Tolstojev "Rat i mir", to remek-delo svetske književne baštine, na globalnom planu prati veliko pomeranje naroda izazvano Napoleonovim pohodima na Istok, i to u periodu od 1805. do 1820. godine, sa epilogom koji nagoveštava pobunu dekabrista pet godina kasnije. U toj svetskoj pometnji, za kojom su ostale stotine hiljada mrtvih, takođe se moralo i živeti, pa roman prati živote nekoliko porodica i nekoliko desetina sudbina iz kruga ruske aristokratije, kojoj je i sam autor pripadao.
Gotovo nemogućeg posla dramatizacije prihvatio se Fedor Šili. U dogovoru sa rediteljem Borisom Liješevićem izbačeno je nekoliko krucijalnih slojeva narativa, kakav je čitav deo vezan za Pjerovo zarobljeništvo, za njegovu političku ostrašćenost, za njegov odnos prema Napoleonu, kao i sudbinski susret sa nepismenim mužikom Platonom Karatajevim. Razumljivi su ovakvi postupci, ali ostaje pitanje na čemu se insistiralo, zašto je ovaj naslov postavljen, i šta se njime htelo.
Dramatizacija, pa i sama predstava, donose vešto prepričane Natašine ljubavi, odnos Pjer-Bolkonski, kao i nekoliko refleksija vezanih za rat. Sve to ide brzo, glatko, zanimljivo i pitko, kroz stilizovano scensko prepričavanje. Na praznoj sceni, uz iskorake u vanscensku realnost, direktno obraćanje publici, osvetljavanje gledališta iz koga se pojedini glumci pojavljuju, itd… fragmenti se realistički odigravaju, uz neke iznenađujuće izmene na nivou značenja.
Bolkonskom je oduzeta sva utonulost u samospoznaju i pretvoren je u hladnog, pragmatičnog i gotovo neosetljivog čoveka. Zašto? Verovatno da bi se radikalizovao njegov odnos sa Pjerom, i da bi se kroz taj odnos predstavila suprotnost između dva principa – vere i bezvere. Pa je Pjeru, pored svih njegovih brojnih unutarnjih slojeva kroz koje je gorljivo tražio sebe u životu, jedino dato da bude glasnik vere i praštanja, i izađe kao pobednik nad mrtvim Bolkonskim. Bolno pojednostavljivanje.
No, i Tolstoj i Bolkonski su mrtvi, neće se buniti. Ono što će mislećem gledaocu biti problem, to su mutni simboli vezani za temu rata. Napoleon istina asocira na Putina, ali s druge strane malo se previše (a nepotrebno) širi ruska zastava, pa nesporno izazvane asocijacije na rat u Ukrajini ne dobijaju jasno razrešenje.
Glavni lik ove predstave je bez sumnje Pjer Bezuhov, u predanom i nadahnutom tumačenju Hadži Nenada Maričića. Teodora Dragićević kao Nataša je pravo vrelo emocije, energije i šarma. Danilo Lončarević kao Bolkonski je malo ukočen, što nije ni čudo s obzirom kako je okarakterisan. Bojana Stefanović, Slobodan Beštić, Miodrag Krivokapić, Kalina Kovačević, uz ostatak ove velike ekipe, u vešto prilagođenim savremenosti i neizbežno lepim kostimima Bojane Nikitović, svakako će publici pružiti užitak ovom predstavom.
Nekoga će inspirisati da klekne pred ikonu, a nekoga da uzme roman ponovo u ruke.
Bonus video: Premijera predstave „Zaljubljeni Šekspir“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar