Od "kopileta s parama" do prošlogodišnje nobelovke: Pet francuskih pisaca koje morate imati u biblioteci

Francuska je ove godine zemlja počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Među brojnim francuskum autorima koji dolaze u Beograd nalaze se imena kao što su Matijas Enar, Toma Piketi, Žilija Kaže, Pjer Asulin, Patrik Beson, Floran Noavil, Katrin Kise, Žan Fransoa Galtu, Erik Emanuel Šmit i mnoga druga.Francuska književnost je uvek bila rado čitana u našoj zemlji, a mi vam predstavljamo pet autora čije bi knjige svaka biblioteka u Srbiji trebalo da ima.Mišel Uelbek

Slavan, osporavan, hvaljen i nagrađivan kontroverzni francuski pisac, filmadžija i pesnik Mišel Uelbek, rođen je 1958. godine kao Michel Thomas na Reunionu, francuskom ostrvu nadomak Madagaskara, kao sin instruktora skijanja i lekarke, koji su za svog sina, po Uelbekovim rečima, ubrzo izgubili svako interesovanje. Do šeste godine živeo je u Alžiru kod majčinih roditelja, a nakon toga u Francuskoj, kod očevih, koji su ga i odgajili. Kasnije će uzeti devojačko prezime majke svog oca, i kao Mišel Uelbek ući u istoriju francuske književnosti.Najpoznatija dela su mu romani: “Proširenje područja borbe”, “Elementarne čestice”, “Platforma”, “Karta i teritorija”, “Pokajanje” i poslednji roman “Uništiti”, čiji se prevod očekuje u izdanju Booke u januaru sledeće godine.

Za roman ”Elementarne čestice” dobio je „Prix Novembre“ i proglašen je „nihilističkim klasikom“. Za roman “La carte et la territoire” (Karta i teritorija), 2010. godine dobio je prestižnu „Gonkur“ nagradu. Kritika je Uelbekove romane često karakterisala kao vulgarne, pamfletske, pornografske, a zbog stavova koje je iznosio u njima i svojim intervjuima optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob.Njegova pokojna majka ga je definisala kao “kopile s parama” nakon što ju je, u jednom od svojih romana, portretisao kao nimfomanku i “hipi smrdulju”.Ani Erno

Ani Erno (1940) francuska je književnica koja je napisala preko trideset knjiga. Za svoj rad 2022. godine dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Еrno je rođena u Normandiji, u radničkoj porodici. Studirala je na univerzitetima u Ruanu i Bordou, i stekla diplomu iz moderne književnosti. Do 2000. godine predavala je književnost, nakon čega se potpuno posvećuje pisanju. Prelazak iz radničke klase u viši srednji sloj preko obrazovanja, biće tema knjiga Ani Erno. Književnu karijeru počinje 1974. s “Les Armoires vides”, o ilegalnom abortusu, fikcionalizovanoj autobiografskoj činjenici. Već 1984. dobija čuvenu nagradu Renodo za roman “Događaj”.

Njeni radovi se bave telom i seksualnošću, intimnim odnosima, društvenom nejednakošću i pamćenjem. Erno u svoje radove ugrađuje sopstvena iskustva.U romanu “Godine”, koji se smatra njenim magna opusom, uporedno je prikazala francusko društvo od završetka Drugog svetsko rata do kraja 20. veka, i svoj život u tih šest decenija. Delo je dobilo nagrade Margaret Diras, Fransoa Morijak, Strega. Nobelovu nagradu dobila je za „hrabrost i kliničku preciznost kojom razotkriva korene otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“. Najveći broj njenih knjiga u Srbiji objavila je izdavačka kuća Štrik: “Godine”, “Jednostavna strast”, “Događaj”, “Jedna žena”...Emanuel Karer

Emanuel Karer je francuski pisac, novinar, scenarista i reditelj. Rođen je u Parizu 1957. i diplomirao je političke nauke. Karijeru je počeo kao filmski kritičar za časopise “Positif” i “Télérama”. Napisao je više knjiga, a probio se novelom “Brkovi” (1986), koju je Džon Apdajk u recenziji za časopis ”The New Yorker” nazvao „zapanjujućom“.Posle romana “Protivnik” (2000), koji se bavi slučajem francuskog ubice Žan-Kloda Romana, Karer piše u autofikcijskom stilu, koristeći likove i događaje iz svog života. U delima se često bavi samoanalizom, kao i istraživanjem ljudskog identiteta i granica stvarnosti.

Za književno stvaralaštvo dobio je više priznanja: nagradu „Femina“ za roman “Razred na snegu” (1995, Prosveta), „Anri-Gal“ Francuske akademije nauka za celokupno stvaralaštvo, „Renodo“ za knjigu “Limonov” (2011, Čarobna knjiga), priznanje lista “Le Monde” za roman “Carstvo” (2014, Akademska knjiga), kao i mnoge druge. Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, a sam Karer režirao je filmsku adaptaciju svoje novele “Brkovi”. Poslednju knjigu “Joga” (2021) u Srbiji je objavila izdavačka kuća Booka.Mi vam preporučujemo knjigu “Limonov”, urnebesnu biografiju kontroverznog ruskog pisca i političara Eduarda Limonova (1943-2020).Lejla Slimani

Lejla Slimani, književnica, novinarka i zagovornica ženskih i ljudskih prava, rođena je 1981. u Rabatu, od oca Marokanca i majke francusko-alžirskog porekla. Nakon srednje škole dolazi u Pariz, gde je diplomirala na pariskom Institutu za političke studije. Okušala se kao glumica, ali se 2008. ipak opredeljuje za novinarstvo i počinje da piše za časopis “Mlada Afrika”. Godine 2014. objavila je svoj prvi roman, “U vrtu ljudoždera”.Njen drugi roman,”Uspavaj me”(2016), osvojio je prestižnu nagradu“Gonkur” i preveden je na više od trideset jezika. “Zemlja drugih” (2020) i “Gledajte kako plešemo” (2022) prva dva su dela planirane trilogije zasnovane na istoriji njene porodice.

Najpoznatija je po svojim književnim delima koja često istražuju teme vezane za identitet, pol, seksualnost i društvena pitanja. Pored svoje književne karijere, Leila Slimani je radila i kao novinarka i poznata je po svojim promišljenim komentarima o kulturnim i političkim pitanjima.Frederik Begbede

Frederik Begbede (1965) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Najpoznatija dela su mu: “Francuski roman”, “699 dinara”, “U pomoć, molim za oproštaj”, “Romantični egoista” i druga. Njegov trenutni izdavač u Srbiji je Booka.Jedno od njegovih najpoznatijih dela je roman „699 dinara“ (objavljen 2000. godine), satiričan je prikaz reklamne industrije i potrošačke kulture. Kasnije je adaptiran u film. Begbedeovo pisanje često istražuje teme modernog društva, konzumerizma i ljudskog stanja.Pored svoje književne karijere, Begbede je radio i kao književni kritičar i bio je urednik raznih književnih časopisa. On je poznata ličnost na francuskoj književnoj i kulturnoj sceni i dobitnik je više nagrada za svoje pisanje i doprinos književnosti.

Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio je u roman (Francuski roman), najličniji do sada. Njegov poslednji roman “Brana na Atlantiku” nastavak je “Francuskog romana”, koje je verovatno najzrelije njegovo delo.Begbede možda ne spada među najkvalitetnije savremene francuske pisce, ali je dovoljno zanimljiv i važan kao pojava i simbol jednog vremena, i zato je zaslužio mesto na ovoj listi.Bonus video: Otvoren Sajam knjiga u Beogradu