Dan kada je gorela "Duša Francuske": Knjiga o Notr Damu

Anješ Poarje, autorka hvaljene knjige "Leva obala" o životu u Parizu u četrdesetim godinama 20. veka i umetnicima i filozofima “Grada svetlosti”, okrenula se u svojoj drugoj knjizi istoriji katedrale Notr Dam."I duhovna i sekularna, i gotička i revolucionarna, i srednjovekovna i romantična, uvek je bila mesto susreta i sklonište za svakoga, bili oni vernici ili ateisti, hrišćani ili pripadnici drugih učenja", piše autorka na samom početku.Svedočanstva iz prve rukeUvodno poglavlje, zapravo, i jeste jakim emocijama protkan detaljan opis svega što se dogodilo od trenutka kada se uključio alarm na ekranu pred neiskusnim čuvarima do momenta kada se, pet sati kasnije, potreseni francuski predsednik Emanuel Makron obratio naciji. Čitaoci tu mogu da iz prve ruke čuju i kako je, dok su plameni jezici gutali arhitektonski biser spasavano neprocenjivo kulturno blago iznutra. Već ovo poglavlje je, primećuje književni kritičar "Gardijana" Džon Henli, "vredno cene na koricama knjige". Ali to je tek početak.

Autorka podseća da je Notr Dam "uvek bio više od katedrale" (naziva je "licem civilizacije i dušom nacije", mestom koje je "svedočilo najboljem i najgorem u Francuskoj"), ispisala je u osam eseja ključne trenutke u istoriji zdanja, od polaganja prvog kamena 1163. godine, preko srednjeg veka i renesanse, doba Lujeva, Francuske revolucije i krunisanja Napoleona ili stvaranja Igoovog dela "Zvonar Bogodičine crkve u Parizu" koje će katedralu načiniti slavnom širom sveta, do događaja iz prošlog veka poput oglašavanja zvona za kraj Drugog svetskog rata ili pri sahrani generala Šarla de Gola.Autorka u knjizi nudi i obilje podataka (pa i poneku triviju) poput onih da su zvona sa katedrale nakon Francuske revolucije iskorišćena da bi se od njih izlili topovi, a da je jednom kamenorescu naloženo da ukloni kamene glave 28 kraljeva Judeje sa fasade jer se verovalo da ti portreti "predstavljaju francuske kraljeve".

Podseća i na to da je Igo svoj roman napisao 1831. godine delimično i zato da bi skrenuo pažnju na to koliko je ruinirana gotska arhitektura u Parizu u to doba, te da je uspeh "Zvonara" umnogome doprineo i renoviranju Notr Dama sredinom 19. veka, čemu je posvećeno posebno poglavlje.U knjizi ima i manje poznatih činjenica i anegdota, poput one da se 23. avgusta 1944. general Šarl de Gol lično penjao na toranj katedrale da bi objavio pobedu Francuza nad nacistima.Spasavaje Krune od trnjaNajvredniji deo ove knjige od 240 stranica, vezan je, ipak, za dramatični 15. april 2019. kada je Notr Dam goreo. Tu Anješ Poarje zapisuje i razgovore sa upravnikom katedrale Loranom Pradom u kom se on priseća događaja iz istorije zdanja, ali govori i o dramatičnim trenucima poput onih kada sam, ophrvan emocijama, dok vatra guta umetnine ne može da se seti šifre za sef od neprobojnog stakla sa najvrednijom relikvijom: Hristovom krunom od trnja. Ili trenutka kada se krov ruši takvom silinom da izbija odjednom sva vrata teška po nekoliko tona.Opisuje autorka i ozbiljnu dilemu pred kojom se našao prvi čovek vatrogasaca Pariza Žan-Klod Dale kada se zapalio severni toranj: da li da unutra, u vatreno grotlo, pošalje 50 najobučenijih ljudi sa rizikom da izginu, da se popnu na toranj i sa vatrom se bore “licem u lice” i tako praktično spasu celu katedralu od urušavanja. Za takvu odluku bio mu je potreban pristanak Makrona. Vatrogasci su uspeli u poduhvatu."Notr Dam je epicentar našeg života, mesto odakle se računa nulti kilometar u Francuskoj. U toliko je mnogo knjiga, na toliko mnogo slika, to je katedrala svih Francuza, čak i onih koji nikada nisu kročili u nju. Priča o njoj je naša priča i ona sada gori", prenela je Makronove reči Anješ Poarje, kao i reakcije iz sveta, ali i polemike vezane za obnovu zdanja.Kranovi stali zbog koroneUzroci požara u jednoj od najpoznatijih katedrala na svetu nisu još utvrđeni, a u javnosti se i dalje spekuliše da je u pitanju posledica nemara. Konačnu reč o tome trebalo bi da da istraga koja još traje.Obnova Notr Dama trajaće, kako je planirano, pet godina. U knjizi, razumljivo, nema podataka o "gradilištu veka". Zdanje je i danas ograđeno, nad njim je ogroman kran, ali su radovi obustavljeni zbog koronavirusa, pišu francuski mediji.

Ipak, pre nekoliko dana je prvi put od strahovitog požara u katedrali služena misa. Na misi na Veliki petak po gregorijanskom kalendaru u katedralu je ušlo sedmora ljudi.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram