Prvi film Želimira Žilnika, "Žurnal o omladini na selu, zimi", od danas je dostupan besplatno na Jutjub kanalu Filmskog centra Srbije.

Jedan od začetnika žanra doku-drame, Želimir Žilnik je od samog početka svog profesionalnog rada okrenut temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. Svoj debitantski dokumentarni film „Žurnal o omladini na selu, zimi“ snimio je krajem 1966. u selima u okolini Novog Sada.

Intervju sa Želimirom Žilnikom možete čitati na sajtu Nova.rs tokom vikenda.

Prikazao je kako mladi ljudi provode svoje slobodno vreme – u vinskim podrumima, na igrankama, po seoskim ulicama, u kafanama.
„Učesnici su duhoviti i energični mladići i devojke, koji se vesele i uživaju u životu, ali bi istovremeno želeli i da budu negde drugde“, piše u saopštenju Filmskog centra Srbije.

Film je snimljen kada je Žilnik u novoosnovanu „Neoplantu film“ došao sa predlogom da napravi petnaestominutni dokumentarac koji bi se snimao u Bukovcu, Krčedinu i Irigu.

– Znao sam nekoliko drugara, iz gimnazije i sa fakulteta. Veseli i pametni mladići. Dolazili bi ranim autobusima u grad. Viđali smo ih kako dremaju na klupama. Posle škole žure, da ne zakasne na autobuse. Ideja je bila da dokumentarac pokaže kako žive kod kuće – priča legendarni autor o nastanku ovog ostvarenja.

Žilnik je za ovaj film napisao scenario i režirao ga, a na njegovom nastanku filma sarađivali su snimatelj Mihajlo Jovanović Ciga, ton majstor Dragan Stanojević i montažeri Dragan Mitrović i Slobodan Mladenović.

„Žurnal o omladini na selu, zimi“ prikazan je premijereno 1967. godine na 14. Martovskom festivalu u Beogradu. Nakon svog debija, Žilnik je nastavio da se bavi angažovanim temama u kratkim ostvarenjima: „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava“ (1968), „Nezaposleni ljudi“ (1968), „Lipanjska gibanja“ (1968), „Crni film“ (1971), „Ustanak u Jasku“ (1972); a kasnije i u okviru igrane forme i dugog metra.

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969) nagrađen je Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu, a iste godine je u Puli osvojio četiri nagrade. Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji, te zaustavljanja rada na narednom igranom filmu „Sloboda ili strip“ (1972), reditelj će sredinu 70-ih godina provesti u Nemačkoj, radeći nezavisne filmove koji su se među prvima bavili temom gastarbajtera u ovoj zemlji.

Po povratku u zemlju, krajem 70-ih, režira seriju televizijskih filmova i doku-drama, a tokom 80-ih režira i nekoliko igranih filmova: „Druga generacija“ (1984), „Lijepe žene prolaze kroz grad“ (1985) i „Tako se kalio čelik“ (1988).
Među njegove najpoznatije filmove spadaju: „Tito po drugi put među Srbima“ (1994), „Marble Ass“ (1995), „Do jaja“ (1997), „Kud plovi ovaj brod“ (1998), „Tvrđava Evropa“ (2000), „Kenedi se vraća kući“ (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine?“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Kenedi se ženi“ (2007), „Stara škola kapitalizma“ (2009), „Destinacija Serbistan“ (2015)…

Njegovi filmovi bili su tema niza inostranih retrospektiva, a brojni radovi uvršteni su u kolekcije inostranih galerija i muzeja savremene umetnosti.

Od 19. marta Jutjub kanal Filmskog centra Srbije svakog dana predstavlja po jedan film naših autora, u širokom dijapazonu žanrova i formi.