Ne govorite ljudima šta da rade, menjajte život: Javni poziv za umetnike, kustose i kulturne radnike

Javni poziv za prijavu na konkurs otvoren je do 7. aprila, a kandidati koji uđu u uži izbor biće kontaktirani do 15. aprila, precizira se u saopštenju organizatora."Šta bi kustosiranje trebalo/moglo da bude" (WCSCD) kroz međunarodni edukativni program za umetnike, kustose i druge radnike u kulturi u svom petom izdanju tokom ove i naredne godine, preispitivaće poziciju umetničke institucije kroz brigu o zemlji. Deo programa odvijaće se van Beograda, "u ruralnom regionu Šumadije. Tamo je, kako navode organizatori WCSCD, parče zemljišta koje će tokom programa postati mesto susreta, predmet studije slučaja i održavanja, odnosno brige za tu zemlju.Upravo je briga za zemlju, kao i briga za kulturu, kolektivni gest zajedničke prakse i učenja kroz različite faze, s fokusom na edukaciju koja je i srž naše povezanosti učesnika projekta.U prvoj fazi projekta tokom 2023. biće realizovan edukativni program koji će trajati dva meseca - od septembra 2023, a nastaviće se natredne, 2024, kada će trajati mesec dana. Program je otvoren za umetnike, kustose, poljoprivrednike, sociologe, antropologe, arhitekte i druge kulturne radnike. A druga faza biće fokusirana na prikupljanje i analizu znanja. Čitav projekat biće okončan do 2025. godine.Motivacija za čitav projekat proizilazi iz nedostatka ekološki i ekonomski održive umetničke institucije, i potrebno je da se preispitaju dualizmi kultura i priroda, muškarac i žena, iznutra i spolja, ruralno i urbano.Kanadski akademik Donald Dvejn podseća da pitanja klimatskih promena i održivosti nisu problemi koje nauka i tehnologija mogu da reše, već su kulturni i duhovni problemi. Stvari se mogu promeniti samo ako menjamo način života, umesto da govorimo ljudima šta treba da rade.

Srbija posle Drugog svetskog rata beleži pad poljoprivrednih delatnosti. Dok se onda 3/4 stanovništva bavilo poljoprivedom, danas je to tek šestina. Centralna Srbija, poznata kao poljoprivredni plodni region, doživela je pad poljoprivrednih aktivnosti usled depopulacije sela i devalvacije zemljišta i aktivnosti na njemu, klimatskih promena koje su poslednjih godina izazvale dugotrajne suše, kao i nedostatak zaliha hrane za životinje. Politička desnica koristi ekološku krizu u sopstvene političke svrhe, dodatno otuđujući seoske zajednice od ostatka zemlje, koristeći ih za svoje političke ciljeve a manipulišući nacionalističkim narativima. Rasprodaja najplodnije zemlje stranim kompanijama ostavlja mnogobroje posledice po zemlju kao i po druge industrije koje propadaju. Zato organizatori ovog projekta pokušavaju da aktivnostima skrenu pažnju na posledice i da ponude konkretna rešenja za zajednicu.Međunarodni projekat "Šta kustosiranje može/treba da bude" pokrenula je 2018. godine kustoskinja Biljana Ćirić.Bonus video: Venecija 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=venecijaplivanjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3392703"]