0
Ostvarenje „Lost Country“ Vladimira Perišića u kojem glavne role tumače naturščik Jovan Ginić i Jasna Đuričić, uz plejadu mladih kojih su se prvi put pojavili na velikom platnu, prikazan je treće večeri “Kustendorfa”.
Publika festivala imala je priliku da pogleda film u kojem Ginić i Đuričićeva tumače sina i majku čiji odnos „tereti“ visoka politička funkcija mame, portparolke vladajuće partije tokom studentskih demonstracija 1996. protiv režima Slobodana Miloševića. Mlađanog Stefana, prijatelji odbacuju jer je na „drugoj strani“.
Perišić je nakon projekcije u razgovoru sa studentima, mahom stranaca, objasnio da je priča bazirana na njegovom iskustvu jer mu je majka takođe bila na visokoj poziciji vladajuće partije u to vreme, ali da nije želeo da napravi politički film.
– Međutim, nisam želeo da prenesem moju priču kao takvu, takođe nisam ciljao da napravim politički film koji zauzima stranu, već sam želeo da prikažem emotivnu dramu između sina i majke – naglasio je reditelj odgovarajući na pitanja o karakterizaciji likova.
Kraj filma je vrlo karakterističan (nećemo otkrivati za one koji nisu gledali), ali upitan da li je od početka imao na umu da na taj način završi priču, Perišić je priznao da bi isekao taj deo ukoliko bi Jovan Ginić rekao da to ne želi.
– Da je rekao da ne želi, značilo bi ili da ga nisam dobro izabrao ili da moja priča ne stoji, nije realna reakcija u životu. Ali, da. Složio se. Moj način rada na ovom filmu je bio takav da se nisam držao striktno scenarija. Ta deca su naturščici i pratio sam njihov osećaj. Dečaci su živeli te scene. Ja bih im rekao o čemu se u sceni radi i pratio njihovo delovanje i instinkt. Deca na filmu nisu igračke koje treba naviti po odraslima ili reditelju, zato sam pustio da budu tinejdžeri kakvi jesu. Godinu dana sam ih svakodnevno pratio, kako se pozdravljaju, kako razgovaraju, reaguju. Ovi dečaci su i zaista najbolji prijatelji – ispričao je Perišić.
Strani studenti su propitivali politički kontekst, i da li je želeo da od majke napravi glavnog negativca, međutim, Perišić je istakao da nije želeo da zauzima politički stav niti da tako jednostavno određuje likove na dobre i loše.-
0
0
0
– Ne volim moralizaciju u umetnosti, niti određivanje koje dobar, a ko loš lik, jer umetnost vidim kao odražavanje života, a niko od nas nije ili jedno ili drugo. Moje sećanje je na to vreme je iz perspektive deteta sa druge strane. Želeo sam da ispričam priču onome ko ne zna šta se dešavalo. Mislim da film postoji između platna i scenarija. Majka je radila posao kao i svaki drugi političar. Volim da ostavljam kontradikcije u likovima, kao i u čoveku – kazao je Perišić.
Pored filma „Lost country“ koji je prikazan u okviru „Savremenih tendencija“, večeras je naša rediteljka Maša Šarović predstavila svoje ostvarenje „9-5“ u Takmičarskom programu uz studente iz Rusije, Amerike, Poljske i Hrvatske.
Bonus video: Mateo Garone prima nagradu Drvo života na Kustendorfu