NKSS: Pritisci na umetnike, izostanak podrške, novac sumnjivim organizacijama. Kultura u Srbiji se sistemski razara, otpor rešenje

Profesor Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope predstavio je na konferenciji u organizaciji NKSS opsežnu analizu realizacije konkursa Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i Uprave za kulturu Novog Sada. Analiza ukazuje na dugogodišnje probleme u funkcionisanju konkursnog sistema, od višemesečnog kašnjenja rezultata i neraspisivanja pojedinih konkursa, do netransparentne raspodele sredstava i kontinuiranog smanjivanja prostora za nezavisnu kulturnu produkciju.

Analiza za 2026. godinu pokazuje da je kroz konkurse Ministarstva kulture za savremenu produkciju podržano 953 projekta sa ukupno oko 470 miliona dinara, što predstavlja svega 2,63 odsto ukupnog budžeta Ministarstva kulture. Na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda podržano je 208 projekata sa ukupno 100 miliona dinara, dok konkursi 2020, 2024. i 2025. godine uopšte nisu bili raspisani ili nisu realizovani, dok do sada nije poznato na šta je utrošen novac predviđen za javne konkurse tih godina. Ovom analizom još jednom je potvrđeno da je jedan od najvećih problema javnog izdvajanja za kulturu, ne samo nedostatak novca, već potpuno odsustvo strateškog sagledavanja sistema kulture.

Ove godine posebno se ističe broj takozvanih “sumnjivih” organizacija čiji su projekti i programi podržani u višemilionskim iznosima. Pod tim se pre svega misli na organizacije koje dobijaju sredstva uprkos tome što se primarno ne bave kulturom, nemaju kontinuitet rada ili su osnovane neposredno pre raspisivanja konkursa.

Ukazano je na višegodišnje probleme u sektoru kulture koji u ovoj godini dostižu vrhunac, posebno u pogledu netransparentnog trošenja budžetskih sredstava, o čemu svedoči neinformisanje javnosti o kriterijumima raspodele sredstava iz diskrecionog fonda resornog ministarstva, kao i potpuno ukidanje pojedinih konkursa.

Po pitanju podrške nezavisnoj sceni, značajno je istaći podatak da je među analiziranim projektima podržanim od strane resornog Ministarstva detektovano samo dva u produkciji organizacija iz mreže NKSS, koja danas broji 107 organizacija.

Virdžinija Đeković Miketić, ispredNKSS i inicijative Zajednica umetnosti i kulture, predstavila je izveštaj „Hronike represije“, nastalog sa ciljem sistematskog beleženja pritisaka kojima su izloženi umetnici, kulturni radnici i organizacije. Za samo mesec dana od otvaranja poziva prikupljeno je gotovo 40 svedočanstava o otpuštanjima, pretnjama otkazom, neprodužavanju ugovora, izmenama sistematizacija radnih mesta, otkazivanju predstava i programa, kao i ukidanju finansijske podrške.

Kako je istaknuto tokom izlaganja, posebno zabrinjavaju pritisci povezani sa javnim angažmanom kulturnih radnika, njihovim učešćem na protestima ili javnim izražavanjem stavova. Prikupljena svedočanstva dolaze ne samo iz Beograda i Novog Sada već i iz Zaječara, Užica, Leskovca, Šapca, Pančeva i Kragujevca. Upitnik za prijavljivanje slučajeva i dalje je otvoren, dok je kroz saradnju sa Građanskim inicijativama i platformom ŠTIT obezbeđena mogućnost pravne i psihološke podrške osobama koje su izložene pritiscima.

O drugoj strani ovih procesa, samoorganizovanju i novim oblicima solidarnosti u kulturnom sektoru, govorila je Marijana Cvetković iz Stanice – Servisa za savremeni ples. Ona je ukazala na činjenicu da su se paralelno sa institucionalnom krizom širom Srbije pojavile brojne inicijative koje kulturni radnici sami pokreću kako bi odbranili profesionalne standarde, programe i prostor za slobodno umetničko delovanje. Inicijative kao što su Ne:BITEF, reakcije kulturne zajednice u Nišu i drugi lokalni oblici organizovanja pokazuju da kultura otpora više nije vezana za pojedinačne organizacije ili gradove, već prerasta u širu mrežu međusobne podrške i zajedničkog delovanja.

Učesnici konferencije zaključili su da se aktuelna kriza u kulturi ne može svesti samo na pitanje nedostatka novca. Dugotrajno slabljenje institucija, nesigurnost konkursnog sistema, pritisci na profesionalnu autonomiju i ugrožavanje prava na rad ostavljaju dugoročne posledice na čitav kulturni sistem. Istovremeno, poslednjih meseci vidljiva je i drugačija tendencija: povezivanje kulturnih radnika, stvaranje novih prostora solidarnosti i razvoj samoorganizovanih inicijativa koje nastoje da očuvaju kulturu kao prostor slobodnog, kritičkog i profesionalnog delovanja.

Nezavisna kulturna scena Srbije nastaviće da prati stanje u kulturnom sektoru, dokumentuje pritiske i zagovara transparentan, profesionalan i demokratski sistem kulturne politike u Srbiji.