0
Britansko-irski dramski pisac, reditelj i scenarista Martin Mekdona zasijao je na 80. po redu dodeli Zlatnih globusa, na kojoj je nagrađen za najbolji scenario za ostvarenje „Duhovi ostrva“ (The Banshees of Inisherin).
Ovo je samo još jedan u nizu projekata koji su ga svrstali u sam vrh filmskog stvaralaštva.
PROČITAJTE JOŠ
Mekdona je rođen 1970. godine u Londonu, u porodici koja se u glavnom gradu Engleske smestila nakon odlaska iz Irske. Njegovo stvaralaštvo počinje 1996. godine predstavom „The Beauty Queen of Leenane“ koja se izvodila u Golveju, u Irskoj, a kasnije i u londonskom Vest Endu. Već tada je Mekdona dobio prva institucionalna priznanja za svoj rad: nominovan je za prestižnu „Lorens Olivije“ nagradu, dok je produkcija iste predstave iz 1998. nominovana za čak šest nagrada „Toni“, osvojivši četiri.
Gotovo svi rani radovi Mekdone bili su smešteni u okvire Irske, a motivi po kojima je postao poznat (crni humor uz obradu teških životnih situacija) izdvojili su ga na umetničkoj sceni.
Njegovo stvaralaštvo primećeno je i na ovim prostorima, te smo mogli da uživamo u adaptacijama dve njegove predstave. „Usamljeni zapad“, u režiji Stefana Gajića, premijerno je izvedena u maju 2021. godine, a prati priču o dva infantilna i nesložna brata, jednom mrtvom ocu, svešteniku koji je izgubio veru u Boga, i morbidnoj srednjoškolki.
I ova predstava, kao i „Jastučko“ koja je premijeru imala 2016. godine, izvode se u Narodnom pozorištu u Somboru.
Uz uspešnu pozorišnu karijeru, Mekdona je rešio da uplovi u filmske vode, ostvarivši još veći uspeh.
„Oduvek sam više voleo filmove nego predstave. Predstave koje sam gledao kao dete su bile veoma dosadne. Ja sam, ipak, odrastao u Engleskoj“, priznao je nedavno u intervjuu za „Indie Wire“.
Njegovo prvo filmsko ostvarenje je crna komedija „U Brižu“ iz 2008. godine. Ova priča o smotanom plaćenom ubici sa grižom savesti zbog slučajnog ubistva nedužnog deteta donela je glavnoj zvezdi Kolinu Farelu drugu šansu da ga shvate kao ozbiljnog glumca, a započela je i dugogodišnje prijateljstvo i saradnju sa još jednom irskom legendom – Brendanom Glisonom.
Ovo ostvarenje je ljubiteljima sedme umetnosti donela još jednu poslasticu – briljantnog Rejfa Fajnsa u ulozi hladnog plaćenog ubice koji nema empatije ni prema kome, ali, zadivljujuće, do kraja ostaje veran svojim moralnim principima.
Trojac Farel, Glison i Mekdona bio je u centru pažnje na ovogodišnjoj dodeli „Zlatnih globusa“. Mekdona ih je ponovo okupio za potrebe filma „Duhovi ostrva“, priče smeštene na zapadnu obalu Irske, koja prati dva dugogodišnja prijatelja koji su se našli u ćorsokaku nakon što je jedan od njih iznenada odlučio da okonča prijateljstvo. Kolin je sa sobom poneo nagradu za naboljeg glumca u komediji, dok je Mekdona dobio priznanje za najbolji scenario.
Između „U Brižu“ i „Duhova ostrva“ su i drugi filmski projekti iz uma Martina Mekdone koji su sve samo ne zanemarljivi.
„Sedam psihopata“ iz 2012. (Farel je deo i ove ekipe irskog stvaraoca) možda nije postigao veliki komercijalni uspeh, ali jeste voljen kod publike, možda posebno zbog simpatičnog lika kojeg tumači holivudska legenda Kristofer Voken.
Pet godina kasnije, Mekdona je snimio svoj do sada najuspešniji (kako komercijalno tako i kritički) film. Sa uloženih 15 miliona dolara, ostvarenje „Three Billboards Outside Ebbing, Missouri“ na blagajnama širom sveta uspelo je da zaradi neverovatnih 160 miliona. I ne samo to, već glavnoj zvezdi, američkoj miljenici Frensis Mekdormand donosi dugoočekivanog drugog Oskara. I u ovom ostvarenju, bez obzira na glavnu priču o tragičnom gubitku ćerke glavne junakinje, Mekdona uspeva da „provuče“ svoj prepoznatljivi pečat – crni humor zbog kojeg ga je publika širom sveta zavolela.
Možda je i to ključ uspešne saradnje Mekdone i Frensis Mekdormand: imajući u vidu da je ona decenijama u braku sa jednim od najznačajnijih reditelja današnjice – Džoelom Koenom, kao i da je više puta igrala u filmovima braće Koen, autentični crni humor koji poseduju Džoel i Itan nesumnjivo može da se uporedi sa onim što Mekdona daje publici.
O njegovom „velikom povratku Irskoj“ kroz film „Duhovi ostrva“ govorio je nedavno i otkrio da se ne oseća kao da je ikada napustio zemlju koja ga je toliko inspirisala.
– Ali, mislim da ovo jeste irski film jer su likovi Irci i zato što sam ja polu-Irac. Tako da nije zapravo povratak nečemu. Mislim da tako gledam na stvari i zato što nisam nacionalistički orijentisan – priznao je u intervjuu za Indie Wire.
Tokom istog razgovora otkrio je i kako gleda na svoj dosadašnji rad.
– Uvek se ljutim kada pročitam kritike nekih mojih drama koje tumače vide kao nihilističke“, rekao je. Uvek mi se čini kao da propuste da vide liniju nade u veoma mračnim pričama. Mislim da je to dovoljno – ako obraćate pažnju.“
BONUS VIDEO: Irena Popović Dragović, autorka opere „Deca“: Ispunjena sam osećanjem čiste sreće
