Nepoznate Titove fotografije, albumi, posebne propusnice...: Šta krije legat Staneta Pavliča u Adligatu

Ćerke Staneta Pavliča sestre Breda i Tanja Pavlič poklonile su Muzeju knjige i putovanja i Domu legata Udruženja Adligat celokupnu arhivu njihovog oca koja uključuje više stotina izvanredno retkih, značajnih i uglavnom nepoznatih fotografija i nešto ličnih predmeta donetih iz Indonezije.

Naročito se ističe propusnica za neograničeni ulaz jugoslovenskog ambasadora u predsedničke palate, Titova fotografija koju je potpisao na proslavi Nove godine u Džakarti sa Sukarnom 1958, kada su dvojica predsednika dogovarali uspostavljanje Pokreta nesvrstanih zemalja. Poseban foto-album sa više od dve stotine fotografija snimljenih tokom Titove posete Indoneziji, napravljen posebno za ambasadora, takođe predstavlja veliku vrednost.

- Predsednik Sukarno je toliko uvažavao i voleo ambasadora Pavliča, da je čak posećivao njegovu ekselenciju u rezidenciji, a tokom putovanja po udaljenim mestima indonežanskog arhipelaga često je pozivao Pavliča da ga prati i da zajedno oduševljenim masama drže govore. Pred hiljadama okupljenih ljudi na velikoj govornici stoje Sukarno i Stanič pod verandom od palmi… Na jednoj slici Tito i Jovanka jedu banane sa Sukarnom. To su kultne fotografije naše istorije koje trebaju da postanu neizostavni deo našeg kolektivnog sećanja. Dirljive su i fotografije sa priredbi u kojima je za jugoslovenskog ambasadora i druge goste igrala lično Megavati, Sukarnova ćerka koja će kasnije postati prva ženska predsednica najveće muslimanske zemlje na svetu, imaju veliki istorijski značaj - kaže Viktor Lazić, počasni predsednik Udruženja Adligat.

- Kada je bila na funkciji predsednice Indonezija, moja sestra i ja smo Megavati uradile kopije fotografije iz našeg zajedničkog detinjstva, pošto smo se mi viđale i družile kao deca… Srele smo se u Ljubljani, a kada se podsetila tih godina, ona se rasplakala… - svedoči donatorka Tanja Pavlič.

Novinarka i glumica Stevanka Češljarov, članica osnivač Adligata na čiju inicijativu je uspostavljen Legat ambasadora Staneta Pavliča, istakla je da joj je drago da će nepoznate fotografije Tita i raznih drugih delegacija u poseti Indoneziji, i njihovih uzvratnih poseta, a naročito fotografije Staneta Pavliča sa Sukarnom u posetama različitim narodima zemlje koja ima čak 1300 naroda i narodnosti, na nov i neuobičajen način svedočiti o velikom prijateljstvu ne samo dvojice značajnih ljudi, već dve države.

- To prijateljstvo Srbija baštini i nastavlja i danas, između ostalog i Zbirkom Indonezije u Adligatovom Muzeju knjige i putovanja, najznačajnijom i najboljom takvom zbirkom knjiga i artifakata u jugoistočnoj Evropi, što jeste bio jedan od razloga zašto sam se angažovala da zbirka koja je bila u Sloveniji, ipak završi u Beogradu - rekla je Češljarov.

Na svečanom otvaranju legata govorio je ambasador Indonezije Muhamed Čandra, diplomata i načelnik Adligatovog Odeljenja za međunarodnu saradnju Aneta Đermanović i donatorka legata i ćerka Staneta Pavliča Breda Pavlič. Autori izložbe su Hristina Nikolić Murti i Viktor Lazić. Arhivsku i knjižnu građu iz legata ambasadora Staneta Pavliča digitalizovala je Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" na inicijativu savetnika direktora ove institucije dr Adama Sofronijevića.

Stane Pavlič je bio doktor prava, učesnik NOB-a, prvi predstavnik Jugoslavije u Zapadnoj Nemačkoj (Bonu) gde je vodio pregovore sa Saveznicima za pomoć Jugoslaviji i koordinisao primanje pomoći Ujedinjenih nacija (poznati UNVRA program), na poziv tadašnjeg ministra inostranih poslova Koče Popovića postaje profesionalni diplomata. Vodi uspešne trgovačke pregovore sa vladama Italija, Grčke, Turske, Egipta, Etiopije i Sudana, da bi 1957. godine bio imenovan za prvog ambasadora Jugoslavije u Indoneziji.On je uspostavio diplomatske odnose, kupio zgradu jugoslovenske ambasade u kojoj se i danas, u elitnom delu Džakarte, nalazi ambasada Republike Srbije. Ali učinio je i mnogo više od toga: postao je lični prijatelj prvog predsednika Indonezije Sukarna, koji se danas slavi kao otac nacije. Učestvovao je direktno i svakodnevno u stvaranju Pokreta nesvrstanih zemalja, a bio je među prvima koji je na ovim prostorima radio na približavanju Jugoslavije novonastaloj Evropskoj ekonomskoj zajednici još šezdesetih godina prošlog veka. Karijeru je završio kao sudija Ustavnog suda SFRJ i Slovenije, i kao profesor prava u Ljubljani. Primio je niz jugoslovenskih odlikovanja, kao i najviša odlikovanja Republike Indonezije, Kraljevine Belgije, Velike kneževine Luksemburga i Republike Italije.

Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mrdjanbajicizlozbagovoram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4167103"]