"Kad krava od 500 kila protutnji pored tebe, zapitaš se - zašto ovo radim": Nova.rs na kafi s Danisom Tanovićem i ekipom iz "Nakon ljeta" u Sarajevu

Jedan od najtraženijih hrvatskih glumaca Goran Navojec prisetio se snimanja ove mračne komedije koja se odvija na jednom ostrvu u kojem zaplet počinje kad mlada Zagrepčanka, vanbračna kćer bogatuna dolazi tamo i upušta se u aferu s oženjenim britanskim piscem, kojeg "trese" kriza srednjih godina. I ubrzo njihova morska avantura pretvara se, ne samo u zabranjenu ljubav, već i otvara pitanje potrage za identitetom:

- Snimanje na ostrvu je bilo predivno i preromantično, ali komplikovano s podukcijske strane. To je ostrvo praktično bez struje, gde vozila nisu dozvoljena, pa hajde sad snimi film, donesi sve tu. I još plus moraš u sve uračunati prirpodne pojave, kao što su bura, jugo ili morske struje. Svakom producentu se od snimanja ovakvog filma desi predinfarktno stanje, a još ako krenemo da im pričamo o produžetku snimanja, jer nije sve gotovo… Neverovatno je da smo imali uglavnom idealno vreme, doduše bilo je malo kiše, i da je produkcijski deo ekipe, koji su neprijatelji glumačkog tima, uspeo da izdrži. Ali, da ne zaboravim onaj romantični deo - da je čitava ekipa stalno na okupu, i da se na tom ostrvu možeš baviti svojim poslom - kazao je Goran Navojec.

Scenaristkinja "Nakon ljeta" Anja Matković priznala je da je ovo bilo za nju posve drugačije iskustvo od svega što je do sada radila.

- Finansiranje filma je skup proces, a ovaj projekat se dogodio brzo. Za tri godine smo došli do novca za proizvodnju filma. Scenario je prošao kroz niz razvoja. Prvu ruku sam Danisu Tanoviću poslala samo da mi da sugestije. Međutim, spontano je u razgovoru Danis priznao da je uvek želeo da snimi morski film, na nekom ostrvu i tako je došlo do saradnje - objasnila je scenaristkinja, izrazivši nadu da će "Nakon ljeta" pobuditi žensko saosećanje i senzibilitet, jer govori i o borbi za pripadanjem u društvu.

Najavila je i da će se od 29. avgusta film naći u bioskopskoj distibuciji u BiH, biti prikazan na još nekim festivalima, a potom biti i u regionalnim bioskopima.

Glumac Uliks Fehmiu, koji u "Nakon ljeta" igra tog pisca, na kog "pada" glavna junakinja, istakao je koliko mu je značila saradnja s Tanovićem na ovom ostvarenju:

- U ovom čudnom trenutku, u kom se svet nalazi, gde smo sve više u crnom, ovaj film nam je pomogao da nađemo nešto lepše. Znate, Meg Rajan (koja za nekoliko dana dolazi u Sarajevo, kako bi primila Počasno srce Sarajeva, prim.aut.) su jednom pitali šta je pali, a ona je rekla - talenat. Kad gledam ono što Danis radi, i kako Goran glumi - odmah želim da budem deo takvih projekta. I još snimate na ostrvu gde nema struje punih 40 dana, i opet u najlepšim uslovima. O tome da li raditi ovakav projekat se onda ni ne razmišlja - priznao je Fehmiu, dodavši da i dok je čitao scenario, uvideo je da film ima "neku setu, melanholiju na raznim nivoima, čežnju za životom, i sudaranje junaka s istim, no da prevlada shavtanje da bi životu trebalo omogućiti da teče".

Uprkos tome što mu je film otvorio slavljeničko, 30. izdanje Sarajevo film festivala, reditelj Danis Tanović najpre se osvrnuo na loše stanje u bosanskohercegovačkoj kinematografiji:

- Imam osećaj da dolazimo, nažalost, na kraj jednog lepog perioda za kinematografiju. Puno klinaca s Akademije scenskih umjetnosti su imali priliku da rade proteklih godina, mnoge kolege da snimaju filmove i serije. I ja, naravno. Drugi sezonu moje serije "Kotlina" podržao je BiH kontent lab, no sad je ukida. I s ukidanjem filmski radnici ovde nemaju gde da se okrenu i traže prvi novac za film. Pa ako u zemlji, iz koje ste, ne nađete prvi novac, gde ćete? U Hrvatskoj, Srbiji? Ako se nešto ne promeni hitno, to bi bilo to št se mene i snimanja filmov aili serija tiče. Stalno govorimo o industriji, kinematografiji, ali ona postoji samo zahvaljujući entuzijastima. Stranke koje su ovde 30 godina vladale nisu se potrudile ništa da urade oko kinematografije. Jedino što je pametno urađeno bilo je stvaranje Kontent laba i prvo što se desilo, kad je došla sledeća vlast, ukinut je. Ne razumem taj odnos prema stvaranju. No, na svakih nekoliko godina su izbori, pa izjasnite se da su vas razočarali i borite se za neke druge ljude - poručio je Tanović.

Ali, čula se i opaska, što svako ko je ovde bio u drugoj polovini avgusta proteklih godina, jeste da se tokom Sarajevo film festivala zaboravi i na politiku i na sve druge životne probleme:

- SFF slavi 30 godina, a ja taj festival doživljavam kao nešto svoje. Ljudima koji rade veliki posao, koji se ne vidi, skidam kapu. Ovaj festival je odavno prerastao granice BiH. Pre rata ste imali Pulu i Fest, kao dva najveća festivala. A danas Pula znači samo hrvatskom filmu, dok na Festu skoro nisam bio. Dakle, ostali su na svojim stranama. Sarajevo je iz male priče koja je bila prkos ratu, izrastao u nešto veliko. Ali, problem je što se ovde sve radi uprkos nečemu, tako je nastao festival, tako mi pravimo filmove. Hrvatska odvoji 15 miliona evra godišnje za filmove, a BiH milion i po evra. Ovde se stalno dešava da dođu neki talentovani ljudi i naprave nešto na mišiće. I stalno je tako...

Fehmiu se na to nadovezao rečima da Sarajevo film festival čine ljudi. I da oni u svom DNK nemaju interes festivala, već sredine:

- U misiji festivala je lečenje, izlečenje, pokušaj dekontaminacije ovih prostora. Kad bi svako u svojoj sredini tako radio, bilo bi idealno. Svest o opštem dobru je značajna ako se već bavimo kulturom. Ako kultura nije ogledalo trenutka u kom živimo, onda nas nema - sud je glumca, koji je podelio s prisutnima i svoju sudbinsku nit sa Sarajevom:

- Otac mi je rođen u Sarajevu, ja sam ovde služio vojsku, a moja supruga Snežana je deo tkanine Sarajeva. Kad sam emigrirao u Ameriku, u Njujork, sećam se 2001. se pojavljuje film "Ničija zemlja" i, u pauzi pečenja hleba, odem u Linkoln centar da ga pogledam, ne znajući ništa ni o filmu, ni o reditelju. U mraku sale kreće verzija uspavanke, a nikad je nisam nigde, sem kad me je majka uspavljivala, čuo. I to je, ispostaviće se, film dotičnog gopsodina. Sarajevo je moja sudbina.

https://www.youtube.com/watch?v=Ypsnv50Af_I

Hrvatski glumac Goran Navojec, s iskustvom i u holivudskoj kinematografiji, uporedio je to sa snimanjem filmova u ovom regionu:

- Ja sam glumio u "Nemogućoj misiji", i u takvim produkcijama nema problema o kojima mi govorimo ovde. U opisu našeg radnog mesta jeste da budemo neko drugi -a tu drugu ličnost stavaramo zajedno sa scenaristom i rediteljem. Kad se kaže akcija -to što ste uradili ostaće u večnosti. Film je vrlo egzekutivan. Kad zadnja klapa padne, ostaje zauvek. Nama, glumcima bi se moglo pomoći kako se kasnije mogli pročistiti od uloga, naravno ne svih. Filmovi ne treba da daju rešenja, ali mogu da postavljaju puno pitanja, i da otvaraju diskusije u društvu. A živimo u društvima gde je dobrodošlo da se progovori i o mentalnom i zdravlju - uveren je glumac.

Vrativši se na "lake" teme Tanović je podelio s publikom iskustvo snimanja scena s životinjama, tačnije kravama koje u "Nakon ljeta" konzumiraju opojne supstance…

- Kad pročitam scenario u kom su životinje ili deca ja to ne režiram. Ali krave… Voleo bih sad da snimim dokumentarni film o kravama. Mi smo krave na ostrvo dovukli one večeri kad smo snimali scenu u kojoj se pojavljuju. Međutim, one su pred samo snimanje scene pobegle. I ganjali smo ih po ostrvu da snimimo još jedan tejk, trčali za njima, vabili ih da se vrate. Pa, u dva ujutru smo imali kratak sastanak produkcije, gde su producenti uplakani gledali u mene… Da smo radili ovaj film u američkoj produkciji ta bi scena koštala kao ceo budžet našeg filma. Ali, mi smo tu scenu snimili za jedno veče, iako su krave pobegle a statisti morali da se vrate brodom na kopno. Ne znam da li bih ikada više snimio film s kravama, za direktora fotografije nisam siguran (smeh). Kad protutnji krava od 500 kila pored vas zapitate se: zašto ja ovo radim, da li je vredno - priznao je Tanović.

Kad je krenuo u čitavu ovu priču, i uspeo da skupili novac za snimanjem, opet nije znao hoće li uspeti:

- Ali, uspeli smo i to je jedino što je važno. Meni je ovo deseti film i svaki je bio različita priča. Rad na jednom filmu je trajao šest godina, na ovom tri godine, ali najvažnije je da imate dobar scenario. Kad sam napisao "Ničiju zemlju" niko me nije znao. I kad sam 1999. ponudio scenario, producent mi je rekao da je zauzet do 2005. Ali, ja sam bio uporan. Ipak sa, sećam se bio je petak, ostavio scenario, a već u ponedeljak me je zvao na ručak. Da me je zvao na kafu ne bih rekao mojoj ženi da ću snimiti film, ali ručak je, ipak, investicija. Odneo je scenario u Brazil, i vratio se sa još dva koproducenta, pa je pojavio jedan iz Engleske, i za četiri meseca smo skupili novac. A imam predloške koje sam napisao pre deset godina, a još nisam skupio novčana sredstva. Dakle, nema formule - zaključio je Danis Tanović.

https://www.youtube.com/watch?v=d7AnajgLvhs

Bonus video: Sarajevo film festival