0
Mi kao autori ne polazimo od toga da ćemo da pravimo politički film, mi polazimo od toga da ćemo da pravimo pre svega film koji bi pokazao šta je skriveno u društvu, reči su koje izgovara reditelj Želimir Žilnik u filmu Janka Baljka kojim će večeras biti zatvoren Festival autorskog filma "Žurnal o Želimiru Žilniku".
Nakon svetske premijere u avgustu na Sarajevo film festivalu, dokumentarac Janka Baljka večeras, sa početkom od 19. 30 sati, biće, posle dodele nagrada FAF-a, prikazan prvi put u Beogradu, u Kombank dvorani na završnoj večeri 27. Festivala autorskog filma.
Projekcija Baljkovog dokumentarnog ostvarenja sasvim slučajno koincidira sa odlukom Upravnog odbora Filmskog centra Srbije da odbije predlog svoje Konkursne komisije da se dodele sredstva filmu „Sloboda i barbarizam“ reditelja i scenariste Želimira Žilnika.
Reditelj, navikao na cenzuru i odbijanja tokom čitave karijere, nije bio iznenađen odlukom UO FCS da ne podrži finansiranje filmova trojice eminentnih reditelja (pored Žilnika, odbijeni Goran Marković i Srđan Dragojević, prim.aut.).
– Pamtim iz prošlosti desetine primera ovakvih i gorih administrativnih opstrukcija, koje su zaustavljale ili zabranjivale projekte – kazao je Žilnik za „Danas“, posavetovavši mlade koleginice i kolege da se bore kroz lavirinte administracije, ali i da se spreme na gerilski rad:
– U umetnosti to nije zločin. Nemali broj filmadžija je, bez podrške administracije, kreirao genijalna dela.
I danas, govoreći na susretu sa medijima pred srpsku premijeru „ŽŽŽ“, osvrnuo se na halabuku oko FCS, rekavši da je ovde „oduvek bilo tako“ zbog čega se prisetio još jednog davnašnjeg primera:
– Odem ja u ministarstvo kulture Vojvodine, kod ministra za kulturu i kažem: „Radimo jedan film, snimili smo pola, ali dobro bi bilo – imam ideju da snimamo u Petrovaradinu i Novom Sadu pet, šest dana, je l` možete da nam date 15.000 evra“. On mi na to kaže da je to mala cifra za film i da ne moramo uopšte da idemo na sastanak, jer „evo ima tu formular, potpišite“. I ja pogledam i piše pristupnica za Socijalističku partiju Srbije. Ja mu kažem: „Pa, gospodine, ja sam tražio neki papir da sklopimo sporazum ili ugovor“. A on na to: „Ovo je dovoljno, to je to“. I ja samo izađem iz kancelarije. Hoću da kažem, to je ta naša ludost koja ne prestaje – konstatovao je Žilnik.
A odluka, koja je izazvala buru, u međuvremenu je „preinačena“ tako što je Upravni odbor FCS danas rešio da ponovo raspiše „sporni konkurs“, a u dokumentarcu „ŽŽŽ“ Žilnik slikovito opisuje moć filma:
– Kino ekran je bio jedini prizor gde smo mogli da vidimo život u Njujorku, Parizu, život u Južnoj Americi. A, s druge strane, kad sam video sinema verite filmove – to je taj prvi momenat kad smo mi stekli utisak da i mi možemo nešto tako da napravimo – prisetio se u Baljkovom dokumentarcu, dodajući:
– Mi kao autori ne polazimo od toga da ćemo da pravimo politički film, mi polazimo od toga da ćemo da pravimo pre svega film koji bi pokazao šta je skriveno u društvu.
I kada je letos držao predavanje u Domu omladine, u okviru programa „Dok sinema masters“ Žilnik se sećao kako mu je, nakon filma „Ustanak u Jasku“ 1973. godine, bilo onemogućeno da snima, zbog čega je bio primoran da nastavi rad u Nemačkoj.
– U tom momentu su bili aktivni pripadnici novog nemačkog filma: Kluge, Fazbinder, Hercog, i svi su me pitali: „Što si došao, je l’ imaš neki novi film da nam pokažeš?“ Oni su naše filmove jako gledali, njima su Makavejev i Žika Pavlović bili uzor, a mene su znali jer sam imao Gran pri Berlinala. Rekao sam im: „Hoću da radim filmove o gastarbajterima“, jer je ugled jugoslovenskog filmskog produkta bio takav da nisam mogao da kažem kako su moji filmovi zabranjeni. Ne bi mi niko verovao!
No, vratimo se ostvarenju koje će, pored filma „Povezi me“ u režiji Rjusukea Hamagučija (20.30 sati), zatvoriti 27. FAF. Impresioniran opusom Želimira Žilnika reditelj Janko Baljak odlučio se da snimi dokumentarni film „ŽŽŽ“ kada se sa njim pre nekoliko godina družio u Tajvanu:
– Poznavao sam Žilnika i sretao se, ali nikad s njim nisam tako intenzivno provodio vreme kao na tom putu. Učinilo mi se tada da su sve te njegove priče, dijalozi koje smo vodili neprekidno, gotovo 24 sata, užasno važni. Poželeo sam da ne ostanu na nivou nas dvojice, već da „pređu rampu“ – pričao je Baljak za Nova.rs letos uoči premijere filma, priznavši da su ga kod Žilnika najviše impresionirali iskrenost i neposrednost.
– Ko god razmeni nekoliko rečenica sa Žilnikom odmah shvati ključ njegovog jedinstvenog metoda i uspeha. Ne ulazi ni u jedan projekat sa kalkulacijom, već intuitivno, punim srcem, bez razmišljanja da li je dobar trenutak i da li će mu taj film doneti profit… A inspiracija, količina ideja i tema koje ima u svakom momentu potpuno me je oduševila.
Upravo film, s kojim je Žilnik, ispostaviće se, bezuspešno konkurisao kod FCS-a, „Sloboda ili strip“ iz 1972. godine pronađen je dok je Baljak snimao dokumentarac „ŽŽŽ“:
– Poslužila me je sreća. Žilnik i direktor fotografije Karpo Aćimović Godina mislili su da je cenzura, kada ih je izbacila iz montaže 1972. godine, zaplenila i uništila sve kopije filma. Međutim, ludom srećom u bunkeru su pronađene i to u trenutku kada sam počeo da radim film. I to je za mene bio fantastičan splet okolnosti. Jer, nisam znao kako da povežem taj njegov ogroman opus i svoju ideju, i onda je priča o Žilniku i Godini koji posle više od 50 godina ponovo gledaju kadrove svog filma i razmišljaju kako da ga završe, jer akteri više nisu živi, bila za mene dodatna drama, ali i divno vezivno tkivo – objašnjavao je Janko Baljak.
Nakon večerašnje premijere, publika će reprizno moći da pogleda „ŽŽŽ“ sutra u Dvorani kulturnog centra u 17 časova, u okviru programa „FAF na bis“.
Bonus video:
Bura na filmskoj sceni
