0
Mi smo jedna od retkih država u regionu koja uopšte ima festival nacionalnog filma, čak ih ni u Evropi nema puno, kaže za Nova.rs Nataša Bučar, direktorka Slovenskog filmskog centra Slovenije, koja organizuje Festival slovenačkog filma Portorož.
Već četvrti dan u predivnom Portorožu odvija se 27. Festival slovenskog filma. Ako izuzmemo Pulu, jedan od najstarijih festivala na tlu bivše Jugoslavije, ovaj u Portorožu jedini je na kom se mogu videti isključivo nacionalni, odnosno slovenački filmovi. I od 22. oktobra, kad je startovao premijerom filma „Cent` anni“ Maje Doroteje Prelog svakog dana, od rana ujutra do kasno u noć mondensko turističko mesto na slovenačkoj obali potpuno je u znaku filma.
A ni loše vreme, niti dosadna kiša ne kvare silnim slovenačkim filmskih stvaraocima, studentima, novinarima provod! No, nisu ovde, na nekoliko lokacija širom Portoroža samo na meniju slovenački filmovi, već i oni koji su rađeni u koprodukciji s ovom zemljom.
Među njima su i srpski filmovi. Jedan od njih jesu i „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića, koji su bili prikazani drugog dana festivala, dok je juče viđen još jedan nagrađivani srpski dokumentarac – „Flašaroši“ Nemanje Vojinovića. Danas je publika mogla da vidi nagrađivani hrvatski kratki igrani film Nebojše Slijepčevića „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ ili dokumentarac Slobodana Maksimovića, rađen u koprodukciji s BiH „Praslovan“ o Zoranu Predinu. Ili izvrstan dokumentarac „Ali je bilo kaj avantgardnega?“ o slovenačkoj filmskoj avangardnoj sceni u bivšoj Jugoslaviji, o opusu Boštjana Hladnika, Karpa Aćimovića Godine (koji je prisustvovao projekciji), OHO skupine i brojnih drugih stvaralaca o kojima svedoče i Slobodan Šijan i Želimir Žilnik.
Međutim, koliko god da je Portorož ovih dana centar filma, nije bilo lako niti napraviti, niti ovoliko godina održati festival.
– Za nas je od samog početka Festival slovenskog filma bio izazov. Sloveniju odlikuje mala zajednica filmadžija koja je jako konkurentna između sebe. A tu konkurenciju samo pojačava to što mi na festivalu dodeljujemo državne nagrade, koje znače velike reference za karijeru, ali i za buduće filmove – kaže za Nova.rs Nataša Bučar, direktorka Slovenskog filmskog centra Slovenije.
Iako je festival nastao u Portorožu i u ovom primorskom mestu se održavao, svojevremeno je, objašnjava Bučar, na nekoliko godina bio premešten u Celje. No, to nije bila dobra odluka. Nije mu se, kroz smeh precizira naša sagovornica, tamo, u Celju sviđalo:
– Slovenački filmski stvaraoci jako vole more. Vole da snimaju na moru i da se taj godišnji skup dešava na moru. I festival se tako vratio u Portorož. U poslednjh nekoliko godina uspeli smo da ga stabilizujemo. Sve se ovde sada poklopilo, a pre tri godine smo mu promenili ime u Festival slovenačkog filma Portorož, da mu damo identitet – priča Bučar, dodajući da je još jedan kuriozitet to što je producent festivala Slovenski filmski centar.
Susretali su se, seća se naša sagovornica, prvih dvadesetak godina festivala s različitim problemima. Između ostalog, i sa kritikama slovenačkih medija, koji su ga nazivali festivalom bez publike, nečem što služi kao „sindikalni izlet filmadžija na more“.
– Ali, uspeli smo proteklih godina da pobijemo tu priču da nema publike. I ove godine ćemo oboriti rekord po posećenosti. Istina je i da su ovde filmadžije jedni drugima publika, da se bodre, što je divno. U sali od 400 mesto gotovo svaki dan je sve puno, a čak su i projekcije studentskih kratkih filmova, koje su u deset ujutru, skoro pune – s ponosom kazuje Bučar.
Pominje i kako je direktor festivala Bojan Labović došao pre nekoliko godina na ideju da svi oni koji dolaze na ovu filmsku smotru s akreditacijom, koja podrazumeva besplatan ulaz na filmove, ipak plate jedan evro za svaku projekciju. Taj novac ide u fond iz kog se studentima umetničkih akademija plaća boravak u Portorožu.
– Ove godine je 120 studenata u Portorožu zahvaljujući „kulturnom evru“. Sve im je plaćeno i oni su naša publika. Na taj neki „skriveni način“ se stvara mreža za budućnost, ali i oni sami stvaraju i posebnu atmosferu.
Veoma je naša sagovornica zadovoljna kako festival protiče, evo več četvrti dan:
– Otvaranje je proteklo uspešno, uz odličan odabir filma. Osim toga, projekcije su veoma posećene što nam puno znači, a kako se bliži kraj uzbuđenje raste zbog neizvesnosti ko će dobiti nagrade – priznaje Nataša Bučar.
Festival će biti zatvoren u nedelju, 27. oktobra ceremonijom dodele nagrada u prelepom Avditorijumu, a jedan od članova žirija koji će doneti sud o najboljim dugometražnim i kratkometražnim igranim i dokumentarnim filmovima jeste i srpski scenarista i reditelj Gordan Matić.
Bonus video: Džon Torturo u Sarajevu
