Nova studija: Rafaelo Santi umro od jedne vrste koronavirusa

Popularni mit je da je čuveni slikar preminuo 1520. godine u 37. godini od sifilisa, jer je imao previše ljubavnica.Stručnjaci ipak misle da je Rafaelo preminuo od druge infekcije.- Rafaelovu groznicu lečili su tada najbolji lekari Rima, koje je lično poslao papa u strahu od gubitka neprocenjivog umetnika - izjavio je Frans presu istoričar medicine Mikele Augusto Riva.Italijanski slikar Djordjo Vazari (1511-1574), koji je pisao o Rafaelu, naveo je da slikar nije obavestio na vreme svoje lekare da je "često imao izlaske po hladnim noćima kada je posećivao ljubavnice".- Bilo je mnogo hladno tog marta i verovatno je Rafaelo dobio upalu pluća - rekao je Riva.- Tadašnji lekari, koji nisu znali za te noćne posete, tvrdili su da je Rafaelo imao groznicu "zbog viška raspoloženja i krvi" i zbog toga su mu prepisali terapiju sa pijavicama i puštanjem krvi, što je dodatno oslabilo umetnika - ocenio je Riva.Istoričar medicine je dodao da su tadašnji lekari bili svesni opasnosti terapije krvarenjem u lečenju infektivnih bolesti, ali su oni umetnika lečeli na osnovu pogrešnih informacija.Riva, koji je napisao najnoviju studiju o Rafaelu zajedno sa još tri stručnjaka sa univerziteta u Milanu, rekao je da je greška lekara i pacijenta koji nije rekao sve lekarima, doprinela ranoj smrti umetnika.U studiji je navedeno da je Rafaelo umro od plućne bolesti koja je veoma slična današnjem koronavirusu.Rafaelo (1483-1520) spada uz Leonarda da Vinčija i Mikelanđela u najznačajniji predstavnike renesanse.Za sobom je ostavio remek-dela: tri freske u Vatikanu - "Atinska škola", "Sveti razgovori" i "Poetika", velike slike "Madona pod baldahinom" i "Polaganje u grob", kao i niz slika posvećenih Bogorodici od kojih "Madona sa češljugarom" i "Madona u zelenom".Smatra se izvanrednim portretistom, a njegova tehnika je bila inspiracija za druge slikare. Jedan od najpoznatijih portreta je slika renesansnog pisca i diplomate Baldasarea Kastiljonea.