Novica Antić o Bebi Trifunović: Prevođenje kao umetnost

Kultura 11. jun. 202112:37
Podeli:
Novica Antić, Matilda Beba Trifunović. Foto: Privatna arhiva, Nova.rs

Dešavalo se da se oko jedne replike, jedne fraze, ona i Jovan Ćirilov, znalac i dobar poznavalac mnogih jezika, pa i nemačkog, dugo raspravljaju i premišljaju. I skoro uvek bi Jovan usvojio Bebin predlog, kaže za Nova.rs prevodilac Novica Antić povodom ustanovljenja nagrade Matilda Beba Trifunović.

Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovilo je novu nagradu, koja nosi ime Matilde Bebe Trifunović (1933-2005), istaknute srpske dramske prevoditeljke, žene koja je u svom tihom ali žarkom prevodilačkom poslanju, bila jedan od stubova BITEF-a i jedna od najdražih, najkonstruktivnijih i najsamosvojnijih saradnica mnogih glasovitih srpskih pozorišnih stvaralaca. Nagrada će se dodeljivati bijenalno, a prvi put će svečano biti uručena 20. septembra ove godine, saopštili su iz Udruženja književnih prevodilaca.

O Matildi Bebi Trifunović za portal Nova.rs govori Novica Antić, književni prevodilac i upravnik Ateljea 212.

– Matilda, ili kako smo je svi mi zvali, Beba Trifunović spada u red onih saradnika BITEF-a koji su bili tu od samih njegovih početaka. Nažalost, većina ih sada više nije među nama. Kada smo mi, tada mladi ljudi početkom 90-ih godina prošlog veka došli u BITEF, tu je bila i Beba, dočekala nas je majčinski toplo, uvek vesela, spontana, njene oči boje alpskog neba, prodorne i dobre, pamtiću dok sam živ. Matilda je bila sjajan prevodilac, njeni prevodi savremenih nemačkih dramskih tekstova predstava koje su gostovale na BITEF-u ili se izvodile u JDP-u i danas nisu ništa izgubili na snazi, uverljivosti i lepoti. Beba je umela da „ulovi“ srž savremenog dramskog teksta čak i onda kada taj tekst nije bio po njenom ukusu, umela je da se izdigne iznad tog subjektivnog osećaja, a to je redak i dragocen dar za prevodioca.

Matilda Beba Trifunović Foto:privatna arhiva/ukpsalts.org

Nemački jezik, pun složenih kovanica i mogućnosti stalne tvorbe novih reči nimalo nije lako prevoditi na druge jezike, ukazuje naš sagovornik.

– Pozorišni jezik je specifičan, te replike izgovaraju glumci na sceni i tu ne sme da bude nikakvog viška ili manjka reči, to se odmah primeti. Beba je to znala i osećala. Dešavalo se da se oko jedne replike, jedne fraze, ona i Jovan Ćirilov, znalac i dobar poznavalac mnogih jezika, pa i nemačkog, dugo raspravljaju i premišljaju. I skoro uvek bi Jovan usvojio Bebin predlog rešenja neke jezičke nemačko-srpske zavrzlame – objašnjava Antić.

Smatra da je ustanovljenje nagrade za dramske prevode „Matilda Trifunović“ od velikog značaja za našu kulturu i pre svega, pozorišnu umetnost.

 

– Književni prevodioci koji prevode drame su skoro uvek ti koji našim pozorištima otkrivaju nove evropske i svetske dramske pisce. Oni pružaju tu dragocenu informaciju o tome šta i kako pišu i izvode na scenama neki drugi umetnici širom sveta. A obično, ti prevodioci ostaju u senci. Dramski prevodi se retko štampaju, kada se to i dogodi, knjige izlaze u malim tiražima jer su namenjene specifičnom, uskom krugu čitalaca. Novi prevodi na scenama su sve ređi i ređi, naročito kvalitetni novi prevodi. Mi, dramski prevodioci smo sve stariji i stariji… malo mladih kolega se odlučuje na taj težak i vrlo neizvestan poduhvat prevođenja dramskih tekstova. Zato je ova nagrada od izuzetnog značaja, pre svega kao podstrek novim generacijama književnih prevodilaca, bez kojih pozorište ne može. A ime naše Bebe Trifunović ostaće i posle nas, koji smo je poznavali, poštovali i voleli – zaključuje Novica Antić.

Konkurs za prijem radova, publikovanih u knjigama i časopisima ili izvedenih na pozorišnim scenama u Srbiji, otvoren je do 10. jula. Dramske prevode objavljene ili izvedene u periodu od 1. januara 2018. do 1. januara 2021. svi zainteresovani mogu poslati na adresu: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Francuska 7, 11000 Beograd.

Komentari

Vaš komentar