Kad jedan profesor biva optužen za zločine - koje nije počinio: Tragikomična sudska drama u novom romanu "Još jedna ratna igra"

Pisac Miloš B. Tomaš u tragikomičnom sudskom trileru "Još jedna ratna igra" donosi storiju o Darku Miniću. Ovaj profesor biva procesuiran u Međunarodnom krivičnom sudu za dela koja nije počinio tokom povremenih boravaka u Zapadnom Berlinu osamdesetih godina. A niz neobičnih događaja u tom gradu tri decenije kasnije učiniće ga ratnim zločincem u jednoj nepriznatoj državi.

Iz izdavačke kuće Plato Books navode da se ovde, Pored pravnog trilera i sudske drame, posredi je veoma direktan i univerzalan antiratni roman, navode iz kuće "Plato Books", dodajući:

,,Tomaš vešto uvezuje prošlost i budućnost, preispituje strane sveta, zaostavštine Berlinskog zida i raspada SSSR-a, odnos političkog Zapada prema Srbiji i građanska premišljanja u modernom svetu”.

Knjiga "Još jedna ratna igra" je, kako takođe ističe autor, antiratni roman, presek sudbina brojnih ljudi u Evropi i svetu, kojima državne granice nisu konačno definisane:

- Mog junaka, rođenog sredinom šezdesetih godina ceo život prati sindrom apatrida, od FNRJ do bolnog odvajanja Kosova i Metohije. Darko Minić pripada generaciji koja je ne samo verovala, već i nakratko živela evropske vrednosti, ali je doživela da im te vrednosti izmaknu u zrelim godinama - kada su im i najpotrebnije. Njemu birokratija sveta kojem je nekada težio nemilosrdno sudi za zločine koje nije počinio, dok se on bori da i dalje nastavi da veruje u iste vrednosti, kojima je prefiks "evropski" ostao samo kao fosilizovani morfem - objašnjava pisac.

Otkriva kako kad evropski mehur počne da primenjuje svoje mehanizme oni uništavaju Darkovu porodicu, posao i ugled, ali da ne menjaju srž onoga što ga je oformilo kao modernog beogradskog izdanka osamdesetih.

- Moj protagonista nastavlja da veruje u ono što je nekada mislio da zapadni svet jeste, a retko ko ne bi poklekao u njegovoj koži. Ova vrsta ljudi ne čeka samo da se okolnosti u njihovoj zemlji promene, već im je potreban višak nade i strpljenja da se čitav svet promeni, kako bi njihova maloljudna zemlja koja čini svega 0,07 od ukupne svetske populacije dobila šansu za normalan život.

Nakon izlaska romana pisac Zvonko Karanović ocenio je da Tomaš jako dobro razume nesreću nekada prozapadno orijentisanih građana i njihovo razočarenje razvojem geopolitičkih događanja poslednjih decenija.

- Njegov protagonista tokom pola godine života proživljava ono što je zadesilo, danas nazivane, “bumere” i “iksere”, kao i krah svojih mladalačkih ideala. Pisan sigurnom rukom, s jasnom strukturom i idejom, ovaj politički sudski triler pokazuje da srpska književnost nije do kraja potonula u samodovoljnost, bezidejnost ili reciklažu nacionalnih mitova, te da u Milošu B. Tomašu ima novog talentovanog proznog pisca.

A pisac Pavle Zelić ukazao je da romani poput ovog mogu pojasniti i dalje mučne i nejasne kataklizmične raspade SSSR-a i SFRJ, čije "odjeke čujemo i talase osećamo i danas":

- Naime, Tomaš ume da oduva prašinu sa poluzaboravljenih kompjutera 1980-ih i pokaže nam kako je ono čega smo se nekad polunaivno igrali danas matriks u kojem se borimo za smisao i opstanak.

Pisac i dramaturg Miloš K. Ilić naglasio je da junak Tomaševog romana Darko Minić neće imati sreću poput Gospodina Goluže da prekrati sebi muke, niti će kao Jozef K. uspeti da oseti stid i tako postane čovek:

- Zauvek će morati da ostane zaglavljen u apsurdnoj kazni sopstvene ne-krivice pred sudom koji se ne bavi pravdom, nego proizvodnjom pogodnih istina. Siguran posao, miran porodični život, pa i sećanja na mladost - sve će to biti uzdrmano i izvrnuto naopačke u pokušaju Darka Minića da pred sudom u Hagu istera pravdu koja je, čini se, unapred već opravdana političkim mahinacijama.

https://www.youtube.com/watch?v=XinPPj4udBw