0
Predlog je bio da to bude jedan od manjih Nušićevih komada "Svinja", a ja sam želeo da mladim glumcima pružim malo više materijala i raznovrsne igre, pa sam toj poznatoj jednočinki dodao i dve manje poznate, "Dugme" i "Kijavicu", kaže za Nova.rs reditelj Branko Popović o predstavi "D Pig", čija je premijera zakazana za sutra u Narodnom pozorištu Užice.
Predstava „D Pig“, sastavljena iz jednočinki Branislava Nušića „Svinja“, „Dugme“ i „Kijavica“ u režiji Branka Popovića četvrta je premijera u ovoj godini u Narodnom pozorištu Užice. Ovaj teatar u svom ansamblu ima nekoliko mladih glumaca, izuzetnih talenata, koji su završili prestižne akademije. Popović je realizovao želju užičkog pozorišta da ti mladi glumci dobiju jednu generacijsku predstavu, kojom će se zapaženim ulogama predstaviti publici, a koju će, sa druge strane, publika zavoleti jer će joj pružiti vedre i vesele trenuke.
– Predlog je bio da to bude jedan od manjih Nušićevih komada „Svinja“, a ja sam želeo da mladim glumcima pružim malo više materijala i raznovrsne igre, pa sam toj poznatoj jednočinki dodao i dve manje poznate, „Dugme“ i „Kijavicu“. „Kijavica“ je tu zato što će nas podsetiti na ovo vreme sa jedne duhovite strane, a cela priča će nas povezati sa našim najboljim komediografom. Nušić je voleo da se na neki način obračuna sa vlašću, a sa druge strane da progovori o nama, našim karakterima, preljubama i svim suprotnostima koje kao društvo imamo. Nazvali smo je „D Pig“ zato što glavni junak dolazi iz Amerike, služi se engleštinom, lošim engleskim jezikom, pa smo tako intervenisali i u naslovu – kaže za Nova.rs reditelj Branko Popović.
U predgovoru za komad „Svinja“, Nušić je napisao i duhovitu poruku koju je poslao jednoj dragoj glumici. Rekao je: „Evo šeljem vam ovaj tekst da ga igrate, ali se nadam da se glumci o njega neće otimati, naročito oni koji vole glavne uloge, jer se glavna uloga zove ‘Svinja'“. U startu je uneo duh u već zanimljivu i duhovitu temu.
– Reč je o jednoj beogradskoj građanskoj porodici između dva rata, kojoj u posetu dolazi jedan stari prijatelj iz inostranstva. Pored toga što želi da ostane prijatelj, on bi da se malo umeša i u porodicu, što pomalo liči na Molijerovog Tartifa. Tu se otkrivaju i neke seksualne sklonosti prema ženi njegovog najboljeg druga, što izaziva i niz komičnih situacija. Mislim da će te seksualne aluzije i ta priča uopšte, dobar Nušićev tekst i dobra glumačka igra, uspeti da relaksira publiku u svim ovim okolnostima – dodaje Popović.
Pored zabave koje je publika žedna u ovim vremenima, Popović kaže da predstava nudi i pouku, povod da se zapitamo koliko poštujemo sebe i koliko i zašto se divimo svemu onom što dolazi odnekud drugde, a to je uvek vredno reći, jer u takvim situacijam sami sebe gazimo.
– Ta naša sklonost da se klanjamo svemu što dolazi iz inostranstva, da gledamo kao nešto superiorno, nešto što je vrednije od našega je velika zabluda. Predstava upravo govori na način da prema svemu treba biti kritičan, pa i prema našim prijateljima koji dolaze iz inostranstva ili se predstavljaju kao prijatelji. Poruka koju predstava šalje je u smislu toga da mi treba da cenimo naše vrednosti i da ih sačuvamo, naročito porodične. Sa druge strane, da se nasmejemo ili da ismejemo sve one koji bi želeli da budu nešto drugo. Moj jedan prijatelj je rekao da ne ulazi u prodavnice koje imaju strane nazive i koje na stranom jeziku šalju poruku jer se, kako je rekao, ne obraćaju njemu. Upravo se radi o tome jer je to naša malograđanština, kada mislimo da sve ono što je napisano na stranom jeziku, najčešće engleskom, nešto što nas čini većim i značajnijimu nečijim očima. To je često izraz jedne opšte nekulture, želje da se predstavimo drugačije nego što jesmo a naše izvorno pravo lice je uvek bolje od onog što želimo da budemo a nismo – ističe Popović.
Popović je kao reditelj, ali i neko ko je učestvovao u dramaturgiji teksta, pronašao zgodne momente koji se mogu međusobno povezati pa je tako spojio “Svinju” sa “Dugmetom “ i “Kijavicom” kako bi se dobio bolji i lepši zaplet, celovečernja predstava, duhovitija i raznovrsnija.
U predstavi “D PIG” igraju Branislav Ljubičić, Vanja Kovačević, Dejan Maksimović, Divna Marić i Janko Radišić. Ono što će za publiku biti posebno interesantno je da će Radišić biti u ženskoj ulozi, i to sobarice.
Branko Popović diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1988. godine, u klasi profesora Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića. Radio je u Narodnom pozorištu u Užicu kao reditelj, umetnički direktor i direktor pozorišta, gde je pokrenuo i „RadioTaliju“ i „Novine užičke“, a zatim i u preduzeću „Mega S“ kao direktor „STV” u Užicu. Na Učiteljski fakultet, današnji Pedagoški fakultet Univerziteta u Kragujevcu, prelazi 2000. godine, gde radi kao redovan profesor, a jedno vreme je obavljao i funkciju prodekana za nastavu. Aktivan je i kao član raznih tela na Univertitetu u Kragujevcu, a bio je angažovan i kao profesor na Akademiji umetnosti, na odseku glume, u Kosovskoj Mitrovici i na Visokoj vaspitačkoj školi u Aleksincu. Objavio je knjigu „Dramski svet Ljubomira Simovića“ i dramsku igru „Kremansko proročanstvo“.
U Užicu mu je izvedena dramatizacija „Prodan na Kosovu“ i nekoliko komada za decu, kao i u Pirotu i Somboru. Objavio je više naučnih i stručnih radova. Režiraoje u Somboru, Zrenjaninu, Leskovcu, Pirotu, Tuzli, Otvorenom pozorištu Studenstski grad, u Novom sadu u Srpskom narodnom pozorištu, u Zvezdara teatru… Osnivač je i prvi direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu i dobitnik je više nagrada i priznanja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
