0
Izmisli, izmaštaj, stvori, doseti se… Šta? Pa, najbolju novu srpsku reč. Pod ovom parolom krajem proleća pokrenuto je jedno neobično takmičenje, ono za "Najbolju novu srpsku reč". I posle nekoliko meseci takmičenja, koje je pokrenuo Veljko Žižić, najbolje reči odabrali su pisci, naučnici i umetnici.
Konačno smo saznali da je najbolja nova srpska reč – duhoklonuće.
Sinonim za tuđicu – depresiju osmislila je Dragana Albijanić iz Subotice. Iako je ova reč latinskog porekla, u naš jezik najverovatnije je ušla preko engleskog.
I umesto anglicizma, od sad se može koristiti duhoklonuće. Inače, u pitanju je kovanica dve srpske reči – duh i klonuće.
– S obzirom da se sa psihološkog aspekta depresija tumači kao gubitak volje za aktivnostima, klonulost duhom, a slično tumačenje ima i staroslovenska reč uninije smatram da je reč duhoklonuće, u smislu (o)padanja duhom, klonulosti duhom, dobra zamena za ustaljenu reč depresija – objasnila je autorka najbolje nove srpske reči, dodavši kako joj je cilj „da zameni tuđicu depresija, a pride obuhvati suštinu njenog značenja“.
Posle duhoklonuća, najbolja nova srpska reč jeste ona koja označava prohujali trenutak. Autorka reči prohujak je Maša Antonijević iz Jagodine koja je objasnila kako je osmislila zamenu za anglicizam flešbek.
– Složenica flešbek nam govori da je reč o iznenadnom procesu (flash – blic, munja) koji čoveka vraća u prošlost (back – nazad, natrag), što je sadržano u prefiksu prohuj – od reči prohujalo. Ovaj prefiks, takođe, onomatopejski dočarava proces o kome govori. Ostatak reči stigao je od trenutka, koja ponovo ukazuje da je reč o procesu koji nastupa u trenu, kao i da se radi o nekom (minulom) trenu.
A treća najbolja nova srpska reč, po oceni stručnog žirija, jeste prikačica, čiji je autor Miloš Mićović iz Beograda. Želeo je da njome zameni još jednu reč koju smo usvojili iz engleskog – attachment.
– Da se više ne bismo šetali širinom tuđih jezičkih polja, odakle ćemo, svako malo, ubrati poneku naizgled primerenu stranu reč, trebalo bi zastati na međi i budućim naraštajima sačuvati bogatstvo maternjeg jezika. Upravo zbog toga, moja precizno odmerena srpska reč (prikačica) kojom bismo istisnuli ovaj anglicizam (attachment) postaje mnogo bitnija od pukog prevoda nepoželjne tuđice – ukazao je trećeplasirani Mićović.
Žiri je, od svih pristiglih, među deset najboljih reči, izdvojio i „smućak“, „susramlje“, „otkazniti“, „lasnolomna“, „uzrenje“, „premisliti“ i „opazica“.
Zanimljivo je da i javnost deli sud žirija, pa je tako i po njima najbolja nova srpska reč „duhoklonuće“. Već drugo mesto se razlikuje, pa je tako publika izabrala „bestebnost“, reč koju je skovala Marta Mladenović iz Beograd, želeći da objasni „stanje bez tebe“. Ne nedostajanje, već stanje bez te jedne osobe, a inspiraciju je pronašla u turskom jeziku u kom postoji slična reč.
A „beznemož“, koju je izmaštao Vuk Mašić s Novog Beograda na trećem je mestu, po oceni javnosti, jer na najbolji način objašnjava „nešto što se mora imati, bez čega se ne može“.
Među najboljih deset reči javnog glasanja su i „prohujak“, „susramlje“, „smućak“, „umosklop“, „hladovinanje“, „zasutravanje“ i „opazica“.
Za laureate su predvođene i novčane nagrade. Ona za za prvo mesto podrazumeva finansijski iznos od 600 evra, za drugo 400 evra, a za treće 200 evra.
Bonus video: Najbolja nova srpska reč
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
