Od ikone pop kulture i simbola pobune, do desničara i konzervativca: Šta se desilo Džonu Vojtu?

Džon Vojt je konačno progovorio o Izraelu i Palestini. Sedeći ispred američke zastave, glumac nagrađen Oskarom kao da čita teleprompter. Njegovi stavovi su vatreni, maše prstima i teatralno poručuje da će „Mesija pobediti u ovom ratu“ između Izraela i Hamasa. To je neosporno dramatično. On takođe nije pristalica nedavnih postupaka Anđeline Džoli, njegove ćerke nagrađene Oskarom i zagovornice izraelskog primirja. Ona, insistira Vojt, „ne razume Božju čast, Božju istinu“, piše u svojoj analizi "Independent".Vojtova politička transformacija i njegovo korišćenje društvenih mreža kao oruđa za širenje svog ličnog jevanđelja neće biti iznenađenje za bilo koga ko je upoznat sa slavnim miljenicima američke desnice. Ovaj 84-godišnjak je naklonjen konzervativcima, bogobojazni govornik već godinama. Ali je iznenađenje kada se uzme u obzir delo koje ga je proslavilo. Vojt je igrao prevaranta i mušku prostitutku u najvećem filmu Džona Šlezingera “Ponoćni kauboj” (1969) i glumio u nizu antiratnih drama, uključujući “Kvaka 22” (1970) i “Revolucionar” (1970). U filmu “Povratak kući” iz 1979, za koji je dobio Oskara za najboljeg glumca, nije samo igrao ratnog veterana osakaćenog u Vijetnamu, već nekoga ko je oženjen likom koji igra Džejn Fonda – najpoznatija holivudska levičarka i dugogodišnji bauk američke desnice.

Barem na papiru, to je uznemirujući kontrast. Kada su se glumci Din Kejn ili Kevin Sorbo predstavili kao republikanci, to nije bila velika stvar, niti posebno šokantna. Mačo tipovi iz devedesetih, poznati po igranju Supermena i Herkula, za koje se takođe nije čulo najmanje dve decenije. Naravno! Samo napred. Ali Vojt je u jednom trenutku bio ikona kontrakulture, a njegovo lice je bilo sinonim za priče o pobuni, revoluciji, seksualnoj slobodi i razbijanju statusa kvo. Šta se desilo?Prema samom Vojtu, njegova ranija politička usmerenja su bila strašna, strašna greška - i krivica tih podmuklih, manipulativnih socijalista. "Uhvaćen sam u histeriju tokom vijetnamske ere", napisao je 2008. godine u kolumni za "Vašington post", "to je bilo izazvano marksističkom propagandom koja stoji iza takozvanog mirovnog pokreta." Dodao je da Demokratska stranka namerno cilja mlade ljude, "znajući koliko je lako programirati njihove umove".

U poslednjih nekoliko godina, Vojt je podržao nekoliko republikanskih političara, posebno Donalda Trampa. 2016. godine, branio je Trampov zloglasni izliv besa "uhvati ih za pi*ku" tvrdnjom da ne poznaje "previše muškaraca koji nisu izrazili neku vrstu sličnih seksualnih izraza prema ženama". Takođe je osudio "pogrdnog" glumca Roberta De Nira zbog izjave da bi voleo "da udari" Trampa u lice. "Vojt je fin momak, ali je u zabludi", odgovorio je De Niro. 2017. godine, Vojt je rekao da nije znao "da li bi Bog mogao poništiti sve negativne laži protiv gospodina Trampa, čija je jedina želja bila da Ameriku učini ponovo velikom".Trampa je 2019. nazvao "najvećim predsednikom Amerike od Abrahama Linkolna". Kada je Tramp izgubio predsedničke izbore od Džoa Bajdena 2021. godine, Vojt je podržao njegove netačne tvrdnje da mu je mesto predsednika prevarom ukradeno, i rekao je da je u pitanju bila "bitka pravde protiv Satane". U odnosu na sve to, Vojtovi rani intervjui pružaju trezveno promišljanje. "Ja sam feminista", rekao je “Roling Stounu” 1979. godine. "Svestan sam ženskih aspekata sebe. Podstičem ih ... i poštujem ih kod drugih muškaraca, jer to čini druge muškarce pouzdanijim, jer su svesniji sebe, i jači su jer se prilagođavaju. Manje su lomljivi."U istom intervjuu, odbacio je američku žeđ za krvlju, navodeći to kao glavni razlog zbog kojeg je odlučio da snimi film "Oslobađanje" iz 1972. godine, o grupi poslovnih ljudi koji se suočavaju sa gomilom jezivog nasilja tokom kanu ture kroz ruralna područja. "Snimio sam ga imajući Vijetnam na umu", objasnio je. "Napravio sam ga jer sam želeo da pokažem ljudima šta znači suočiti se s ubistvom nekoga.."

Ono što čini Vojtov preokret u politici tako zanimljivim, pored suštine njegovih ranijih radova, jeste činjenica da njegova ćerka već duže vreme aktivno deluje kao humanitarna radnica i aktivistkinja. Anđelina Džoli nikada nije pripadala određenoj političkoj stranci, ali već više od dve decenije radi u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i deluje u ime ljudi raseljenih zbog rata i progona. Njeno zalaganje za primirje u Gazi – kako bi se omogućila vitalna pomoć u regionu – bilo je neizbežno. Nažalost, Vojtovo javno osuđivanje vlastitog deteta bilo je još više neizbežno.Njih dvoje su imali turbulentan odnos i pre nego što su postale očigledne njihove političke razlike. Bili su udaljeni veći deo njenog detinjstva, nakon što su se Vojt i majka Anđelinina majka razdvojili ubrzo nakon njenog rođenja. "Imao sam aferu i došlo je do razvoda", rekao je Vojt. "Bilo je mnogo povređenosti i besa."

On je verovatno pogoršao stvari kada je govorio o Anđelini u medijima nakon što je postala zvezda. Nakon što se borila sa zavisnošću tokom devedesetih, Vojt je rekao da je on kriv za njene "ozbiljne mentalne probleme", dodajući da "ona nikada nije bila normalna".Za pohvalu je što Vojt nikada nije izrazio žaljenje zbog glume u filmovima s levičarskom tematikom. Ali istovremeno je uznemiravajuće videti istinskog holivudskog velikana – bez obzira na politički stav – kako u starosti postaje obični propovednik na društvenim mrežama, neko ko je nekada bio tako zgodan i enigmatičan, sada izgleda tako depresivno obično.Bonus video: Šta se krije iza štrajka u Holivudu?