Peruansko-španski književnik i nobelovac Mario Vargas Ljosa hitno je hospitalizovan, nakon što je zaražen koronavirusom.
Ljosa, jedan od najvećih živih književnika, krajem marta napunio je 87 godina i zbog pozne dobi mnogi strahuju za pisca.
„Zbog velikog medijskog interesovanja za zdravlje našeg oca, obaveštavamo javnost da je u bolnici od subote, nakon što mu je dijagnostikovam kovid-19“, saopštio je književnikov sin Alvaro Vargas Ljosa u svoje i ime brata Gonzala i sestre Morgane Vargas Ljose.
Nobelovac je u bolnici u Madridu od 1. jula, okružen porodicom, i pod neprestanom je brigom „vrsnih profesionalaca“, dodao je Alvaro.
Ovo je već drugi put da je književnik zaražen koronom. I prošlog proleća „zaglavio“ je u bolnici u Madridu zbog virusa kovid-19.
Mario Vargas Ljosa, kako podseća CNN, živi u Madridu i ima trojno državljanstvo – peruansko, dominikansko i špansko.
– Nikada nisam osetio nekompatibilnost zbog toga što sam Peruanac a imam španski pasoš. Uvek sam osećao da su Španija i Peru dve strane istog novčića – govorio je svojevremeno.
Rođen 1936. godine u Peruu Ljosu je odgajala majka, s obzirom da su mu se roditelji rastali tek koji mesec nakon venčanja, a otac „nestao“. Ali, kad mu je bilo deset godina, otac se iznenada vratio, nametnuvši mu stroga pravila. Po očevom naumu upisao je Vojnu akademiju, ali je nikada nije završio. No, zato jeste književnost, a jedno vreme bavio se i novinarstvom. Pored tegobnih okolnosti u kući, mladom Mariju na ruku nisu išle ni političke prilike u rodnoj zemlji. Kad je bio u tinejdžerskoj dobi politička previranja rezultirala su dolaskom diktatora Manuela Odrija na vlast 1948. godine.
Prvo delo, dramski komad „Inkino bekstvo“, napisao je sa 16 godina, a prva knjiga koju je objavio bila je zbirka priča „Šefovi“, za koju je dobio nagradu „Leopoldo Alas“. Nametnuo se na književnoj sceni posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu „Biblioteka Breve“ 1962. i Nagradu kritike godinu dana kasnije. I drugi roman „Zelena kuća“, iz 1965, ovenčan je Nagradom kritike i priznanjem „Romulo Galjegos“. Nizali su se naslovi „Razgovor u katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Jarčeva fešta“, „Raj na drugom ćošku“, „Avanture nevaljale devojčice“…
Dobitnik je najznačajnijih književnih priznanja, među kojima su Nagrada Servantes, nagrade Princa od Asturije, PEN/Nabokov… Švedska kraljevska akademija nauka donela je 2010. godine odluku da Mario Vargas Ljosa postane laureat Nobelove nagrade za književnost. U obrazloženju Nobelovog komiteta stajalo je, između ostalog, da dobija priznanje za „kartografski prikaz struktura moći i britak prikaz individualnog otpora, revolta i poraza“.
Ljosa je 2015. godine boravio u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu su piščevi poštovaoci satima čekali na potpis, a primio ga je i tadašnji prvi čovek Srbije Tomislav Nikolić, i nakon razgovora o raspadu Jugoslavije, Latinskoj Americi, istoriji, emigraciji pisac je kazao kako se „nije susretao s mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju“…
A u Srpskom narodnom pozorištu poručio je, kako je izvestila Slobodna Evropa, da je umetnička obaveza pisca da dobro piše, dodavši:
– Što se građanske obaveze tiče, mislim da suštinski nema velike razlike između građanina i pisca. Učešće pisca u javnom životu je neophodno i veoma značajno. U trenutku kada jedan intelektualac, jedan pisac piše, on ističe značaj svoje ideje i svoje vrednosti i time doprinosi da jezik društva, jezik politike ostane autentičan i da bude manje laži – govorio je pred prepunim SNP-om književnik kojeg poslednjih decenija optužuju za desničarske stavove.
Pisac u čijem su opusu društvene promene ključni lajtmotiv, pričao je i kako, kao neko ko se 1990. godine kandidovao na predsedničkim izborima u svojoj zemlji, ali nakon poraza odlazi iz Perua u Španiju i uzima tamošnje državljanstvo, ne odustaje od borbe za demokratske vrednosti.
– Književnost ne predstavlja samo veliko zadovoljstvo u životu, već je izvor modernog, slobodnog života. Nemojte dozvoliti da vama manipulišu, ne dozvolite da vas tuđa moć usmerava, negujte svoj kritički um, gradite bolju budućnost, a sve to možete učiniti i pomoću književnosti!
Bonus video: Najbogatiji pisci