Ovo je apsurdna cenzura! Upravo ovim rečima mogle bi se sumirati reakcije na uklanjanje nepodobnih reči iz popularnih dela slavnog britanskog pisca Roalda Dala. A ima ih onoliko, od "Čarlija i fabrike čokolade" do "Veštica".
Kako bi bila prijemčivija za novu, mladu publiku reizdanja remek-dela engleskog književnika Roalda Dala prepravljena su, tačnije izbačene su sve one reči koje je britanski izdavač „Puffin Books“ smatrao pogrdnim.
Ko god da je čitao popularnu knjigu Roalda Dala iz 1964. godine, koju je i ekranizovao Tim Barton u film „Čarli i fabrika čokolade“ s Džonijem Depom, zna da je jedan od glavnih junaka debeli Augustus koji dnevno pojede tonu čokolade. Međutim, to više, u današnjem svetu očigledno „ne pije vodu“. Augustus sada nije „enormno debeo“, već je samo „enorman“. „Debeo“ je apsolutno nepoželjna reč!
U reizdanju „Veštica“ natčovečna dama predstavljena originalno kao „kasirka u supermarketu ili daktilografkinja za biznismena“, sada je „vrhunska naučnica koja vodi biznis“. Gospođa Tvit više nije „ružna i čudovišna„, već samo „čudovišna„. Nema više ni reči „lud“ ili „ludilo“ zbog, kako je obrazloženo, osetljive teme kakvo je mentalno zdravlje. Reč „crno“ izbačena je iz opisa grozomornih traktora u delu iz sedamdesetih „Fantastični gospodin lisac“. Mašine su sada prosto „ubistvene, izgledaju brutalno poput čudovišta“. Potom jedan kaput više nije crn, a ni Meri više nije „bela kao papir„ već je „mirna kao statua“. U „Matildi“ je neprimereno da stoji „srušiti njen dom“…
Promene u originalnim rukopisima jednog od najvoljenijih ali i najtiražnijih britanskih dečijih pisaca ikada ponovo su pokrenule debatu o tome da li je „kulturna senzitivnost“ na mestu. Dakle, da li oni koji to čine žele da zaštite mlade ljude od kulturnih, etničkih i rodnih stereotipa u literaturi, ali i drugim umetničkim poljima. Kritičari ovakve prakse tvrde da se revizionizmom u 21. veku potkopava genijalnost velikih umetnika, i sprečavaju čitaoci da vide svet onakvim kakav jeste.
Jedan od prvih velikih književnika razljućen ovakvim činom jeste Salman Ruždi koji je stao u odbranu dela svog pokojnog kolege.
– Roald Dal nije anđeo, ali ovo je apsurdna cenzura. Izdavače i one koji brinu o Dalovoj zaostavštini trebalo bi da bude sramota – naveo je Salman Ruždi na Tviteru.
Kompanija „The Roald Dahl Story Company“, koja brine o autorskim pravima na knjige britanskog pisca, saopštila je kako je, zajedno s izdavačem „Puffin Books“, sarađivala na prepravci rukopisa jer im je cilj bio da u „divnim Dalovim pričama i likovima uživaju sva deca danas“, dodavši kako dečija literatura treba da bude prijemčivija, a da su sve izmene „male i pažljivo odabrane“.
Podsetimo, 2020. godine Netfliks je kupio od „Roald Dahl Story Company“ prava na ekranizaciju brojnih dela i napravio planove da dođe do nove generacije publike kroz filmove bazirane na autorovim knjigama.
– Kada objavljujete reizdanja knjiga napisanih pre mnogo godina, nije ništa neobično prekontrolisati jezik, pomalo ga izmeniti zajedno s drugim detaljima, od omota knjige do preloma stranica. Naš princip kojim se vodimo jeste da održimo tok radnje, likove, i oštar duh originalnog dela – saopštili su iz izdavačke kuće, kako je preneo AP.
Oglasio se povodom kontroverzne odluke da neke reči više nisu primerene i britanski premijer Riši Sunak koji je takođe kritikovao promene na Dalovim rukopisima:
– Dela koja su plod fikcije trebalo bi da kao takva budu očuvana, a ne dorađivana!
Reagovao je i PEN Amerika, koji okuplja 7.500 pisaca, navevši da je zabrinut zbog promena načinjenih na Dalovim rukopisima.
– Ako krenemo tim putem ispravljanja beznačajnosti, umesto da dozvolimo čitaocima da prihvate knjige onako kako su napisane, rizikujemo da izobličimo dela velikih pisaca i da zamaglimo esencijalni pogled koji literatura nudi društvu – naglasila je Suzan Nosel, izvršna direktorka PEN Amerika.
Lora Haket, koja je kao klinka obožavala Dalova dela, a zamenik je urednika „Sandej tajmsa“ ocenila je kako bi čelnike „Pafina“ trebalo da bude sramota.
– Ta kvarna „operacija“ koju su izvršili nad delima, koja se svrstavaju među najbolju dečiju literaturu u Velikoj Britaniji ikad, nečuvena je. A što se mene tiče ja ću svima pokazivati moje stare, originalne kopije Dalovih priča, tako da jednoga dana moja deca mogu da uživaju u njihovom punom, bezobraznom sjaju.
Roald Dal je rođen u Velsu 1916. u porodici poreklom iz Norveške. Prvu dečiju knjigu „Gremlini“ objavio je 1943. godine, a bio je inspirisan avijatičarskim mitom po kojem su piloti za svaku nesreću koja im se dešavala krivili malena bića – gremline. Usledila su dela „Džejms i velika breskva“, „Čarli i fabrika čokolade“, „Fantastični gospodin lisac“, a paralelno sa karijerom dečijeg autora, pisao je kratke priče za odrasle, kao i za magazine poput „Plejboja“ ili „Njujorkera“.
Autor je više od 60 kratkih priča. Brojna Dalova dela su ekranizovana, na malom i velikom platnu, a doživela su i pozorišne adaptacije. Priča „Pušač“ prerasla je u Hičkokov TV film „Čovek s juga“, a lajmotive iz iste pripovetke koristio je Kventin Tarantino za „Četiri sobe“. Bio je i koscenarista na filmu „Samo dvaput se živi“ iz serijala o Džejmsu Bondu.
Roald Dal preminuo je 1990. u 74. godini. Piščeve knjige, koje su prodate u tiražu od preko 300 miliona kopija, prevedene su na 68 jezika. I danas ih deca širom sveta rado čitaju.
Međutim, pre dve godine ispostavilo se da je omiljeni dečiji pisac blago rečeno kontroverzna figura. Krajem 2020. godine potomci pisca izvinili su se svetu zbog antisemitskih komentara koje je izgovorio za života:
– Razumemo trajnu bol koje su mnogima nanele antisemitske izjave Roalda Dala.
No, bez obzira na lična posrnuća svi obožavaoci opusa Roalda Dala i dalje ga slave zbog katkad „mračnog jezika kojim opisuje dečije strahove“, ali i zbog „neprevaziđenog osećaja za humor“.
Bonus video: Najbogatiji pisci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar