Nova.rs poklanja 5 knjiga i predstavlja ponudu izdavačke kuće "Agora" na Sajmu

Izdavačka kuća "Agora" u biblioteci pod istoimenim nazivom predstavlja sledeće autore:

Pejami Safa bez sumnje se svrstava u red turskih klasika, skoro u svim romanima tematizujući odnos između istoka i zapada, sukobe između starog i novog, između naprednog i degenerativnog, i to maestralno radi sukobljavajući alafranga i alaturka likove dopuštajući da svako govori sopstvenim jezikom. Roman “Sami smo” jedno je od Safinih dela o kojem se među književnim kritičarima ponajviše raspravlja. Radnja romana dešava se nakon Drugog svetskog rata u jednoj vili koja se nalazi u istanbulskom kvartu Ješilkoj. Iako predstavlja tešku sliku tadašnje Turske, sabijenu u jednoj porodici na skučenom prostoru, problemi jedinke i zajednice koje Safa želi rešiti, večni su i tiču se celog čovečanstva.

Šebnem Išiguzel savremena je turska autorka koja autentičnim pripovednim perom sve više osvaja kako Tursku, tako i inostranu čitalačku publiku. Nakon romana "Devojka na drvetu", "Agora" se opredelila da objavi roman “Senka mojih trepavica” koji iz dečijeg doživljaja sveta pripoveda priču o surovosti, nasilju. Autorka romana smelo skida veo sa jedne opštepoznate, ali na marginu sklonjene tragedije, sa surove priče o seksualnoj i radnoj eksploataciji dece, dajući glas devojčici koja postaje glasnogovornik onih nemoćnih, poniženih, nevidljivih, čije vapaje skoro niko i ne čuje u trenucima kada i savremena civilizacija u sopstvenim posrnućima samu sebe jede.

Fajsal El Suvajdi, prepoznat kao poznavalac i proučavalac interkulturnih veza latinske i arapske civilizacije, pravo je osveženje u savremenoj arapskoj književnosti. Njegov roman “Pod krilima anđela” nastao usled životnih okolnosti koje su 1990. zadesile samog pisca čija je porodica, zajedno sa njim, preživela strašan požar koji je gutao sve na svom putu, te na neki način ova knjiga zapravo je pohvala Anđelu koji je bio produžena ruka jedne božanske intervencije.

“Peti brod” roman je prvenac jedne od najvažnijih savremenih slovačkih književnica, Monike Kompanjikove, nagrađen najprestižnijim slovačkim književnim priznanjem – nagradom „Anasoft litera“ (2011). Inspirisan stvarnim događajem, ovaj roman otvara najintimniju dramu dvanaestogodišnje devojčice Jarke, koja svoj doživljaj sveta oblikuje na periferiji grada, gde živi sa samohranom majkom koju „oslovljava po imenu“ i bakom Irenom („drvenom“, hladnom ženom) bez istinske porodične ljubavi, sigurnosti i razumevanja.

Jedna od najvažnijih argentinskih spisateljica današnjice, Luisa Valensuela (1938) je bila primorana da svoju zbirku priča “Promena oružja” (1982) objavi na španskom u Sjedinjenim Državama jer je njena zemlja bila pod jednom od najokrutnijih vojnih diktatura (1976–1983). Teme ovih priča jesu: moć koju mislimo da imamo ili bi voleli da imamo; žensko telo i njegov položaj u patrijarhalnom društvu; reči i jezik koje koristimo da bismo osmislili moć i telo. Valensuela je pronicljiva, odvažna, duhovita i oštrog jezika.

Biblioteka “Kalendar”

Biblioteku posvećenu ostvarenjima domaće produkcije "Agora" otvara novim romanom dobitnika nagrade “Meša Selimović” Nebojše Lapčevića "Sejač". Ovaj roman zasnovan je na nekoliko isprepletenih pripovednih tokova u dvadeset četiri poglavlja većma lirske proze o umetnosti, o precima, ljubavi i strasti, o duši, propadljivosti čoveka i smrti, o čulnom ka misaonom, o sopstvu i zajedničarenju, mitu i legendi Tromoravlja, o lepoti stvaralaštva, oneobičavanju i vaskrsloj prirodi...

Dnevnička proza Slavka Gordića “Sto dana” predstavlja zapise iz Dnevnika koje je ovaj univerzitetski profesor, kritičar, esejista i pisac vodio intenzivno u stodnevnom rasponu postavljajući neka krucijalna pitanja bivstvovanja, lična i univerzalna: Šta čini naše dane? Šta sami činimo, šta nam drugi čine, u užem i širem okružju? Šta pokreće našu svest, damare i osećanja? Čime telo, duh i duša uzvraćaju na pozive i dozive sveta?

Roman "U jednom dahu" Borisa Lazića tematizujući kasne devedesete, prati životna iskušenja dvojice glavnih junaka: mladog pisca poreklom iz emigracije i inostranog dopisnika. Obojica kreću u svojevrsni Road Trip kroz Srbiju, s ciljem izveštavanja o Protestu. Dok novinar šalje dopise svojih anketa, dotle mu mladi pisac služi kao konsekutivni prevodilac. Jedan tok romana pruža sliku prvih koraka ulaska u književnost, dok je drugi, dominantniji, onaj koji opisuje susrete inostranog dopisnika sa građanstvom i seljaštvom, sa predstavnicima vlasti i opozicije, diljem zemlje.

"Šangaj i pola sveta" – hibridno je ostvarenje koje stereografski ujedinjuje prethodna prozna dela Vladana Matića, a u kojem se u fantazmagoriji i (anti)utopičnosti akumuliraju sva prethodna iskustva svojevrsnog nomadizma, psihogeografije i civilizacijskog hedonizma, a imaginacija i dalje nestrpljivo “žudi za osvajanjem prostora, za promenom prostranstava koja stvara i kojim se kreće” (V. Pavković).

“Ex silentium” novi je roman Slobodana Mandića, višenagrađivanog pisca, koji nastavlja potragu njegove prethodne knjige Antikvar Gospodnji, potragu pripovedača koji traga za mestom od koga počinje područje duha. Roman koji ljubitelje lavirintskih čitanja teksta i stilski bogatih narativa sasvim sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

"Sećanje na pomolu" Alme Koman – knjiga intimna, iskrena, ljudski prisna, te neminovno i bez oklevanja uvlači u fabulu. Narativ romana kroz redove jednako diše, a taj dah se ubrzava od momenta zapleta kada se glavni junak nađe među zidovima čudne, neznane institucije u koju je nevoljno, tuđom rukom doveden pod nerazjašnjenim okolnostima.

"Agora" iz biblioteke “Link” izdvaja:

“Nesavršene” Lidije Vasiljević. Knjiga koja je za veoma kratko vreme stekla popularnost čitalaca, a predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku.

Mila Mihajlović – “Istorija Srba na Apeninskom poluostrvu”, prošireno i dopunjeno izdanje. U vreme kada se na mnogim meridijanima ulažu grozničavi napori da se sagledaju nova značenja kulture u kontekstu savremenih socijalnih, ekonomskih i političkih promena, dr Mila Mihajlović upustila se u izazovne i aktuelne teme. Njen rukopis oslanja se na saznanja i alate nekolikih srodnih ili manje srodnih disciplina – ne samo, dakle, istorije već i kulturologije, psihologije i sociologije, a značajnim svojim delom odnosi se i na budućnost – ne samo na prošlost i sadašnjost.

Biblioteka „Hyperlink”

Prevod na engleski zbirke pesama Nenada Šaponje „Psihologija gravitacije“, koju, izdeljenu u tri celine, čine 33 pesme visokoestetizovanog izraza, prepoznatljivog za Šaponjino stvaralaštvo. Njegova poezija i dalje se odlikuje poetičkom doslednošću kakvu poseduje retko koji individualni autorski projekat. O svojoj novoj pesničkoj knjizi autor piše: „Ova knjiga je napisana za sve vas koji smete da pomislite, a i da naglas, u svetu zahuktalih i izvrnutih smislova svakodnevice, pročitate, da je poezija drama bića, karta za dušu na putu prepoznavanja… mesto dijaloga, šetnja po ivici, let bez krila, san koji traje… ono uzbudljivo mesto na kome i jesmo i nismo, u isto vreme i van vremena…“

Biblioteka „Pogled preko svega”

Drugi deo dnevnika Pavla Ugrinova, značajnog književnika, osnivača Kamerne scene Ateljea 212 i urednika dramskog i serijskog programa Televizije Beograd, pod naslovom “Nulta egzistencija 2”, ovaj put vođen između 1973. i 1989. godine, nešto je sasvim drugačije za sve ljubitelje “dnevničke literature”, budući da je i sama ličnost P. Ugrinova bila nešto sasvim drugačije i autentično u kulturnom životu na ovim prostorima.

Biblioteka "Akademija za pisce"

Biblioteka “Akademija za pisce” ove godine obogaćena je još jednim naslovom "Pripovedati, pevati ili pozorište praviti?" i ovaj put u priređivačkom podvigu našeg značajnog postmodernog pisca – Đorđa Pisareva. Nakon knjiga Mašina za čitanje, O stanovnicima biblioteke, Majstor koji gradi svetove i gospodari pričama i Od radionice čitanja do kursa kreativnog pisanja, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Kruševac, ove godine ciklus se nastavlja knjigom koja hibridnim postupkom okuplja mikrotekstove iz domena proze, poezije i drame, uplićući i tekstove samog priređivača kao sveobuhvatni kaleidoskopski pogled na mikroceline knjige.

Prvih petoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju "Agore": "Promena oružja"  Luise Valensuele, "Sami smo" Pejami Safe, "Nesavršene"  Lidije Vasiljević, "Sto dana" Slavka Gordića i "Peti brod" Monike Kompanjikove.

Bonus video:  Dragan Velikić o svojoj novoj knjizi "Bečki roman"