez obzira na predmet: srpski, ruski, fizika, hemija, geografija - svejedno. Ne samo da je sve te udžbenike očas savladao nego je još dodatno išao do biblioteke i tražio knjige koje su dublje i serioznije obrađivale đačko gradivo".Bonus video - Peca Popović: O knjigama, muzici, Beogradu, promocijama i vremenima...

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pecapopovioknjigamamuzicibeogradupromocijamaivremenima720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5452492"]