Sem "Simpsonovih", za koje se može reći da su predvideli mnoge događaje, i mi imamo čime da se pohvalimo. Jedna scena iz kultne TV serije "Pozorište u kući" (1972-75), u kojoj gospođa Nikolajević i Vasa S. Tajčić razgovaraju o virusu gripa, rizicima po starije osobe i ličnoj (ne)kulturi u Srba, kao da je preslikana iz neke dnevne sobe, danas.
U pomenutoj sceni učestvuju otmena i pomalo prepotentna gospođa Snežana Nikolajević (Olga Ivanović), tašta porodice, i jednako uglađeni Vasa S. Tajčić (Dragutin Dobričanin), kućni prijatelj i, moguće, gospođin nekadašnji ljubavnik.
Dijalog dalje ovako glasi, a epizodu možete pogledati ovde:
– Ova današnja omladina…
– Nemogući su, prosto kao da im je krivo što mi uopšte hodamo ovom planetom…
– Doći će oni u naše godine, tu ja njih čekam, gospođo!
– Izvinite, gospodine Tajčiću, kako Vi procenjujete ovu situaciju sa gripom, je l’ to stvarno tako alarmantno?
– Neću da Vas plašim ali je za sada tamo katastrofalno.
– Ma, šta kažete?!
„Pozorište u kući“ emitovano je tokom pet sezona (1974, 1975, 1981. i 1984). Današnjim rečnikom, kreator je bio Novak Novak, a uz njega scenarije su pisali i Radivoje Lola Đukić, Milorad Pavić, Vlastimir Radovanović, Gordan Mihić, Mladen Mladenović, Dušan Savković i Milan Šećerović. Glavne uloge igrali su Đuza Stojiljković, Stanislava Pešić (zamenila je Ljerku Draženović posle prvih osam epizoda), Ljiljana Lašić i Goran Trifunović.
– Bar za nas…
– Mislite za nas starije, je l’ te?
– Za koga? Gde vi ovde vidite starije? (smeh)
– Onako, među nama, koliko imate godina?
– Nijednu. Sve su prošle, nemam nijednu.
– Pa vi ste sjajni! (smeh)
– A što se gripa tiče, to je stvar lične kulture. Reći ću vam nešto, čekajte samo da vidim… je l’ ima nekoga ovde? Da neko ne prisluškuje… Znate, prema jednoj proceni Svetske zdravstvene organizacije – samo, molim vas, da to ostane među nama, entre nous – na jedog bolesnog Francuza od gripa – pet Jugoslovena!
– Ma, šta kažete?!
– Pet na jedan, kad vam kažem! To mi je javio ovaj čuveni virusolog, čuli ste, prof. dr Žan Žak Mulen Dipont, moj lični prijatelj. Javio mi juče iz Ženeve, naravno, diplomatskim kanalima.
– Znate, ja to ne mogu prosto da shvatim. Pa mi smo se nosili sa Turcima, molim vas, a ne možemo sa tim gripom.
– Contre Turc, madam, mi smo mogli da idemo golim rukama, sabljama, ali virus traži drugo oružje. Traži zdravstvenu kulturu. Pazite molim vas, vozite li se vi ovih dana autobusom?
– Ma ni slučajno, ni govora.
– Naši autobusi, pa to je rasadnik virusa, staklene bašte za virus. Vi dok kupujete kartu, vi kupujete i virus. Ma hajte! Restorani?
– Ni govora!
– Samo što Vam u specijalnim tanjirima ne serviraju žive viruse, onako, kao garnirung!
– Prosto da se čoveku naježi koža. Ali, molim Vas, samo, šta biva sa Francuzima u toj situaciji?
– E, Francuz sa kijavicom ne izlazi iz kuće, ne odlazi nikud. Da, da, mesje Žak čuva svoje viruse samo za sebe. Drži ih na uzdi, a kod nas, kad dođe do gripa, molim Vas, pa to je opšte fajtovanje. Zato ja nigde ne idem i ništa – reče gospodin Tajčić pre nego što će da – kine!
Pratite nas i na društvenim mrežama: